![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/Tvrdjava-2-1.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 17. oktobar 2021 \u2013 U pro\u0161la dva nastavka serijala \u201ePutokazi \u2013 do Smedereva i u Smederevu\u201c bavili smo se Tvr\u0111avom, drevnom gra\u0111evinom po kojoj se Smederevo naj\u010de\u0161\u0107e prepoznaje. Bilo je re\u010di o izboru mesta na kome \u0107e biti sagra\u0111ena, o njenom nastanku, potom i o dve li\u010dnosti koje su sa Tvr\u0111avom neraskidivo povezane – \u0110ur\u0111u i Jerini, a u ovom o Tvr\u0111avi u, neka tako bude re\u010deno, nekim modernijim vremenima.<\/p>\n
<\/p>\n
Zvani\u010dno se vodi da je Tvr\u0111ava, ovakva kakvu je znamo, zavr\u0161ena 1480 godine. Tada su Osmanlije podigle nisku artiljerijsku kulu\u00a0na u\u0161\u0107u Jezave u Dunav. Dozidali su i spolja\u0161nji bedem, kao i jo\u0161 dve takve kule u temenima trougaone osnove tvr\u0111ave i na kraju jo\u0161 jednu, na kapiji ka gradu, koja je prakti\u010dno nestala, ono \u0161to je od nje ostalo, u\u00a0eksploziji municije 5. juna 1941, a ovom po Tvr\u0111avu tragi\u010dnom datumu jo\u0161 \u0107emo se vratiti. Spoljni bedem prema varo\u0161i i turska ugaona kola na ulazu u Grad poru\u0161eni su zbog izgradnje \u017eelezni\u010dke pruge 1880. godine. Iste one koja je i sada prepreka za normalan ulazak u Tvr\u0111avu, koju i Smederevci i putnici-namernici preska\u010du da bi u nju iz grada u\u0161li, a o \u010dijem izme\u0161tanju se, sada ve\u0107 decenijama, uporno pri\u010da. I ni\u0161ta ne \u010dini.<\/p>\n
Ono \u0161to je bitno za nastavak pri\u010de jeste \u010dinjenica da Tvr\u0111avu uprkos svemu \u0161to ju je tokom vekova sna\u0161lo i dalje stoji postojano, evo tome vi\u0161e od pola milenijuma, malo fali pa 600 godina. Mada je umnogome izgubila na zna\u010daju kao fortifikacijsko zdanje nakon \u0161to su je Turci zaposeli, kao pograni\u010dna postaja vojske jo\u0161 uvek im je bila zanimljiva. Zbog toga i ono dogra\u0111ivanje. U tom periodu nije bilo velikih ratnih razaranja Tvr\u0111ave, neka druga utvr\u0111enja u Srbiji su bila vi\u0161e njima izlo\u017eena. Malo je bilo frke, kako bi to dana\u0161nji klinci rekli, kada su Turci oti\u0161li, jer je doma\u0107e stanovni\u0161tvo bilo sklono da uni\u0161ti sve \u0161to je na mrske vi\u0161evekovne okupatore podse\u0107alo. Sru\u0161ena je d\u017eamija i tursko kupatilo u Tvr\u0111avi, pova\u0111eno je ne\u0161to kamenje iz zidina, ali se, sre\u0107om, na tome stalo.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/Smederevo-Tvrdjava-Despota-Djurdja-Brankovica-izd_D_Anastasijevica-Smederevo.jpg\")
<\/p>\n
Prvo veliko postradanje Tvr\u0111ave stiglo je u Prvom svetskom ratu, kada je, prilikom\u00a0prelaska Austrijanaca preko Dunava, stari grad bio bombardovan, \u010dak i topovima kalibra 42 santimetra. Te\u0161ko su o\u0161te\u0107ene neke kule i bedemi, a na obnovu se \u010dekalo vi\u0161e od 20 godina. Naime, tek 1938. je Kraljevska vlada odobrila tada\u0161njih milion dinara za sanaciju \u0161tete na Tvr\u0111avi. Velika zasluga za to pripada Milanu Jovanovi\u0107u-Stojimirovi\u0107u, koji je u Smederevo doveo i italijanskog arhitektu Violu, a ovaj je odmah skicirao plan obnove. Kako su pisale tada\u0161nje novine, \u201eVreme\u201c od 27. novembra 1938, u Tvr\u0111avi je trebalo da se napravi \u201eneka vrsta narodnog muzeja i stadiona\u201c. Planirana su \u201esportska igrali\u0161ta, nekoliko zgrada za prodaju cigareta i razglednica i mali restoran\u201c. Sportsko igrali\u0161te \u0107e, ipak, mnogo kasnije ni\u0107i, dugo \u0107e tu biti, stariji Smederevci se sigurno se\u0107aju fudbalskog igrali\u0161ta Metalurga. Kasnije \u0107e tu biti i teniski tereni, pa \u0107e to sve biti sru\u0161eno, i fudbalski i teniski teren, da se, kao je tada govoreno, \u201eo\u010duva autenti\u010dnost\u201c, e da bi, evo odskora, \u201eautenti\u010dnost\u201c opet poklekla, pa je u Tvr\u0111avi, na u\u017eas arheologa, postavljena atletska staza.<\/p>\n
Zanimljiv detalj, u vezi sa nare\u010denih milion dinara koje je Kraljevska vlada prebacila kasi Gradskog poglavarstva, jeste i taj da je u planu bilo i podizanje \u201emonumentalnog spomenika despotu \u0110ur\u0111u\u201c. Kao \u0161to se zna, takav spomenik nije podignut, uskoro je izbio rat pa su bili neki drugi prioritet, a \u0161ta je bilo s milion\u010detom niko vi\u0161e nije pitao. O spomeniku \u0110ur\u0111u, kanda to ide u ciklusima, opet se naveliko pri\u010da poslednjih godina, a da li \u0107e ga, kada i gde biti \u2013 ostaje da se vidi. Samo da rata ne bude.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/Tvrdjava-pocetkom-20-veka.jpg\")
<\/p>\n
Najve\u0107e postradanje je Tvr\u0111avu, kako bi pomenuto sna\u0161lo tog nesre\u0107nog 5. juna 1941. Mnogo je pri\u010dano i pisano, kako i \u0161ta se dogodilo tog datuma koji je Smederevo zavio u crno, me\u0111u ostalim i na stranicama ovog portala, a za one koje ova materija zanima preporu\u010dujemo knjigu koju je netom, povodom 80 godina od tragedije, izdao Muzej u Smederevu, izvrsno delo Miroslava P. Lazi\u0107a. Mi \u0107emo o \u0161teti koju je Tvr\u0111ava pretrpela, s obzirom da je epicentar eksplozije tu bio. Skladi\u0161te municije i eksploziva, koje su Nemci ba\u0161 tu namestili, umalo je bilo kobno po opstanak tada ve\u0107 500 godina starog utvr\u0111enja. Od siline eksplozije gradu najbli\u017ei zid Tvr\u0111ave pomerio se za 5-6 metara, \u0161to je utvr\u0111eno prilikom nedavnih iskopavanja, Varo\u0161ka kapija je prakti\u010dno nestala. Sa njom i kule koje su je \u010dinile, a i na svim ostalim, kao i bedemu ka gradu, nastala su o\u0161te\u0107enja koja se i danas vide. S druge strane, da nije bilo Tvr\u0111ave i njene \u010dvrstine, mnogi ka\u017eu, tog dana bi \u010ditavog Smedereva nestalo, takva i tolika je bila ta eksplozija. Drvene zidine su spasile grad. \u00a0\u017drtve i materijalna \u0161teta u gradu su bile ogromne, ali da Tvr\u0111ava nije u\u010dinila svoje tragedija bi bila neuporedivo ve\u0107a.<\/p>\n
Mnogi misle da je tada postradala i \u010duvena kula 11, ona nakrivljena, ali nije tako. Kula, koja se nadvija nad parkingom na kome su \u010desto autobusi \u0161kolskih ekskurzija, takva je zbog savezni\u010dkog bombardovanja 1944. Tada je u zoni temelja pogo\u0111ena avionskom bombom, neki ka\u017eu da ih je bilo i sve tri, i od tada je nakrivljena za oko 4 stepena, vi\u0161e od krivog tornja u Pizi, otkad su ga ispravljali Pro\u0161le i pretpro\u0161le godine ura\u0111ena su ispitivanja i obimna sanacija podzemnog dela, u\u010dvr\u0161\u0107en je koliko se moglo temelj kule, a u skorijoj budu\u0107nosti bi, ako bude para od resornog ministarstva, ovo pitanje bi trebalo da bude u potpunosti re\u0161eno.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/kula-11.jpg\")
<\/p>\n
I tako smo do\u0161li do radova na obnovi Tvr\u0111ave, koji traju ve\u0107 bezmalo 80 godina. Posle onog pomenutog izdvajanja za tu namenu 1938, prvi ve\u0107i radovi na obnovi bili su 1948. sa ciljem da se sa\u010duva ktitorski natpis na kuli 4 u okviru Malog grada. U\u010dinjeno je to nakon \u0161to je Tvr\u0111ava stavljena pod za\u0161titu dr\u017eave kao kulturno-istorijski spomenik odlukom Odeljenja za za\u0161titu spomenika kulture pri Umetni\u010dkom muzeju u Beogradu pod brojem 881 od 8. oktobra 1946. Godine<\/p>\n
Slede\u0107i ve\u0107i zahvat bio je deceniju kasnije, kada su izvedeni radovi na sanaciji i restauraciji priobalnog dela bedema. Ovaj \u0107e, na \u017ealost, tek biti ugro\u017een izgradnjom \u0110erdapa, ali vi\u0161e nije bilo nazad, progres nije mogao da bude zaustavljen. Od 1977. do 1990. trajali su radovi na ure\u0111enju Malog grada, izvedena je delimi\u010dna obnova kule Don\u017eon, razorene kule 3, kao i Jerinine kule. Od tada Mali grad izgleda kakav je sada.<\/p>\n
Posle dve decenije, 2012. godine, ponovo po\u010dinju obimnija istra\u017eivanja ali i obnavljanja, tada je na svetlo dan iza\u0161la i crkva u isto\u010dnom delu utvr\u0111enja. Poslednjih nekoliko godina sve se intenziviralo, restaurirano je nekoliko kula i gotovo \u010ditav Jezavski bedem, a trenutno su u toku istra\u017eivanja na potezu nekada\u0161nje Varo\u0161ke kapije. To je ono zbog \u010dega sada ne mo\u017ee, ili barem ne bi trebalo, da se ulazi u Tvr\u0111avu sa strane od centra grada. Sve to, ipak, ne treba da vas spre\u010di da Tvr\u0111avu posetite. A ako smo vas kroz ove redove, u poslednje tri nedelje, barem malo zaintrigirali, da do\u0111ete i vidite ovo drevno zdanje, na\u0161 zadatak je u celosti ispunjen.<\/p>\n
\u00a0Foto\/ilustracije: Muzej u Smederevu, Regionalni zavod za za\u0161titu spomenika kulture, Wikipedia, podunavlje.info<\/em><\/p>\n Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite <\/em><\/strong>ovde<\/em><\/strong><\/a>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete <\/em><\/strong>vozom<\/em><\/strong><\/a> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n