![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/1280px-Smederevska_tvrdjava_opsti_izgled.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 10 oktobar 2021 \u2013 U pro\u0161lom nastavku serijala \u201ePutokazi \u2013 do Smedereva i u Smederevu\u201c stigli smo do Tvr\u0111ave i poku\u0161ali da, u tom prvom delu, objasnimo razloge za\u0161to je ba\u0161 ovde podignuta. Najavili smo i da \u0107emo se u onom \u0161to sledi pozabaviti gradnjom i, pored za njeno postanje najpre zaslu\u017enog \u0110ur\u0111a, nezaobilaznom figurom kada je o tom delu istorije Tvr\u0111ave re\u010d \u2013 likom i delom Jerine.<\/p>\n
I dok je despot \u0110ura\u0111 i do dana dana\u0161njeg ostao pozitivac, za po\u010detak ima i \u0161kolu i ulicu u Smederevu, a svako malo se pri\u010da o podizanju mu spomenika, \u0161to je sada je ponovo aktuelizovano, njegova \u017eena je ostala \u2013 prokleta. Mnogo je razloga tome, a preovla\u0111uje narodno predanje, onovremena propaganda i parapoliti\u010dki marketing. Fake news i izvrtanje \u010dinjenica, kada je politika u pitanju, za Srbe, dakle, nisu nikakva novost.\u00a0 Zapo\u010deto u petnaestom veku ostalo je do danas, pa sada da pro\u0161etate Smederevo i da pitate ko je bila Irina Kantakuzin, verovatno biste malo ta\u010dnih odgovora dobili, ali da u pitanju stoji ime sa prefiksom, ono \u201eProkleta Jerina\u201c, e tu ne bi bilo problema\u2026<\/p>\n
No, da se vratimo gradnji Tvr\u0111ave, a posle \u0107emo Jerini. Osnovu utvr\u0111eno grada \u010dine dva nepravilna trougla, opkoljena vodom dve reke i dva kanala. Do 1439. na prostoru od deset i po hektara podignut je i Veliki grad sa 19 kula, crkvom, vojnim logorom, ku\u0107ama za stanovanje, zanatskim radnjama… Unutar zidova grada \u017eivelo je, po nekim procenama, izme\u0111u 4 i 5 hiljada ljudi, a po zapisu Evlije \u010celebije, osmanskog putopisca iz XVII veka, unutar zidina moglo da stane i 10.000 askera, toliko brojne vojne snage. Iako se radilo o \u010dvrstoj gra\u0111evini od kamena, za \u010diju izgradnju su bili anga\u017eovani vrhunski neimari iz Dubrovnika i Carigrada, imala je jednu manu – bila je gra\u0111ena za napad i odbranu od hladnog oru\u017eja, a zna se da je XV vek uveliko bio vek vatrenog oru\u017eja. Smederevska tvr\u0111ava je koncipirana kao grad sagra\u0111en za borbu i odbranu od i sa hladnim oru\u017ejem. Topovskih mesta u po\u010detku nije bilo, a tek su Turci, po\u0161to su je zauzeli, 1480. godine, poja\u010dali za tu namenu predvi\u0111enu odbranu dodaju\u0107i ispred sva tri ugla po jednu savremeniju nisku baterijsku kulu.<\/p>\n
<\/p>\n
Iste godine kada je Tvr\u0111ava zavr\u0161ena, Murat II sa 130.000 vojnika i tromese\u010dne opsade osvaja grad. „Po\u0161to je \u0110ura\u0111 shvatio da njegove snage nisu dovoljne da se odupre zetu, naoru\u017ea dobro grad Smederevo, ostaviv\u0161i u njemu za odbranu jednog svog sina, a sam pre\u0111e Ugrima sa svojim drugim, mla\u0111im sinom i sa celom porodicom, vode\u0107i sa sobom mnogo sve\u0161tenika“, zapisao je dubrova\u010dki monah i istori\u010dar Mavro Orbin u svom\u00a0Kraljevstvu Slovena. Tek pet godina kasnije, posle tursko-ugarskog rata 1444, Tvr\u0111ava je vra\u0107ena \u0110ur\u0111u. I narednih 12 godina, do njegove smrti, ona postaje centar politi\u010dkog i dru\u0161tvenog \u017eivota. Za vreme despota \u0110ur\u0111a i njegovog sina Lazara tu je radila kovnica novca. Pored lava koji kora\u010da, heraldi\u010dkog simbola porodice Brankovi\u0107, na novcu se u vi\u0161e razli\u010ditih varijanti javlja i natpis koji je ozna\u010davao ime grada Smedereva.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/jerina-djuradj-novac.jpg\")
<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, Smederevska tvr\u0111ava je bila poslednje veliko ostvarenje srpske vojne arhitekture. Smederevski grad bio je, kada se izuzmu utvr\u0111ene varo\u0161i, jedna od najve\u0107ih srednjevekovnih tvr\u0111ava u Evropi.<\/p>\n
A da bi se napravila takva tvr\u0111ava bilo je neophodno mnogo rada, naravno i prisilnog \u2013 kuluka, koji je pripisan, kome bi drugom, despotici Jerini. Izgradnja tvr\u0111ave trajala je punih 11 godina, a da sve bude gore, radovima je rukovodio Jerinin brat \u0110or\u0111e Kantakuzin sa gr\u010dkom vojskom, \u0161to je dodatno stvaralo nezadovol\u0458stvo u narodu i na kraju dovelo do toga da ona zauvek bude upam\u0107ena kao surova i bezdu\u0161na despotica. Zbog velike brzine kojom je Tvr\u0111ava pravljena mnogi graditelji su umrli od iznemoglosti rade\u0107i na gra\u0111evini. \u010cak su, po njenoj zapovesti, navodno, i trudnice morale da nose te\u0161ko kamenje. A to kamenje je stizalo sa raznih strana,sa Kosmaja ali i iz tvr\u0111ave Ram na Dunavu, pa i iz\u00a0 Viminacijuma. Tada se ba\u0161 nije mnogo marilo za kulturno-istorijsko nasle\u0111e.<\/p>\n
Narod je krivio Jerinu i zbog toga \u0161to se \u0110ur\u0111eva i njena \u0107erka Mara 1435.\u00a0godine udala za sultana Murata II. I ta je pri\u010da malo kompleksnija. Naime, kako bi smirila strasti sa Ugarima, Jerina je svoju k\u0107er Katarinu udala za grofa Urliha II. Turcima se nije dopao ovaj savez i odmah su zatra\u017eili drugu k\u0107er, Maru. Jerini je, ka\u017eu, veoma te\u0161ko pao ovaj rastanak, pogotovo jer je Mara odlazila u harem.<\/p>\n
Uzgred, prema istorijskim izvorima, Jerina je bila druga \u017eena despota \u0110ur\u0111a. Ne zna se ime njegove prve \u017eene sa kojom je imao \u0107erku Jelenu, ali je izvesno da je bila trapezuntska princeza. Za pomenutu Maru, \u0110ur\u0111evu, navodno, najstariju k\u0107erku, ne zna se pouzdano da li je bila Jerinina ili \u0110ur\u0111eva \u0107erka iz prvog braka. Sa despotom \u0110ur\u0111em, ka\u017eu knjige starostavne, Jerina je imala petoro dece.<\/p>\n Jerina je kao prokleta u ostala opevana u narodnim pesmama, zapisano da je iz nje zra\u010dila nekakva demonska sila pa bi svaki put kad ustane iz trave, trava pod njom izgorela.\u00a0Kao da to sve, uz krivljenje za kuluk i \u201eprodaju\u201c k\u0107eri Turcima nije bilo dovoljno, u tim pesmama joj je dodeljena i, za ono vreme, ma i sada\u0161nje, ne ba\u0161 prijatna seksualna konotacija. Em je, dalo bi se po pesmama zaklju\u010diti, bila promiskuitetna, em su ti njeni ljubavnici-nesre\u0107nici tu\u017eno zavr\u0161avali. Ostala je legenda da je mladim momcima nakon provedene no\u0107i s njima odsecala glave, kao i da se neki me\u0161ter zbog ljubavnih jada, s Jerinom podrazumeva se, bacio s kule u mutno Dunavo.<\/p>\n A bilo je i drugih primera:<\/p>\n \u0160etala je Jerina gospo\u0111a po lijepom ravnom Smederevu.<\/p>\n Susreo ju Damnjan \u0160ainovi\u0107.<\/p>\n Govorila Jerina gospoja: „Ljubi mene, Damnjan \u0160ainovi\u0107.“<\/p>\n Govorio Damnjan\u00a0\u0160ainovi\u0107:<\/p>\n „A boga mi,\u00a0Jerino gospo\u0111o,<\/p>\n [ja] kada sam k Smederevu do\u0161’o.<\/p>\n a ja sam se\u00a0\u0110ur\u0111u zaklinjao,<\/p>\n da ja \u0110ur\u0111u vrlo pravo slu\u017eim,<\/p>\n da mu hile nikad ne u\u010dinim ni u gradu ni u\u00a0b’jelu dvoru,<\/p>\n a kamoli da mu l\u0458ubu l\u0458ubim.<\/p>\n „Al’ govori Jerina\u00a0gospo\u0111a:<\/p>\n „A boga mi, Damnjan \u0160ainovi\u0107,<\/p>\n moli boga da ja jo\u0161\u00a0po\u017eivim,<\/p>\n vrati\u0107u ti \u017ealost za\u00a0sramotu.“<\/p>\n Antologija narodnih balada, Krnjevi\u0107, Hatid\u017ea (1978)<\/em><\/p>\n Jerina je umrla je kao monahinja u\u00a0Rudniku\u00a01457. godine, a da tragedija bude ve\u0107a, pretpostavl\u0458a se da je otrovao njen sin Lazar.<\/p>\n Kako bilo, osim smederevskog, stari gradovi \u0161irom prostora nasel\u0458enih\u00a0 Srbima po njoj su dobili imena \u00a0– Jerinin grad. Ima takvih desetak, neki su gra\u0111eni i pre njenog vremena, neki i posle. To \u201eJerinin\u201c je, valjda, neka oznaka za na\u010din na koji su gra\u0111eni, na narodnu muku.<\/p>\n U Jerininu odbranu tek su u ovom veku stale \u2013 \u017eene. Njenu u su\u0161tini tragi\u010dnu sudbinu, uz zanimljiv i vredan rad Milese Milinkovi\u0107 \u201eJerina Brankovi\u0107: Prokleta jer je \u2019ru\u0161ila\u2019 poredak\u2019\u201c, obradila je ponajbolje i jedna – \u0160ve\u0111anka. Anastasia Larvol je autorka studije \u201eProkleta Jerina – Medijski lin\u010d obrazovane i jake vladareve \u017eene 15. vek\u201c, pa ako vas zanima ova materija oba pomenuta dela se mogu na\u0107i na Internetu.<\/p>\n Na kraju, ostala je legenda o blagu, uz ono \u010duveno \u0110ur\u0111evo, koje je Jerina, pre nego \u0161to su osvaja\u010di prodrli u utvr\u0111enje, zakopala negde na prostoru tvr\u0111ave, da ga nikada ne na\u0111u. Predanje ka\u017ee da se za \u0110ur\u0111evo, mo\u017eda i Jerinino blago, negde uo\u010di Ivanjdana nebesa tri puta otvaraju i da tada mesta na kojima je zakopano svetle plavi\u010dastim sjajem.<\/p>\n Bar za sada, ni\u0161ta sli\u010dno nije prona\u0111eno, mada iskopavanja u Tvr\u0111avi i dalje traju, sada je na red do\u0161la Varo\u0161ka kapija, pa ko zna. Tako se, ne\u0161to drugo tra\u017ee\u0107i, stiglo i do prili\u010dno misteriozne crkvice u Tvr\u0111avi, a prona\u0111en je i grob za sada nepoznate plemkinje i nakit neprocenljive vrednosti u njemu.<\/p>\n Predmete od keramike i srednjovekovno oru\u017eje, vi\u0161e niko i ne broji, a sve ovo se mo\u017ee pogledati u obli\u017enjem smederevskom muzeju, o kome \u0107e tako biti re\u010di, kada zavr\u0161imo sa Tvr\u0111avom.<\/p>\n Foto\/ilustracije: Muzej u Smederevu, Wikipedia, srpskaistorija.rs, podunavlje.info<\/em><\/p>\n Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite <\/em><\/strong>ovde<\/em><\/strong><\/a>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete <\/em><\/strong>vozom<\/em><\/strong><\/a> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/despot-djuradj-600x804-1.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/nausnica-iskopana-u-tvrdjavi.jpg\")
<\/p>\n