![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/smederevka-2.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 26. septembar 2021 \u2013 U pro\u0161loj epizodi serijalia \u201ePutokazi \u2013 do Smedereva i u Smederevu\u201c bilo je re\u010di o tome kako se Milo\u0161 Obrenovi\u0107 odlu\u010dio da ba\u0161 ovde pazari imanje a sve zbog vinograda. Ako pro\u0111ete smederevskim ulicama vide\u0107ete i putokaze koji ukazuju gde je koja vinarija, ali ne\u0107emo se u ovom nastavku baviti njima, barem ne nekom posebno, ve\u0107 onim \u0161to je uzrokovalo da uop\u0161te tu budu. A ima tome, tom \u201euzroku\u201c, nekih dvadesetak vekova, stariji je i od samog grada, pa nije \u010dudo \u0161to mu se i u grbu gro\u017e\u0111e na\u0161lo. Jer, Beograd ima Beogra\u0111anku, a Smederevo je znano i po Smederevcu i po Smederevki. Mi se danas bavimo ovim drugim, \u017eenskog roda.<\/p>\n
Malo je gradova u svetu koji mogu da se pohvale\u00a0 da se po njima zove sorta gro\u017e\u0111a, posledi\u010dno i vina koje od njega nastaje. Uglavnom je to rezervisano za regije, \u010ditave oblasti, gradovi su ba\u0161 retki.<\/p>\n
<\/p>\n
Pogodna klima i blage, osun\u010dane dunavske padine uticale su na to da se ba\u0161 na ovom podru\u010dju razvije ova autohtona sorta vinove loze. Mada se pojava gro\u017e\u0111a na na\u0161im prostorima vezuje za legendu oko rimskog imperatora Proba, prisustvo vinove loze u smederevskom kraju se\u017ee u dalju pro\u0161lost. Jo\u0161 su ilirska, tra\u010dka i keltska plemena gajila na ovom podru\u010dju vinovu lozu, pre dolaska Rimljana. Kada je rimski car Domicijan u drugoj polovini prvog veka nove ere uveo zabranu gajenja vinove loze u provincijama na Balkanu, sadnja vinove loze i proizvodnja vina je utihnula. Ta zabrana je trajala sve dok je drugi imperator, pomenuti Marko Valerije Aurelije Prob u tre\u0107em veku nije ukinuo. Prob se nije tek onako odlu\u010dio da ba\u0161 u ovom kraju zapati lozu, Smederevo ima maltene istu geografsku \u0161irinu kao Bordo, a o ovde nisu morali da se jurcaju sa Galima, Astreiksom i Obeksom da se na\u0161alimo. Tako su najpre vojnici rimskih legija ovde po\u010deli sade vinovu lozu, a zatim i lokalno stanovni\u0161tvo i to pre svega onu koja je i ranije tu uspevala. Pored brojnih osvajanja i ratova, koji su ovuda protutnjali, lokalni narod, ma koji da je ovde bio kroz te rane vekove, uspevao je da sa\u010duva tradiciju u proizvodnji gro\u017e\u0111a i autohtonu sortu vinove loze koja je mnogo, mnogo kasnije prozvana Smederevka.<\/p>\n
Naime, o smederevskom gro\u017e\u0111u i vinu pisalo se kroz vekove, ali se sam naziv \u201eSmederevka“ kao ime sorte u pisanim izvorima spominje tek u XIX veku. Pre toga, despoti\u00a0Stefan Lazarevi\u0107\u00a0i\u00a0\u00d0ura\u0111 Brankovi\u0107\u00a0\u0161irili su u XV veku vinograde u krajevima oko Smedereva, mada treba re\u0107i da je i tada trgovina vinom bila strogo nadzirana. Preska\u010demo nekoliko vekova i dolazimo do Milo\u0161a Obrenovi\u0107a\u00a0 \u00a0o \u010dijem porodi\u010dnom letnjikovcu, na lokaciji Zlatno brega, na kome je zasadio 36 hektara vinograda, smo pro\u0161le nedelje govorili.<\/p>\n
Na svetskoj izlo\u017ebi u. ve\u0107 ranije u drugom kontekstu pomenutom Bordou, a bilo je to 1882. godine, smederevska vina dobila su prva zna\u010dajna priznanja. Krajem pretpro\u0161log veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili su i kupovali smederevsko gro\u017e\u0111e i vino i zatim ga dalje prodavali u \u0160vajcarskoj, Austriji, Francuskoj i drugim zemljama. Po\u010detkom pro\u0161log veka formirana je i Smederevska vinogradarska zadruga, prva takva specijalizovana zadruga u Podunavskom srezu, a druga u Srbiji. Od podizanja Podruma 1910. do 1955. godine zadruga je imala samo dvojicu stru\u010dnjaka za proizvodnju vina, Milivoja Stanojlovi\u0107a i Justu U\u0161aja, koji su svojim radom doprineli podizanju kvaliteta vina iz smederevskog vinogorja. Gro\u017e\u0111e i vino Zadruga je izvozila u \u010ce\u0161ku, Pol\u0458sku, kasnije i Sovjetski Savez. U periodu od 1930. do 1940. bila je jedini izvoznik gro\u017e\u0111a i vina u Nema\u010dku sa prostora Jugoslavije.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/smederevka-4.jpg\")
<\/p>\n
Izme\u0111u dva svetska rata Smederevska vinogradarska zadruga je brojno\u0161\u0107u \u010dlanova, koli\u010dinom kapitala i zna\u010dajem spadala me\u0111u najve\u0107e u zemlji. N\u0458ena organizacija rada i principi poslovanja bili su uzor za specijalizovane vinarske zadruge u Kral\u0458evini Jugoslaviji.<\/p>\n
Smederevska vinogradarska zadruga je zvani\u010dno prestala da postoji 1959. godine. Podrum i celokupna zadru\u017ena imovina pripojeni su Pol\u0458oprivrednom dobru Godomin, kasnije Kombinatu, koji je, kako znamo, neslavno zavr\u0161io. Tu dolazimo da momenta kada vinogradarstvo i vinarstvo do\u017eivljavaju veliku spone ali, na \u017ealost, i pad od koga se jo\u0161 uvek oporavljaju. Godominovo vino jeste stiglo do Amerike, ali se ubrzo izgubilo i iz na\u0161ih prodavnica. Smederevka je postala brend koji \u201euvozimo\u201c iz nekih drugih krajeva Srbije, pa i okolnih zemalja.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/smederevka-3.jpg\")
<\/p>\n
Ako se ba\u0161 kapricirate da u smederevskim supermarketima kupite fla\u0161u Smederevke, proizvedene na \u201elicu mesta\u201c, obi\u0107ete noge. Ima one fla\u0161irane u Kru\u0161evcu, sa Fru\u0161ke Gore, iz doline Timoka, \u010dak ponajvi\u0161e makedonske, iz Tikve\u0161a. Tek u jednoj specijalizovanoj prodavnici na\u0111osmo lokalnu, a za\u0161to je to tako vi\u0161e je razloga. Ima je, naravno, u Vinskom gradu i, ako pratite na po\u010detku ovog teksta spomenute putokaze, u sre\u0107om, sve vi\u0161e vinarija.<\/p>\n
– Po podacima koje imamo, na podru\u010dju Podunavskog regiona figurira brojka od 1.000 hektara pod vinogradima, a ja li\u010dno mislim da nema vi\u0161e od 800. Dominantne su konzumne sorte, one koje idu u upotrebu u sve\u017eem stanju, a Smederevka se gaji na oko 300 hektara \u2013 kazao je svojedobno in\u017eenjer vo\u0107arstva i vinogradarstva Boban Markovi\u0107 iz Poljoprivredne stru\u010dne slu\u017ebe u Kolarima.<\/p>\n
Nekada je na ovom podru\u010dju, tvrde stari vinari, bilo i svih 7.000 hektara pod vinogradima, a Smederevka je preovla\u0111ivala. Sve je po\u010delo, obja\u0161njavaju oni, kada su se kupci polovinom pro\u0161log veka pokondirili i po\u010deli da tra\u017ee vina od uvoznih, skupljih gro\u017e\u0111a. Cena Smederevke je padala, a proizvo\u0111a\u010dima nije trebalo mnogo; neki su se preorijentisali na sorte otmenih imena, a drugi su, ne tako retko, iskr\u010dili vinograde i posadili vo\u0107e koje se bolje pla\u0107alo. Koliko je Smederevke pre\u017eivelo te\u0161ko je utvrditi, po\u0161to ima jo\u0161 jedna za\u010dkoljica zbog koje se ne zna koliko ima vinograda pod tom sortom. Po zakonu, naime, svaki proizvo\u0111a\u010d sa 10 ari pod vinovom lozom mora da se upi\u0161e u vinogradarski registar. Za to treba skica parcele, dokaz o vlasni\u0161tvu nad zemljom i jo\u0161 sila papira, \u0161to sve ko\u0161ta. Ali, ovda\u0161nji proizvo\u0111a\u010di su i tome dosko\u010dili; prika\u017eu 9 i po ari pod gro\u017e\u0111em, a onih pola bude breskva ili neko drugo vo\u0107e.<\/p>\n
Zbog para se, da \u010dovek ne poveruje, u prodaji se nalazi i vino koje jeste Smederevka, ali tako ne pi\u0161e na etiketi. Nije nikakva prevara, ovo \u201ela\u017eno predstavljanje\u201c\u2026 \u00a0\u00a0Pi\u0161e recimo samo \u201eBelo\u201c, a u fla\u0161i je u stvari Smederevka, pravljena po tradicionalnoj recepturi. Jer, zbog propisa, proizvo\u0111a\u010di ne mogu da napi\u0161u da je vino recimo iz Vodnja, pi\u0161e samo da je proizvo\u0111a\u010d \u201evinarija ta i ta\u201c, jer je i geografsko poreklo za\u0161ti\u0107eno. To je komplikovana i ne ba\u0161 jeftina procedura i njima se zbog koli\u010dine koje proizvode ne isplati da u nju ulaze, pa se Smederevka u prodaji mo\u017ee na\u0107i i tako re\u0107i inkognito. Samo treba znati za koju fla\u0161u da se uhvatite.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/smederevka-6.jpg\")
<\/p>\n
Sre\u0107om, kako bi re\u010deno, poslednjih nekoliko godina sve ovo sa Smederevkom je krenulo nabolje, s pojavom onih putokaza, odnosno vinarija. Tako se \u00a0Smederevka ne prodaje vi\u0161e, barem ne samo, u plasti\u010dnim bocama i kartonskim kutijama. Jer na\u0161i ju\u017eni susedi, preuzev\u0161i joj ime, i na taj na\u010din su uspeli da je unize. Mada, ruku na srce, i neki na\u0161i, srpski proizvo\u0111a\u010di tim povodom nisu bili mnogo bolji. Smederevka je dugo bila poznata maltene isklju\u010divo kao, pored sode, \u201eonaj drugi deo u \u0161pricerima\u201c. Sada se, rekosmo, i to menja, ime vina ponovo se podi\u017ee. A i red je. Jer, koliko drugih gradova u grbovima ima gro\u017e\u0111e?<\/p>\n
Na kraju, za pravopisne \u010distunce, ime Smederevke je u ovom tekstu i kad treba i kad ne bi trebalo pisano velikim po\u010detnim slovom. Namerno. Zaslu\u017euje.<\/p>\n
Foto: Ulica se\u0107anja FB, Muzej u Smederevu i podunavlje.info\u00a9<\/em><\/p>\n Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite ovde<\/a><\/em><\/strong>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete vozom<\/a><\/em><\/strong> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n