![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2019\/04\/vila-obrenovica-spolja.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 19. septembar 2021 \u2013 Do sada smo u serijalu \u201ePutokazi – do Smedereva i u Smederevu\u201c oblilazili neka znana i neka manje znana mesta, a ovo gde idemo danas spada u ljudima van ovog grada verovatno najpoznatije, uz Tvr\u0111avu, naravno. Letnjikovac Obrenovi\u0107a, ili Vila \u201eZlatni breg\u201c, jedna je od glavnih stavki kada se nekom Smederevo turisti\u010dki ponudi. A nije oduvek tako, jer doskora, do pre nekih 5-6 godina, malo je Smederevaca, a kamoli turista, u nju kro\u010dilo.<\/p>\n
Kada je knjaz Milo\u0161 od Tur\u010dina pazario vinograd u Smederevu nije mogao da sanja da \u0107e njegovi potomci tu napraviti kraljevsku rezidenciju, kamoli da \u0107e ona postati mesto za odmor socijalisti\u010dkih drugova i postsocijalisti\u010dke gospode.<\/p>\n
<\/p>\n
Posle vi\u0161e od jednog i po veka Vila Obrenovi\u0107a u Smederevu 2015. je postala dostupna obi\u010dnom narodu. Dok je bila knja\u017eevska i kraljevska letnja rezidencija u nju su zalazili samo odabrani, a tako se nastavilo i kad je, barem je tako bilo re\u010deno, narod do\u0161ao na vlast \u2013 posle II svetskog rata. I to je trajalo sve do pre neku godinicu, jer je Vila imala status \u201ereprezentativne zgrade koja se koristi za reprezentativne potrebe dr\u017eavnih organa, funkcionera i lica koja predstavljaju Republiku Srbiju\u201c. Nikakve posete nisu bile mogu\u0107e bez dozvole Uprave za zajedni\u010dke poslove Vlade Srbije. E, al’ tada su se 2015. grad Smederevo i nare\u010dena Uprava dogovorili da se u Vilu \u201epu\u0161te gra\u017edani\u201c. Mada ne ba\u0161 koliko ho\u0107e i kad se kome prohte. Naime, Vila \u0107e je otvorena za grupne posete tri puta u nedelji, za grupe, najvi\u0161e 20 do 25 posetilaca da broje, ne manje od 15, a i to \u2013 od marta do oktobra. Valjda da, u ove druge mesece, ne ulaze u Vilu kaljavi… \u0160ala na stranu, zato sada i ovaj teksti\u0107, jer se sezona obilaska Vile uskoro zavr\u0161ava. No, i sve to je napredak jer su imanje i zgradu Smederevci decenijama zvali i \u201eZabranjenim gradom\u201c.<\/p>\n
A sve je po\u010delo tako skromno\u2026 Turci su uveliko napu\u0161tali Srbiju rasprodaju\u0107i imanja kada je knjaz Milo\u0161e do\u0161ao te 1827. u Smederevo da kupi vinograd. Da je Milo\u0161 bio, dana\u0161njim re\u010dnikom re\u010deno, \u201ekontroverzni biznismen\u201c znali su i Turci, pa mu je izvesni Muhamed, no\u017ear, isprva rekao da \u201enema on toliko para koliko imanje vredi\u201c. O\u010digledno je potcenio Milo\u0161a jer je ovaj \u2019ladno izvadio tih \u010detiri i po hiljade gro\u0161a, koliko je Tur\u010din tra\u017eio za 40 dunuma vinograda. Knjaz se tako uskoro dao u posao vinodelstva, za \u0161ta je, naravno, imao pomo\u0107 dr\u017eave.<\/p>\n
\u201eNad podrumom na\u010dinite jednu sobu, kujnu i jedan \u0107iler, sve ovo \u010datmar da bude\u201c, glasila je naredba, \u0161to je, podrazumeva se, i u\u010dinjeno. Dr\u017eava je pomogla i \u201esubvencijama\u201c; ostalo je zapisano da je iz Narodne blagajne u oktobru 1831. za podrum u smederevskom vinogradu potro\u0161eno 2837,33 gro\u0161a.<\/p>\n
Milo\u0161 Obrenovi\u0107 je imanje kupio zbog vinograda i do kraja \u017eivota je uvek tra\u017eio smederevskog vino da mu se servira. \u201eStari gospodar\u201c je imao obi\u010daj da tra\u017ei da mu se ovo vino \u0161alje i dok je bio u izgnanstvu. Kolika je bila njegova \u201epotro\u0161nja\u201c mo\u017ee da ka\u017ee i to \u0161to mu je jednom odgovoreno da \u201edrugoga i starijeg od lanjskog nema\u201c.<\/p>\n
Od \u010datmare do letnjikovca pro\u0161lo je tridesetak godina, a na imanju ga je izgradio knez Mihailo. Ipak, tek je kralj Aleksandar anga\u017eovao dvorskog arhitektu Jovana Ilki\u0107a da preobrazi objekat u reprezentativnu vilu u \u201e\u0161vajcarskom stilu\u201c, koja \u0107e nakon njegovog ven\u010danja sa Dragom Ma\u0161in, imati funkciju letnjeg dvora. I tako je bilo sve do 1903. dok su i Obrenovi\u0107i trajali na vlasti.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/Narodna-biblioteka-Srbije_-foto-album-Smederevo_Milan-Jovanovic_-AF-7_1395742042.jpg\")
<\/p>\n
Uzgred budi re\u010deno, u smederevskom letnjikovcu se tada igrao tenis, \u010dak i kriket. Knez Mihailo je bio zaljubljenik u bilijar i \u0161ah, ali i jahanje i lov. Kralj Aleksandar je voleo i da pliva na Dunavu pa bi dr\u017eavne poslove kad je bio u Smederevu do podneva pozavr\u0161ao kako bi mogao da se posveti ovim zanimacijama.<\/p>\n
Do postradanja u Majskom prevratu, kralj Aleksandar i kraljica Draga su svako leto provodili u Smederevu. Prvi boravak im je prakti\u010dno bio medeni mesec, krajem jula 1900. Ve\u0107 slede\u0107eg leta do\u0161li su sa \u010ditavom svitom, \u201esvim ministrima i njihovim gospo\u0111ama, osim g. Ministra unutra\u0161njih poslova\u201c, kako je pisalo u izve\u0161taju \u201eMalih novina\u201c. Tu su se proslavljali i kraljev i kralji\u010din ro\u0111endan, u avgustu, odnosno septembru, naravno i godi\u0161njica braka u julu, a na ru\u010dkovima tim povodom bivalo bi i po 80 zvanica. O tim danima kralj i kraljica bi podelili niz ukaza o odlikovanjima zaslu\u017enim slu\u017ebenicima i gra\u0111anima, a i vojska bi do\u0161la na svoje jer bi u garnizonu bio \u201epobolj\u0161an ru\u010dak\u201c.<\/p>\n
Iz smederevskog letnjikovca objavljena je i sre\u0107na vest o bremenitosti kraljice Drage, koju je ovde utvrdio francuski lekar Male. Ostalo je zabele\u017eeno da je za taj pregled i informaciju koja je usledila nagra\u0111en sa 6 hiljada franaka. Odmah su od smederevskog pristani\u0161ta do kraljevog vinograda prostrti debeli slojevi slame \u201ekako se budu\u0107a porodilja ne bi truckala u vo\u017enji\u201c.<\/p>\n
U letnjikovcu je portrete kralja i Aleksandra i kraljice Drage jednog leta slikao Vlaho Bukovac, slikar dubrova\u010dki. Kralji\u010dina sestra Ana Lunjevica zapisala je da \u201ekraljica nije mogla otkloniti veo melanholije sa svog lica zbog nesipunjenih snova o materinstvu\u201c. Kako bilo, portreti su uredno pla\u0107eni, a Vlaho Bukovac je nagra\u0111en i ordenom Svetog Save tre\u0107eg reda.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/vila-2.jpg\")
<\/p>\n
Branislav Nu\u0161i\u0107 je jednog leta bio zadu\u017een da organizuje za kraljevski par izvo\u0111enje \u201eIvkove slave\u201c u dvori\u0161tu Vile. Bili su tu i drugi gosti iz sveta umetnosti, Stevan Sremac, Milovan Gli\u0161i\u0107, Petar Ubavki\u0107, Janko Veselinovi\u0107, Sima Matavulj, Paja Jovanovi\u0107\u2026 Zajedno s glumcima, ta \u0161arena dru\u017eina je potom ostala na gozbi. U jednom momentu Nu\u0161i\u0107 je, tvrde, rekao: \u201eZamisli da se sad otvore ova ista vrata, pa da se odnekud pojavi pokojni kralj Milan \u2013 sigurno bi rekao: \u2019Sa\u0161a (ovde ide i jedna so\u010dna psovka), zar ti ja zato dadoh presto, da skuplja\u0161 ovu magupariju oko sebe\u201c.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/2-Letnjikovac-kralja-Aleksandra_1383150433.jpg\")
<\/p>\n
Mala digresija, tek da se zna. Mada su Obrenovi\u0107i tu napravili letnjikovac, Smederevo je vazda va\u017eilo za grad naklonjeniji Kara\u0111or\u0111evi\u0107ima. Uostalom, ovde se desio i valjda najbizarniji poku\u0161aj atentata, poznat i kao \u201eSmederevski name\u0161taj\u201c, kada se oktobra 1871. knez Milan umalo udavio u poljskom klozetu. Predanje ka\u017ee da su atentatori daske na podu nu\u017enika premazali rastvorom azotne kiseline, a grede prestrugali. Milan se spasao pucanjem iz pi\u0161tolja, dozvav\u0161i de\u017eurnog a\u0111utanta da ga izvadi iz g\u2026<\/p>\n
Posle majskog prevrata, ubistva Aleksandrovog i Draginog, koje po svemu sude\u0107i nije preterano rastu\u017eilo Smederevce, kraljica Natalija je poklonila imanje sa vilom porodici Ore\u0161kovi\u0107, koja je godinama bila u slu\u017ebi dinastije. Ore\u0161kovi\u0107i su ga dr\u017eali do kraja II svetskog rata, kada postaje \u201edr\u017eavna svojina\u201c, prvo odmarali\u0161te Narodne milicije, potom i objekat reprezentacije FNR Jugoslavije pod imenom \u201eZlatni breg\u201c. Tu je u vi\u0161e navrata boravio i sam Josip Broz.<\/p>\n
Malo je znano da se i nad Vilom Obrenovi\u0107a sredinom pro\u0161log veka nadvila senka, umalo da bude sru\u0161ena. Od 1957. do 1961. godine vila do\u017eivljava svoju poslednju veliku transformaciju, uo\u010di \u00a0Samita nesvrstanih u Beogradu. Tada je \u010dak bilo govora da se objekat \u201ezbog dotrajalosti i klizi\u0161ta\u201c sru\u0161i i izgradi \u201enovi i lep\u0161i\u201c.<\/p>\n
– Usprotivili su se \u010dlanovi Saveta za kulturu, u kome su bili i Pe\u0111a Milosavljevi\u0107 i Miodrag B. Proti\u0107, umesto ru\u0161enja usledilo je renoviranje i zdanju je vra\u0107en prvobitni izgled \u2013 obja\u0161njava mr Sne\u017eana Cvetkovi\u0107, kustos Muzeja u Smederevu i autorka knjige \u201eVila dinastije Obrenovi\u0107\u201c, kako su slikari spasili vilu od \u201edrugova\u201c.<\/p>\n
Milosavljevi\u0107 i Proti\u0107 su se zajedno sa arhitektom Bogdanom Bogdanovi\u0107em prihvatili posla obnove. On spolja a njih dvojica iznutra. Trebalo je nabaviti po mogu\u0107stvu autenti\u010dne delove name\u0161taja i slika, jer je vila poharana u vi\u0161e navrata. Za vreme Prvog rata tu je bila bolnica za nema\u010dke oficire, a kada su oti\u0161li 1918. ostale su, tako je zapisano, \u201esamo prazne sobe i lipe zasa\u0111ene u doba kneza Milo\u0161a\u201c. Ni naredni \u201eoslobodioci\u201c vile, posle II svetskog rata, nisu bili od raskida, i njima se \u0161to\u0161ta tu dopalo, za poneti. Kako bilo, njih dvojica su kupovali po aukcijama \u0161irom Evrope, i to je name\u0161taj koji se u vili i danas mo\u017ee videti. \u201eDrugovi\u201c su bili \u0161iroke ruke izme\u0111u ostalog jer je ovo bilo mesto u kome je tokom pomenutog Samita trebalo da boravi indone\u017eanski predsednik Sukarno, jedan od prvaka nesvrstanih i veliki Titov drugar.<\/p>\n
I sam Broz je u vi\u0161e navrata bio u Vili i tu organizovao prijeme i ru\u010dkove za visoke uzvanice, pa nije \u010dudo da su svi, ili gotovo svi, koji su posle njega do\u0161li na vrh ili bili pri vrhu dr\u017eave \u010dinili isto. \u201eZlatni breg\u201c ugostio je razne\u037e od Staneta Dolanca, Dra\u017ee Markovi\u0107a, preko Mirka Marjanovi\u0107a, Vlajka Stojiljkovi\u0107a, Jovice Stani\u0161i\u0107a, do Mirka Cvetkovi\u0107a. Ko je u me\u0111uvremenu bio, sem brojnih filmad\u017eija \u0161to su vilu kao zgodan dekor koristile \u2013 ne zna se. Ili se barem ne pri\u010da. Kao u onoj Bala\u0161evi\u0107evoj \u201e\u2026’\u0107erka, u pardon, ipak je \u0161valerka\u201c, kom\u0161ije su se tokom decenija diskreciji nau\u010dile, o osoblju da ne govorimo. Jedna od vrlina Vile je \u0161to je ogromno imanje udaljeno od puta i pogleda, a nije bilo ni posetilaca da naru\u0161e mir i denunciraju identitet povremenih rezidenata. Od nedavnih gostiju, ovde je organizovan prijem za kineskog predsednika Si \u0110inpinga, pre njega ugo\u0161\u0107eni su na istom mestu i Jadranka Kosor i Borut Pahor.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/vila-spolja.jpg\")
<\/p>\n
\u201eZlatni breg\u201c su pohodila brojna zna\u010dajna imena mimo sveta politike. Ostala je pri\u010da da je Emir Kusturica, da skloni od beogradske vreve, doveo tu svog velikog prijatelja odskora po\u010div\u0161eg Dijega Armanda Maradonu, koji je ovde prespavao jednu no\u0107. U kraljevskom krevetu. I bukvalno.<\/p>\n
Elem, ako Vilu ne vidite na televiziji, u izve\u0161tajima o posetama dr\u017eavnika, vide\u0107e je na filmu ili nekoj seriji jer je ovo mesto postalo slikanije no ikada u svojoj istoriji, po\u0161to se ispostavilo kao idealan ambijent i dekor za tu namenu. A ako ho\u0107ete da je obi\u0111ete, ona je na 4 kilometara od centra grada, u naselju Plavinac, na starom putu Smederevo-Beograd. Obila\u017eenje je utorkom, petkom i subotom u 9, 10 i 30, 12, 13 i 30 i u 15 \u010dasova , isklju\u010divo organizovano i uz prethodnu najavu, a prijave za obilazak su preko Turisti\u010dko-informativnog centra Smedereva.<\/p>\n
Foto: Regionalni zavod za za\u0161titu spomenika kulture Smederevo i podunavlje.info\u00a9<\/em><\/p>\n Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite ovde<\/a>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete vozom<\/a> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n