![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/gimnazija-2.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO,12. septembar 2021 \u2013 U pro\u0161la dva nastavka serijala \u201ePutokazi \u2013 do Smedereva i u Smederevu\u201c bili smo na Starom groblju i obilazak zavr\u0161ili kapelom Dine Man\u010di\u0107a i pri\u010dom kako je sve svoje bogatstvo zave\u0161tao za \u0161kolovanje sirotim \u0111acima smederevskim, a deo imanja poklonio sa isklju\u010divom namenom da se na njemu sazida gimnazija. Nekako logi\u010dan put je da nas evo sada u Gimnaziji smederevskoj, jo\u0161 jednom zdanju koje ima status kulturnog dobra i kao takvo u\u017eiva za\u0161titu dr\u017eave.<\/p>\n
Ta za\u0161tita, kao i mnogo \u0161ta \u010dega se dr\u017eava uhvati da brani, nije uvek ba\u0161 bila bajna, ali je pre tri godine sve ispravljeno, kada je, drugi put u poslednjih pedeset, Gimnazija u potpunosti obnovljena. Sada zaista izgleda reprezentativno, i spolja i iznutra, ovo zdanje koje dominira skverom u centru grada, na koji nai\u0111u svi koji u njega po\u0111u d\u017eadama i sa istoka i sa zapada, i iz pravca Po\u017earevca i iz pravca Beograda. Okru\u017eena zgradama nastalim \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina, zidanim u tada jo\u0161 uvek vladaju\u0107em kockastom maniru soc-estetike, ona se isti\u010de i pogled sam na nju pada.<\/p>\n
<\/p>\n
Mnogi misle da je, zbog savr\u0161ene simetrije koja je uobli\u010dava i krasi, zgrada Gimnazije takva od po\u010detka, da je izvorno tako projektovana i izgra\u0111ena. A nije. Ovde moramo da se vratimo dobrotvoru Dini Man\u010di\u0107u i njegovom testamentu, kojim je zave\u0161tao deo imanja za podizanje Gimnazije smederevske, uz jedini uslov da se na zgradu stavi natpis \u201eda je istu gimnaziju podigao on Dina za spomen njegov i njegove \u017eene Ljubice\u201c. Dina je umro 1882, a zgrada \u0107e biti podignuta mnogo kasnije, po skicama znamenitog arhitekte Milorada Ruvidi\u0107a iz 1904. godine. Bilo je i to, kako se na fotografijama iz tog perioda jasno vidi, tako\u0111e simetri\u010dno zdanje, ali sa glavnim ulazom iz Ulice Save Nemanji\u0107a. To je bilo sve, sada\u0161nje desno krilo zgrade, gledano s fronta, jedino \u0161to je od originalnog projekta i danas tu.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/Osnovna_skola_1539584044.jpg\")
<\/p>\n
A i nije tada bila gimnazija nego obi\u010dna osnovna \u0161kola. Prvo \u010detvorozaredna, pa petorazredna, potom se svake dve-tri godine dodavao po jedan razred, da bi tek 1920. dobila svih osam razreda. Od 1920. je uvedena i \u0161kolarina koja se pla\u0107ala u gotovom, a odre\u0111ivana je na osnovu poreskih obaveza roditel\u0458a. Neko vreme ba\u0161 i nije bilo navale na gimanzijske klupe, zbog manjka potrebnog broja u\u010denika osmi razred je bio ukinut \u0161kolske 1925\/26. i 1926\/27. Kasnije se to menja pa je od 1929. uvedena obaveza polaganja prijemnih ispita. Sada je ve\u0107 bilo toliko u\u010denika da je postoje\u0107a zgrada, sada\u0161nje desno kilo Gimnazije, postala tesna, pa je odlu\u010deno da se gradi nova zgrada, dogradi postoje\u0107a. Formiran je fond i prikupl\u0458ena sredstva, ali se s gradnjom odugovla\u010dilo i na kraju odustalo, da bi Banska uprava 1930. za potrebe Gimnazije otkupila zgradu tada\u0161nje Osnovne \u0161kole i od bra\u0107e Ra\u0161i\u0107a kupila susedno imanje \u010dime je pro\u0161ireno \u0161kolsko dvori\u0161te i obezbe\u0111en prostor za\u00a0 dogradnju novih u\u010dionica. Dozi\u0111ivanje je zavr\u0161eno i zgrada poprimila sada\u0161nji oblik tek 1935. Ina\u010de, na onaj deo, koji je bio na originalnom Man\u010di\u0107evom imanju, na kom je, uzgred, bila kafana, poznata i kao \u201eMarki\u0107eva\u201c. Kafana je, naravno, sru\u0161ena da bi bila podignuta ova \u0161kola na njenom mestu.<\/p>\n
A sada, u vezi sa ovim, kad ve\u0107 bi re\u010deno, malo privatizovanja\/uzurpacije medija, da batalimo istorijske ali ipak suvoparne \u010dinjenice, a s obzirom da je i ovaj \u0161to pi\u0161e biv\u0161i u\u010denik smederevske Gimnazije, i da mu se kao autoru teksta to mo\u017ee, jedna anegdota. Naime, tada je, sedamdeset i neke, neko provalio da je na mestu Gimnazije bila kafana, verovatno pro\u010ditav\u0161i u kakvoj knjizi u biblioteci, po\u0161to je to vreme pre Interneta, kada su za sticanje novih, makar i tako bizarnih podataka, slu\u017eile biblioteke. Uglavnom, ta \u010dinjenica, da je na mestu \u0161kole u koju smo i\u0161li bila kafana, neko vreme je bila predmet zabave.<\/p>\n
Sve se doga\u0111a, dakle, u prvoj polovini sedamdesetih godina pro\u0161log veka, kada lake a kamoli te\u0161ke droge jo\u0161 nisu bile u toj meri aktuelne van prestonice, ali zato vinjak itekako jeste. Elem, nakon jednog izgubljenog \u010dasa, i velikog odmora pride, po povratku na nastavu, ne mogu da tvrdim ali \u010dini mi se da je bio \u010das davno zaboravljenog predmeta odbrane i za\u0161tite, jedan od nas se vratio tre\u0161ten pijan. Toliko da se, nedugo po po\u010detku predavanja, prostro po podu. Prekid \u010dasa, sti\u017ee uskoro i hitna pomo\u0107. Re\u010dju skandal. Uskoro se proneo glas da mu u bolnici \u201emenjaju krv\u201c. Mo\u017ee biti da je dobio i neku transfuziju, ne mogu da tvrdim \u2013 nisam bio tamo, ali pre \u0107e biti da su bile infuzije, jer se onako obeznanjen vi\u0161e puta ispovra\u0107ao i mogu\u0107e dehidrirao. Uglavnom, dok to sve jo\u0161 traje, nekoliko nas, jo\u0161 uvek treznih, odlazimo do tada\u0161njeg direktora Gimnazije da, koliko mo\u017eemo, pomognemo ovom \u0161to je u bolnici da ne \u201epopije\u201c i isklju\u010denje iz \u0161kole. Izme\u0111u ostalog, padne tu i pri\u010da kako, ba\u0161 kao \u0161to nije pametno \u0161to su u Americi gradili ku\u0107e na mestu gde je bilo indijansko groblje, pa je stanare tih ku\u0107a strefilo prokletstvo, nije razborito ni praviti \u0161kole, pogotovo gimnazije, na mestu gde je bila kafana, jer eto \u0161ta se de\u0161ava. Pri\u010da je trebalo da barem malo razbla\u017ei situaciju i razgali direktora, ali je on, sasvim u skladu sa istom, sve saslu\u0161ao \u0107ute\u0107i i zadr\u017eao facu indijanskog totema. Uglavnom, ovaj \u0161to se obeznanio od alkohola na \u010dasu na kraju ne bi isklju\u010den, dobio je nekakv strogi ukor, \u0161ta li. U svojoj naivnosti, mislili smo da smo mi, na\u0161om veselom pri\u010dom o kafani, doprineli takvom ishodu, a u stvari najverovatnije je da je sve bilo mnogo prozai\u010dnije, da je presudila \u010dinjenica da je \u0107ale ovog utreskanog bio direktor u jednoj od velikih smederevskih firmi, pa ba\u0161 ne bi bilo zgodno\u2026<\/p>\n
No, da se vratimo faktografiji. Po\u0161to sa, kako bi re\u010deno, krajem dvadesetih godina pro\u0161log veka zgrada pokazala kao mala za sve \u0111ake koji su u me\u0111uvremenu u nju nagrnuli, re\u0161i\u0161e da naprave dogradnju. Dozi\u0111ivanje je zavr\u0161eno tek 1935. i tada je zgrada dobila oblik kakav se i sada spolja vidi, sa pro\u010deljem na kome je glavni ulaz i dva krila, levo i desno. Mnogo kasnije dobi\u0107e i salu za fizi\u010dko, u nastavku desnog krila i sportske terene u dvori\u0161tu iza. Bilo je to tih sedamdesetih godina pro\u0161log veka, netom pre nego \u0161to \u0107e se zbiti doga\u0111aj iz gornje pri\u010dice i kada su \u0111aci, gimnazijalci, ba\u0161 kao i pre nekoliko godina, zbog renoviranja mati\u010dne bili raspore\u0111eni i nastavu pratili u drugim \u0161kolama, Osnovnoj \u201eDimitrije Davidovi\u0107\u201c i nedalekoj Tehni\u010dkoj.<\/p>\n
Jo\u0161 u dva navrata je Gimnazija ostajala bez \u0111aka, u oba svetska rata. Za vreme Prvog svetskog rata \u0161kola nije radila, a posle oslobo\u0111enja 1918. nastavila je da radi s novim imenom, zvala se Kral\u0458evska srpska gimnazija. Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, odmah po ulasku u Smederevo, zgradu Gimnazije su za svoje potrebe zauzeli Nemci, a nastava se odvijala u prostorijama osnovne \u0161kole i nekim privatnim zgradama. Neki profesori su odvedeni u zarobl\u0458eni\u0161tvo, drugi otpu\u0161teni iz slu\u017ebe, pa su te prve okupacione godine gimnazijalci imali samo 44 radna dana. Eksplozija municije u Tvr\u0111avi, kako se da videti na fotografijama iz tog perioda, znatno je o\u0161tetila i zgradu Gimnazije. U\u010denici i nastavnici su iz ru\u0161evina iznosili \u0161ta se da spasiti iz brojnih i bogatih \u0161kolskih zbirki. Mnogi \u0111aci starijih razreda su tada mobilisani u Nacionalnu slu\u017ebu rada. Kada je zgrada obnovljena, umesto da u nju u\u0111u profesori i \u0111aci tu se uselila bolnica za ranjenike, a nastava je dr\u017eana u Okru\u017enom sudu i, zanimljivo, u sali bioskopa.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/22-Smederevo-centar-grada-nakon-eksplozije.jpg\")
<\/p>\n
Neposredno po zavr\u0161etku rata u zgradi Gimnazije su odr\u017eavani kursevi za oficire vojske NOB-a, pa je, izme\u0111u ostalog zbog toga, kasnio po\u010detak \u0161kolske godine, \u0111aci su u klupe seli tek krajem septembra.<\/p>\n
Kao uspomena na NOB Gimnazija \u0107e desetak godina kasnije poneti ime Jovana Jani\u0107ijevi\u0107a, prvoborca i nekada\u0161njeg u\u010denika ove \u0161kole. Kada su prvoborci, i komunisti uop\u0161te, iza\u0161li iz mode, pre nego \u0161to \u0107e krenuti neki novi ratovi na ovim prostorima, ispotiha je to ime nestalo i ostalo je samo \u2013 Gimnazija.<\/p>\n
I, kao u nekom filmu, pre odjavne \u0161pice, dolazimo do table sa natpisom na kojoj je ime Dine Man\u010di\u0107a. Ona je postavljena tek pre tri godine, kada je zgrada poslednji put renovirana.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/gimnazija-tabla.jpg\")
<\/p>\n
Bilo bi jo\u0161 toga interesantnog za ispri\u010dati o Gimnaziji, ali kada ve\u0107 behu spomenuti nekada\u0161nji \u0111aci, ima ih vi\u0161e koji su nakon izlaska iz gimnazijskih klupa postali poznate javne li\u010dnosti, uspe\u0161ni u razli\u010ditim sferama. Ovu gimnaziju je poha\u0111ao i na\u0161 naj\u010duveniji komediograf Branislav Nu\u0161i\u0107. \u0110ak njen je bio i Milan Jovanovi\u0107 Stojimirovi\u0107, novinar, prevodilac, diplomata i kolekcionar, iz \u010dije \u0107e zbirke zave\u0161tanjem nastati i Muzej u Smederevu. U Gimnaziju je i\u0161ao i Stevan Rai\u010dkovi\u0107, knji\u017eevnik i akademik, Tanasije Mladenovi\u0107, pesnik i esejista, profesori Univerziteta u Beogradu dr Radivoje Konstantinovi\u0107 i dr Dobrivoje Stanojevi\u0107, dr Dejan Ili\u0107, nekada\u0161nji direktor Varte, posle profesor Univerziteta u Gracu, dramatur\u0161kinja Sanja Domazet, glumac Slobodan Boda Ninkovi\u0107\u2026<\/p>\n
Za kraj, jo\u0161 jednom, malo privatizovanja; ovaj \u0161to pi\u0161e je ba\u0161 sa nare\u010denim Bodom sedeo u klupi, kada je on, nakon neuspelog poku\u0161aja sa polaskom u Tehni\u010dku \u0161kolu prethodne godine, do\u0161ao naredne u prvi razred Gimnazije. Ina\u010de, u toj generaciji bilo je vi\u0161e njih, ovde nespomenutih, koji su kasnije napravili politi\u010dke karijere i visoko se pozicionirali u lokalnoj samoupravi, pa i \u0161ire. Zanimljiva \u010dinjenica je da ih se niko od nas, koji smo kasnije radni vek provodili u nekim drugim kudikamo profanijim profesijama, ne se\u0107a iz tog perioda, kada su bili u Gimnaziji. Bili su toliko nezametljivi da smo taj podatak, da su bili gimnazijalci, tek kasnije saznali ili pro\u010ditali u njihovim biografijama, ali to je ve\u0107 neka druga pri\u010da.<\/p>\n
Kako bilo, Gimnazija jo\u0161 uvek stoji gde je i bila, zgrada kao takva, ali i obrazovna ustanova, koju sada poha\u0111a oko 700 novih klinceza i klinaca, od kojih \u0107e, neki od njih, sigurno dopuniti onaj gornji spisak. Uzgred, ko je od \u017eivih sa njega izostavljen neka se ne naljuti, nije namerno, a i to nije svrha ovog teksta, o mrtvima sve najbolje, oni se sigurno ne\u0107e javiti da se bune.<\/p>\n
Fotografije: podunavlje.info, Zavod za za\u0161titu spomenika kulture i Muzej u Smederevu\u00a0<\/em><\/p>\n Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite ovde<\/a>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete vozom<\/a> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n