![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/staro-groblje-crkva-uspenja-presvete-bogorodice-1.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 29. avgust 2021 \u2013 U pro\u0161lim nastavcima serijala \u201ePutokazi \u2013 do Smedereva i u Smederevu\u201c bavili smo se atipi\u010dnim kulturnim i prirodnim spomenicima kojima ovaj grad raspola\u017ee; kafanom, onom na\u00a0 Carigradskom drumu, Rajkovom, kulturnim, i drevnim drvetom, usred grada, Dudom, prirodnim spomenikom. \u0160ta tek re\u0107i za \u010dinjenicu da mesto kakvo je groblje ima status kulturno-istorijskog kompleksa, a ba\u0161 takav je slu\u010daj sa smederevskim Starim grobljem.<\/p>\n
Kada je ta\u010dno tu nastalo groblje \u2013 te\u0161ko je re\u0107i, ba\u0161 kao \u0161to se ne zna ni ta\u010dna godina kada je tu izgra\u0111ena crkva. A ona, crkva Uspenja Presvete Bogorodice, jedan je od atributa koji ovom groblju donose tu titulu.<\/p>\n
<\/p>\n
Ono u \u010demu se stru\u010dnjaci sla\u017eu jeste da je i ova hri\u0161\u0107anska bogomolja sagra\u0111ena, ba\u0161 kao i mnoge druge, na mestu na kome je ranije bilo neko pagansko svetili\u0161te. O kakvom je hramu re\u010d mo\u017ee se samo naslutiti na osnovu nalaza iz dvadesetih godina pro\u0161log veka, kada su Nemci sre\u0111uju\u0107i potes za svoje groblje iskopali o\u010digledno anti\u010dku statuu nekakvog krilatog bo\u017eanstva i nai\u0161li na temelje omanjeg okruglog zdanja, najverovatnije nekog rimskog kulta. Bio je to dokaz prvog sakralnog objekta ikada izgra\u0111enog na nekoj lokaciji u smederevskom kraju. Skulptura i na\u0111eni predmeti nestali su tokom narednog rata, pa je sve ostalo na onom \u0161to je zapisano. Ipak, arheolo\u0161ka istra\u017eivanja obavljena 1982. potvrdila su da je crkva podignuta na mestu mnogo starije nekropole.<\/p>\n
A da je crkva na tom mestu sagra\u0111ena nasledila lokalitet negda\u0161njeg paganskog hrama svedo\u010de i u pod oltara i pevnica ugra\u0111ene rimske opeke sa \u017eigovima, koje su pripadale nekoj drugoj, po svemu sude\u0107i, straovekovnoj gra\u0111evini\/ru\u0161evini. Na zapadnoj strani crkve u fasadu je usa\u0111ena Meduza sa dve ptice u uglovima. E sad, da li je materijal kori\u0161\u0107en za gradnju dovla\u010den sa nekog ba\u0161 nedalekog mesta ili mo\u017eda iz Viminacijuma \u2013 nije lako odrediti. Uglavnom, da je njegov deo anti\u010dkog porekla nema zbora.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/staro-groblje-crkva-uspenja-presvete-bogorodice.jpg\")
<\/p>\n
Ne zna se, rekosmo, ta\u010dan datum ni po\u010detka ni zavr\u0161etka gradnje crkve, najpre da je nastala negde izme\u0111u 1430. i 1456. godine. Na to upu\u0107uje i \u010dinjenica da je za njenu izgradnju kori\u0161\u0107en istovetan gra\u0111evinski materijal kao za Tvr\u0111avu. Nema podataka ni o ktitoru niti o prvobitnoj nameni, da li je mo\u017eda bila manastirska, kao \u0161to se naga\u0111alo, ili katedralni hram, \u0161to je malo verovatno s obzirom na njenu veli\u010dinu. Uglavnom, tu dolazimo do one njene glavne karakteristike, koja je i sada ozna\u010dava \u2013 da je grobljanska. Naime, u podu crkve je, u pomenutim istra\u017eivanjima 1982, prona\u0111eno trinaest grobnih mesta. Ko su tu sahranjeni mo\u017ee samo da se naslu\u0107uje. U grobnom mestu koje je u istra\u017eivanju ozna\u010deno pod brojem 1 sahranjena je neka bogata vlastelinka, najverovatnije bliska srodnica ktitora, a u onom s brojem 13 kakav crkveni velikodostojnik, na \u0161ta upu\u0107uju grobni prilozi.<\/p>\n
Prvi evidentirani grobovi u neposrednoj blizini crkve pominju se tek u XIX veku, \u0161to ne zna\u010di da ih nije bilo i ranije i da groblje na tom mestu tek od tada datira. Uz samu crkvu je grob Dimitrija Davidovi\u0107a, prvog srpskog novinara i tvorca Sretenjskog ustava, koji je umro 1838, a u neposrednoj blizini su grobnice vi\u0161e poznatih familija smederevskih iz tog i kasnijeg perioda, o \u010demu \u0107e biti vi\u0161e re\u010di u narednom nastavku.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de crkve, da se vratimo samom zdanju, ona po arhitekturi pripada moravskoj stilskoj grupi jednokupolnih crkava. Karakteri\u0161e je i to \u0161to nema zvonik, \u0161to je odlika najve\u0107eg broja crkava koje pripadaju tom stilu, a jedino ova smederevska crkva, pored Ravanice iz moravske \u0161kole, ima u poljima slepih arkada dekorativno obra\u0111en trokraki krst. Sama tehnika zidanja razlikuje se po zonama, \u0161to ukazuje na pretpostavku da pripadaju razli\u010ditim periodima gradnje.<\/p>\n
U unutra\u0161njosti, \u017eivopis je nastao kada je crkva ve\u0107 u\u0161la u drugi vek postojanja, krajem XVI po\u010detkom XVII veka, a posebnu vrednost imaju u kupoli prikazani Hrist Pantokrator, Nebeska liturgija i starozavetni proroci. Na svodovima i u gornjim zonama su Ciklus iz \u017eivota Hristovog i Ciklus stradanja, a ispod njih zone sa svetitel\u0458ima. Isti\u010de se ilustracija 148. i 149. Psalma u svodu narteksa, gde je, atipi\u010dno i posebno zanimljivo, prikazano nekoliko srednjevekovnih muzi\u010dkih instrumenata. Oltarska pregrada sa veoma vrednim ikonama Nikole Apostolovi\u0107a iz 1808. godine, gde je bio i apostolski niz i krst sa Raspe\u0107em i medal\u0458onima, ina\u010de dar trgovca Kuzmana Mari\u0107a, zamenjena je 2010. godine novom.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/Crkva-Uspenje_presvete_Bogorodice_3.jpg\")
<\/p>\n
Ovde, kada ve\u0107 govorimo o tome, oslikavanju i ikonama, dolazimo do jednog istovremeno i savremenog i drevnog momenta. Naime, potkraj srednjeg veka u na\u0161e krajeve sti\u017eu razne kopije ikona, me\u0111u njima i one Bogorodice Vladimirske, najpoznatije od svih \u010dudotvornih iz Moskovskog carstva. Jedna takva, neznano kako, zavr\u0161ila je u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Smederevu. Najraniji njen spomen je osamdesetih godina 17. veka, kad je prvi put \u010dudotvorila. Zbilo se to nakon \u0161to je Jegen Osman-pa\u0161a napu\u0161taju\u0107i Smederevo popalio grad. Po\u0161to su je sve\u0161tenici pre bekstva zakopali, ne bi li je sa\u010duvali od po\u0161asti i zle volje nevernika, prilikom ulaska u grad srpskih \u010deta Pavla Nestorovi\u0107a Dejaka ikona se sama objavljuje; \u010dudotvori svojim prikazanjem kod napu\u0161tene crkve.<\/p>\n
Malo ko je mogao da sluti da \u0107e posle tog prikazanja pro\u0107i bezmalo tri i po veka dok je Smederevci ponovo ne vide. Jer, zajedno sa Srbima, u grad je tada u\u0161ao i bavarski knez Maksimilijan II Emanuel, predvodnik austrijske vojske u bici za Beograd 1688. godine. Pored turskih zastava i oru\u017eja, kao suvenire i spomen na ratni trijumf, poneo je i nekoliko relikvija iz srpskih crkava, me\u0111u njima, \u010duv\u0161i za \u010dudo, i Bogorodi\u010dinu ikonu. Pute\u0161estvije ikone se ovde ne zavr\u0161ava; Bogorodica Smederevska je 1738, deceniju po smrti Maksimilijanovoj, poklonjena novopodignutoj crkvi manastira Svete Ane u Lehelu. Tu je naredna tri veka stajala na glavnom oltaru. I \u010dudotvorila! Verovalo se da je ona spasla manastir i grad od ratnih razaranja 1742. godine. \u010cudo, ipak, nije ponovila 1944. kada je bombardovan Minhen. Manastir je te\u0161ko razoren, a ikona uni\u0161tena.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/bogorodica-smederevska.jpg\")
<\/p>\n
Lik Bogorodice smederevske, ikone koja je vi\u0161e od tri veka proboravila u Bavarskoj, od 2015. ponovo krasi zid ovda\u0161nje crkve iz 15. veka. Kopiju je, po opisima i sa\u010duvanim bakrorezima, uradio stare\u0161ina ovog hrama protojerej \u017deljko \u0110uri\u0107, kako je sam tada rekao, u nadi da \u0107e opet \u010duvati Despotov grad, kako je to nekada \u010dinila.<\/p>\n
Na \u017ealost, u vreme nastanka ovog teksta, nismo mogli da u\u0111emo u crkvu, bila je zatvorena, i pogledamo da li je ikona jo\u0161 uvek tamo, ali nema razloga da ne bude. I, kada ve\u0107 bi re\u010di o osavremenjavanju, crkva Uspenja Presvete Bogorodice odskora ima nove crepove na krovu. Sada, dok vreme na \u0107eramidi ne odradi svoje i patinira je, s ovim novitetom na krovu izdaleka pomalo odaje utisak baba-devojke. Ali, kud je do sad po\u017eivela, tih pet i po, skoro pa \u0161est vekova, nema sumnje da \u0107e se i to desiti, da \u0107e se ponovo ujedna\u010diti ono gore i dole.<\/p>\n
Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite <\/em><\/strong>ovde<\/strong><\/a>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete <\/em><\/strong>vozom<\/strong><\/a> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n