![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/dud-1.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 22. avgust 2021 \u2013 U pro\u0161lom nastavku serijala \u201ePutokazi \u2013 do Smedereva i u Smederevu\u201c bavili smo se kafanom koja je i zvani\u010dno spomenik kulture. Smederevo ima jo\u0161 jedan atipi\u010dan spomenik; malo koje mesto u Srbiji mo\u017ee da se pohvali da ima od dr\u017eave priznat i progla\u0161en spomenik prirode usred grada, a to je slu\u010daj sa Kara\u0111or\u0111evim dudom.<\/p>\n
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/karadjordjev-dud-spomenik-prirode.jpg\")
Re\u0161enjem Zavoda za za\u0161titu prirode i nau\u010dno prou\u010davanje prirodnih retkosti NR Srbije broj 01-596 od 14. novembra 1959. godine Kara\u0111or\u0111ev dud je prvi put za\u0161ti\u0107en i zvani\u010dno upisan kao spomenik prirode, Ali, ne lezi vra\u017ee, taj status gubi nakon stru\u010dnog nadzora u 2016. godini, kada je utvr\u0111eno da \u00a0\u201evi\u0161e ne ispunjava kriterijume za svrstavanje u za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja od velikog zna\u010daja \u2013 II (druge) kategorije, na kojima je bilo zasnovano prethodno progla\u0161enje za\u0161tite po Odluci SO Smederevo, broj 633-2\/95-07 od 6. aprila 1995. godine\u201c. To je ispravljeno revizijom studije za\u0161tite kojom je izvr\u0161eno usagla\u0161avanje sa izmenama i dopunama Zakona o za\u0161titi prirode i ponovno vrednovanje i kategorizacija SP \u201eKara\u0111or\u0111ev dud\u201d u skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja i tada je utvr\u0111en re\u017eim za\u0161tite III (tre\u0107eg) stepena, a postupak za\u0161tite prirodnog podru\u010dja pokrenut je dana 30. decembra 2016. godine, kada je Zavod za za\u0161titu prirode Srbije dostavio studiju za\u0161tite Gradskoj upravi grada Smedereva, kao nadle\u017enom organu.<\/p>\n
E sad, za\u0161to odmah na po\u010detku ovog dela serijala stavljamo na probu strpljenje \u010ditalaca i posetilaca portala navo\u0111enjem rogobatnih administrativnih floskula, datuma i oznaka dokumenata. Jednostavno, takav je odnos dr\u017eave prema pojedincima, svih vrsta, a Dud, sa velikim \u201eD\u201c, jedan je takav pojedinac i to od izuzetnog zna\u010daja. Spomenik prirode ili istorijski spomenik, i jedno je i drugo, ali to, o\u010digledno, neko mora da konstatuje. Ono, tipi\u010dno na\u0161e, \u201ea gde je tu pe\u010dat?\u201c. Nema veze \u0161to \u010ditav kraj grada po njemu nosi ime i \u0161to je, Trg tako\u0111e, najva\u017enije je ipak \u0161to je, po narodnom verovanju, jedini pre\u017eiveli svedok istorijskog doga\u0111aja koji se tu odigrao pre 216 godina.<\/p>\n
Jer, na tom mestu, ba\u0161 ispod tog stabla, 1805. godine zapovednik grada, turski dizdar Muharem Gu\u0161a predao je klju\u010deve Smedereva vo\u017edu Kara\u0111or\u0111u. Tako ka\u017ee legenda.<\/p>\n
Ina\u010de, kako se najve\u0107i srpski grad, i u to vreme \u2013 Beograd, jo\u0161 uvek nalazio u turskim rukama, to su Kara\u0111or\u0111e i ustanici po oslobo\u0111enju Smederevo proglasili za prestonicu srpske dr\u017eave. Po drugi put. Prvi put Smederevo je bilo glavni grad u vreme srpske despotovine, sve do 1439. kad su ga zauzele Osmanlije, koje \u0107e u njemu ostati narednih 366 godina.<\/p>\n
Godinu ranije, 1804, da podsetimo one koji nisu bili sjajni iz istorije, izbio je Prvi srpski ustanak, ba\u0161 u Smederevskom sand\u017eaku. Tako se zvala ova provincija, odnosno tako je bilo po Turcima, da Smederevo bude glavno, barem u nazivu, a Beograd sedi\u0161te pa\u0161aluka, mada je u Beogradu stolovao sand\u017eakbeg. Komplikovano je to, uglavnom ustanku je prethodila se\u010da knezova, kojom su Turci hteli da preduprede nemire u Srbiji, a samo su, ispostavilo se, ubrzali ustanak.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/karadjordje.jpg\")
Predaja klju\u010deva Smedereva grada izvr\u0161ena je na, za to doba, neuobi\u010dajeno dostojanstven i ceremonijalan na\u010din. Kara\u0111or\u0111e je to ba\u0161 iskoristio za spektakl; primopredaji su prisustvovali brojnih zvani\u010dnici sa obe strane, a nad gradom se umesto turske zavijorila nova zastava, ne dr\u017eavna, jer dr\u017eave jo\u0161 nije bilo, nego ustani\u010dka, ona sa svinjskom glavom. Turke je Kara\u0111or\u0111e ispratio sa svim vojnim po\u010dastima, po\u0161to su prethodno morali da ispune jedan \u201emali\u201c uslov; da ostave svu imovinu, topove i municiju. Dozvoljeno im je da ponesu samo li\u010dno naoru\u017eanje, tand\u017eare, kubure, d\u017eeverdare, \u00a0sablje dimiskinje, krd\u017ealinke, \u0161e\u0161ane, hand\u017eare, jatagane, d\u017eilite, sekire i \u010dakije. To je bilo na spisku, koji Kara\u0111or\u0111e, naravno, po\u0161to je bio nepismen, nije mogao da pro\u010dita, ali u svakom slu\u010daju ni\u0161ta vi\u0161e nisu smeli da ponesu. \u201ePu\u0161teni su\u201c niz Dunav; otplovili su na carskim galijama do Vidina, u sada\u0161njoj Bugarskoj.<\/p>\n
Zanimljivo da \u0107e, nekih 7-8 godina kasnije, ba\u0161 od Vidina, naravno i od Ni\u0161a i Drine, Turci krenuti da povrate Srbiju. Nemo\u0107na da ih zaustavi, Srbija se za pomo\u0107 obratila velikim silama \u2013 Rusiji i Austriji. Maj\u010dica Rusija bila je \u201ezabavljena\u201c svojim problemima, sa Napoleonom Bonapartom, pa se, logi\u010dno, i nije mnogo zanimala za Balkan. A Austrijancima je bilo ba\u0161 nekako drago kako se stvari odvijaju, da Rusija gubi uticaj na tom podru\u010dju,. Nije pomoglo ni to \u0161to su Srbi Austrijancima davali neke gradove zauzvrat, za pomo\u0107 u borbi protiv Turaka, Istovremeno, Rusi su istim Austrijancima nudili Vla\u0161ku i sve zapadno od nje na Balkanu, uklju\u010duju\u0107i i Srbiju, samo da se manu dogovora sa Bonapartom, no su Austrijanci i to odbili. Onda ne \u010dudi da je 6. oktobra 1813. u Stambol sultanu stigao aber da je turska vojska ponovo zauzela \u0160abac, Beograd i Smederevo.<\/p>\n
Turci \u0107e definitvno iz Smedereva biti ispra\u0107eni tek 24. aprila 1867. godine, opet niz Dunav, u pravcu Vidina. Primopredaja grada izvr\u0161ena je u podne, kada je kompletan garnizon sa 380 turskih nizama i oficira otplovio la\u0111om \u201eDeligrad\u201c iz Smedereva. I opet je bilo sve\u010dano, dok su oni odlazili svirala je vojna muzika, a slavlje u gradu se nastavilo do kraja dana.<\/p>\n
No, da se mi vratimo Kara\u0111or\u0111u i njegovom dudu. I Turcima. Jo\u0161 jedno predanje je vezano za doga\u0111aj pod ovim stablom. Naime, ostalo je u narodnom pam\u0107enju da se ba\u0161 tu odigrala \u010duvena \u201ese\u010da per\u010dina\u201c.<\/p>\n
\u017divot po Srbiji je vekovima bio pod turskim uticajem, da se ne la\u017eemo, mnogo toga je Srbija od Turaka poprimila, a \u010dega ni sada ne mo\u017ee da se otrese. Tako su u ono vreme Srbi, ustanici, imali brade, od kojih im se, kako se govorilo, ni usta nisu videla, a pri tome jo\u0161 i podu\u017ee per\u010dine. Turci su se, ne prate\u0107i modu nego iz prakti\u010dnih razloga, u me\u0111uvremenu odrekli duga\u010dkih per\u010dina, jer su bili opasni po onog koji ih nosi, po\u0161to su ih protivnici u bliskoj borbi hvatali za per\u010dine i klali. Ba\u0161 to se doga\u0111alo i ustanicima i Kara\u0111or\u0111e je naredio da se, za primer, svim vojvodama poseku per\u010dini.<\/p>\n
Naravno da to nije i\u0161lo tek tako. Kara\u0111or\u0111e je zapovedio izvesnom Ljoti\u0107u (da li pretku Dimitrija \u2013 pitanje je, ali da ne \u0161irimo pri\u010du), \u010dija je kafana bila u blizini Duda, da prvo njemu, vo\u017edu, pose\u010de per\u010din. Kako ni to nije mnogo pomoglo, vojvode su samo s pa\u017enjom propratile \u010ditavo doga\u0111anje, Kara\u0111or\u0111e je, videv\u0161i da od li\u010dnog primera, tolerancije i demokratije nema vajde, a preke naravi kakav je ve\u0107 bio poznat, naredio stra\u017ei da napuni tand\u017eare i pripuca na svakog ko se oglu\u0161i o datu zapovest. E tu ve\u0107 nije bilo mnogo zbora, svi su znali da se s vo\u017edom nije zavitlavati, da mogu samo da biraju izme\u0111u kose i pu\u0161\u010danog zrna. Ubrzo svima poseko\u0161e per\u010dine i Srbija, bar \u0161to se ti\u010de frizura, u\u0111e u savremeno doba.<\/p>\n
Da li je ba\u0161 tako zbilo, tek ima jedna slika iz ranijeg perioda, gde je Kara\u0111or\u0111e u uniformi frajkora, sa omanjim musta\u0107ima i – sa per\u010dinom. Uglavnom, posle jeseni 1805, \u010dinjenica je, vi\u0161e takvih slika nema. Nadalje je uredno o\u0161i\u0161an, kakvog ga znamo sa slika kojima ga i danas prezentuju.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/tabla-na-dudu.jpg\")
Uop\u0161te, mnogo toga u vezi sa Dudom je vi\u0161e legenda a manje dokumentovana povest. Nema pisanih dokaza da se \u010duvena predaja klju\u010deva uop\u0161te ba\u0161 tu odigrala, ali je ostalo predanje, o kome svedo\u010di i tabla na Dudu, na kojoj, bez ikakvog dvoumljenja; stoji: \u201eIspod ovog drveta 8. novembra 1805. smederevski dizdar Muharem Gu\u0161a predao je Kara\u0111or\u0111u klju\u010deve grada Smedereva“ i jo\u0161, u potpisu: Skup\u0161tina op\u0161tine Smederevo 1951, potom dodato; septembra 2003. Ono \u0161to je nesporno jeste da i kao takav, prastaro drvo, Dud predstavlja spomenik zbog narodnog predanja koja ga defini\u0161e. Ako ne istorijski, zbog napred navedenog, makar i spomenik prirode. To drevno stablo vrste Morus alba L<\/p>\n
Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite <\/em><\/strong>ovde<\/strong><\/a>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete <\/em><\/strong>vozom<\/strong><\/a> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n