![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/pristaniste-smederevo.jpg\")
<\/p>\nSMEDEREVO, 18. jul 2021 \u2013 Od autobuske i \u017eelezni\u010dke stanice, ili puteva koji svi vode u centar, na Trg, preko Ulice Kralja Petra, stigosmo do pristani\u0161ta i Dunava. Jedna od tri ili \u010detiri odrednice koje se spominju uz Smederevo je i ta. Reka Dunav.<\/p>\n
<\/p>\n
Pristani\u0161te stoji tu takvo kakvo je ve\u0107 vi\u0161e od vek i po. Pamti, naravno, i bolje dane, pristajale su tu la\u0111e sa krunisanim glavama. Odavno nema takvih da rekom ba\u0161 ovde do\u0111u, umesto toga pristani\u0161te je doma\u0107in \u0161lepovima koji dovoze i odvoze \u0161to je \u017delezari i, ne\u0161to manje, ostaloj industriji smederevskoj potrebno.\u00a0 Ono, ne\u0161to ni\u017ee, ili logikom reke gledano \u2013 uzvodno, nalazi se i pristan za putni\u010dke brodove. Veliki plan koji nikako da za\u017eivi. Turisti koji u Smederevo dolaze brodovljem tek su malo \u0107e\u0161\u0107i od onih koji ovde sti\u017eu na kamilama ili slonovima. Ko je tome kriv, te\u0161ko je re\u0107i. Ka\u017eu da nije Smederevo, a nije navodno ni dr\u017eava kao takva, kanda je u pitanju jo\u0161 jedna urota me\u0111unarodne zajednice koja izvoljeva sa uslovima gde \u0107e i kako njihovi dr\u017eavljani nogom da kro\u010de kada si\u0111u s la\u0111a. Kako bilo, Smederevci uglavnom jo\u0161 uvek mogu samo s obale da ma\u0161u velikim putni\u010dkim brodovima dok prolaze mimo grada, kruzerima, odskora je to u na\u0161em jeziku odoma\u0107ena re\u010d, zovu se tako, ka\u017eu, te velike, bele la\u0111e.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/pristan.jpg\")
<\/p>\n
Kada je re\u010deno da pristani\u0161te i Dunav smederevski pamte i bolje dane, ne mora da se ide tako daleko u pro\u0161lost, kada su Obrenovi\u0107i uredno dolazili da provedu bezbri\u017ene dane u nedalekom letnjikovcu (o kome \u0107e isto u ovom serijalu morati da bude re\u010di). U prvim decenijama druge polovine pro\u0161log veka pristajala je tu \u010duvena \u201eraketa\u201c, hidrogliser, na svom putu od Beograda do Kladova, koji je trajao tri i po sata. I ranije su iz Beograda ovde stizale la\u0111e, bio je to urednog, dnevni rasporedom regulisanog saobra\u0107aja pre onog rata, da ne spominjemo brodove koji su decenijama vozili do Kovina, dok jo\u0161 nije bilo mosta.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/raketa.jpg\")
<\/p>\n
Mnogi su skloni da tvrde da se s dolaskom industrijalizacije, pre svega pomenute \u017delezare, mnogo toga promenilo, pa se Smederevo na neki na\u010din i odrodilo od Dunava. Pouzdano da \u017delezara, ova sada\u0161nja, nije posa\u0111ena tu slu\u010dajno. Mit \u201eo Brozu i gvo\u017e\u0111u i gro\u017e\u0111u\u201c naravno da ne odgovara istini. Bila je tu \u017eelezara mnogo ranije, tako\u0111e na Dunavu, podigli je Vajfert i ostala akcionarska dru\u017eina, ali to nije u\u010dinilo da grad po\u010dne da be\u017ei od reke. Naprotiv. Onih koji se se\u0107aju tribina na Vesla\u010dkom klubu je sve manje, a te tribine su podigli ba\u0161 osniva\u010di \u017eelezare, sa \u017eeljom da se odu\u017ee gradu, ljudima i reci. Tribine su posle stropo\u0161tale u Dunav, ali to nije bitno za ovu pri\u010du. Ne\u0161to mla\u0111i a opet stari Smederevci sa setom se spominju dana kada je ovda\u0161nji uobi\u010dajeni vid inicijacije, prelaska iz detinjeg u svet odraslih, bilo preplivavanje Dunava. Ba\u0161 kao \u0161to se s \u017ealnim osmesima prise\u0107aju i kupanja na \u0161picu ade.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/brod-za-adu.jpg\")
<\/p>\n
Dalo bi se potro\u0161iti prostora na ovoj stranici, i strpljenja \u010ditalaca, mogu\u0107im razlozima be\u017eanja Smedereva od reke. Jedna od lokal\u0161ovinisti\u010dkih teorija glasi da su podizanjem \u017delezare ovde stigli ljudi iz krajeva gde se pla\u0161e (velike) vode. Ljudi dolaze i odlaze, \u017delezara ostaje. Jeste da se, nedugo po smrti tako\u0111e prethodno pomenutog Broza, ispostavilo da nismo znali \u0161ta bismo s njom, pa smo je dali Amerikancima, pa po\u0161to potom, kada su oni oti\u0161li, opet nismo znali \u0161ta s njom, nakratko i Slovacima, a sada, eto, i Kinezima. Slede\u0107i su verovatno Marsovci, samo mi, izgleda, ne znamo kako se od gvo\u017e\u0111a prva pare, duhovito prime\u0107uje jedan od \u017eelezaraca.<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, Dunav je, ba\u0161 kao i \u017delezara, tu da ostane. Ni \u0110ura\u0111 nije grad izgradio bez razloga na obali mo\u0107ne reke. Uostalom, Smederevo je i pre i posle njega, ba\u0161 zbog Dunava, bilo pograni\u010dna varo\u0161 i u\u017eivalo sve beneficije i trpelo sve strahote koje to sobom nosi. Tu dolazimo do \u010dinjenice da je ovde oduvek bila obala i nekakva granica, \u010dak i u vremenu pre Dunava, kada je tu bilo Panonsko more. O tome svedo\u010de fosilni ostaci u Paleontolo\u0161koj zbirci Muzeja u Smederevu\u00a0 (ustanove kojoj \u0107e tako\u0111e, kao ne\u010demu \u0161to se ne sme zaobi\u0107i kada ste u ovom gradu, biti posve\u0107en jedan od nastavaka serijala). Smederevo je, naime, bukvalno bilo na rivijeri Panonskog mora. Da se nije zbilo \u0161ta se zbilo pre oko pet miliona godina, Smederevo bi sad moglo da bude Sen Trope. Ili bar Budva. Umesto toga ima Dunav kao ute\u0161nu nagradu, \u0161to ipak mnogi drugi gradovi nemaju.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/paleontologija.jpg\")
<\/p>\n
Mo\u017eda nije nikada postalo mesto na rivijeri, ali bile su tu ne tako davno pla\u017ee, i s ove strane i s one, prekoputa na Adi, kojih sada, na\u017ealost nema. Ali uvek ostaje ta mogu\u0107nost. Ne\u0107e se zauvek kanalizacija od Apatina preko Novog Sada i Beograda, pa i smederevska, izlivati u reku. Mnogo se pri\u010da o tim fabrikama za preradu otpadnih voda, valjda \u0107e i iz pri\u010da proiza\u0107i neko delo. I onda eto opet mesta za pla\u017ee.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/ada.jpg\")
<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, umesto kao atrakcija u turisti\u010dkom smislu, za gostuju\u0107i a i za doma\u0107i, uz reku naseljeni \u017eivalj, Dunav se kod nas naj\u010de\u0161\u0107e navodi pod onim \u2013 koridor 7. Daleko od toga da je nebitno, ovo je, uz onaj na Rajni i Majni, najva\u017eniji vodeni put u Evropi, ama, ljudi\u2026 Mo\u017ee li ne\u0161to i za obi\u010dan narod. Neka \u0161lepova i kruzera\u2026<\/p>\n
A ako ste u Smederevo do\u0161li zbog Dunava i pecanja na njemu \u2013 mo\u017ee i to. Ribe nema kao nekada ali vredi poku\u0161ati. Dnevna dozvola za sportski ribolov ko\u0161ta hiljadu, a vi\u0161ednevna dve hiljade dinara. Ako i ni\u0161ta ne ulovite, mo\u017eda naletite na kemzu. Mada se spominje \u0161irom Srbije, sve do Aleksinca, gde je i dan-danji u upotrebi izraz \u201eOdneja te kendza\u201c, prvi i pravi kemza je smederevsko \u010dedo. \u010cudovi\u0161te ovda\u0161nje, koje davi ljude i \u017eivotinje u Dunavu, mnogo je autenti\u010dnije, recimo, od onog iz Loh Nesa, koje najvi\u0161e li\u010di na kakav karakter iz filma o dobu jure. Za kemzu niko ne mo\u017ee pouzdano da ka\u017ee kako izgleda, pa je misterija jo\u0161 ve\u0107a. \u0160koti su od Nesi napravili legendu i, jo\u0161 bitnije \u2013 navlaku za turiste, a na\u0161 Kemza (namerno veliko K) do\u017eivi tek da bude, kao u ovom tekstu, maltene fusnota. A moglo je i druga\u010dije. I s Kemzom i sa svim ostalim.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/pecaros-na-dunavu.jpg\")
<\/p>\n
Savremeni smederevski alasi, po sopstvenom priznanju, imaju ve\u0107i strah da \u0107e u mre\u017ei na\u0107i davljenika ili le\u0161 kakvog drugog zlosre\u0107nika nego Kemzu. Razlog je prakti\u010dan; takav nemio doga\u0111aj zna\u010di da \u0107e izgubiti ceo dan s policijom i sudijama. A vi, ako ste u Smederevo do\u0161li na dan ili dva, ne gubite vreme, nego pro\u0161etajte pored Dunava, ima tu sva\u010dega jo\u0161 za videti, na samoj reci i pored nje, o \u010demu \u0107emo i u narednim nastavcima serijala.<\/p>\n
Do Smedereva se mo\u017ee sti\u0107i na vi\u0161e na\u010dina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se pro\u0111e Beograd, sve do \u0110erdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mno\u0161tvo polazaka, \u010diji raspored mo\u017eete da vidite <\/em><\/strong>ovde<\/strong><\/a>. <\/em><\/strong><\/p>\n Pravac\u00a0prema\u00a0Po\u017earevcu,\u00a0iz koga jedino mo\u017eete <\/em><\/strong>vozom<\/strong><\/a> do\u0107i u Smederevo, istovremeno\u00a0je\u00a0i\u00a0veza\u00a0sa\u00a0gradovima\u00a0na\u00a0Dunavu\u00a0nizvodno\u00a0od\u00a0u\u0161\u0107a\u00a0Velike\u00a0Morave\u00a0(Veliko\u00a0Gradi\u0161te,\u00a0Golubac)\u00a0i\u00a0sa\u00a0podru\u010djem\u00a0\u0110erdapa.<\/em><\/strong><\/p>\n