{"id":55131,"date":"2021-01-02T11:22:53","date_gmt":"2021-01-02T10:22:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/?p=55131"},"modified":"2021-01-02T11:23:49","modified_gmt":"2021-01-02T10:23:49","slug":"pandemija-i-zivotna-sredina-ima-li-icega-dobrog-u-ovom-zlu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/2021\/01\/02\/pandemija-i-zivotna-sredina-ima-li-icega-dobrog-u-ovom-zlu\/","title":{"rendered":"Pandemija i \u017eivotna sredina; ima li i\u010dega dobrog u ovom zlu?"},"content":{"rendered":"

Izvor: Istinomer.rs<\/a>, autor Mihaela \u0160ljuki\u0107 Bandovi\u0107<\/a> 2. decembar 2021 – Zaga\u0111en vazduh usmrti sedam miliona ljudi godi\u0161nje u svetu. Da li su smanjenje saobra\u0107aja i privrednih aktivnosti, globalno i u Srbiji, dovele do manjeg zaga\u0111enja i, uop\u0161te, usporavanja klimatskih promena ili su previ\u0161e po\u017eurili svi oni koji su delili poruke \u201cpriroda se budi\u201d?<\/p>\n

Kada je zbog korona virusa dobar deo sveta proletos oti\u0161ao pod klju\u010d, saobra\u0107aj se smanjio, a privredne aktivnosti zna\u010dajno usporile, dru\u0161tvene mre\u017ee bile su preplavljene fotografijama prirode koja do\u017eivljava renesansu. Tirkizni kanali u Veneciji, bistre reke, divlje \u017eivotinje na ulicama gradova, manje \u0161tetnih gasova iznad Kine, \u0161to je zabele\u017eila i NASA. Kako stvari stoje devet meseci kasnije? Da li je kovid 19 globalno zaista probudio prirodu i pozitivno uticao na \u017eivotnu sredinu, gde smo tu mi, odnosno za\u0161to ona, sada ve\u0107 izlizana sintagma \u201epriroda se budi\u201c,\u00a0 u na\u0161em slu\u010daju mo\u017ee da ima samo cini\u010dan prizvuk?<\/p>\n

Da li je i u kojoj meri virus pozitivno uticao na \u017eivotnu sredinu, jo\u0161 se sa sigurno\u0161\u0107u ne mo\u017ee re\u0107i, jer pandemija jo\u0161 traje. I dalje se mo\u017ee govoriti samo o prognozama. Recimo, jedna studija\u00a0predvi\u0111a<\/a>\u00a0da \u0107e zbog kovida 19, emisija gasova staklene ba\u0161te u SAD-u ove godine pasti na najni\u017ei nivo u poslednje tri decenije.<\/p>\n

Pogre\u0161ne procene\u00a0<\/strong><\/p>\n

Dalje, mnogi nau\u010dnici o\u010dekivali su da \u0107e u 2020. zbog brojnih restriktivnih mera koje su bile preduzete, pre svega zbog ukidanja i smanjenja putovanja avionima i brodovima, biti najve\u0107i godi\u0161nji pad emisije ugljen dioksida generacijama unazad.<\/p>\n

\"\"Ipak, poslednja vest koja sti\u017ee iz Svetske meteorolo\u0161ke organizacije nije optimisti\u010dna. Naprotiv, ka\u017ee da je nivo ugljen dioksida u atmosferi\u00a0nastavio da raste<\/a>, uprkos o\u010dekivanom padu. Procenjeni pad za ovu godinu, ta organizacija opisala je kao\u00a0\u201esi\u0107u\u0161no odstupanje\u201c\u00a0i dodala da rezultiraju\u0107i uticaj na koncentraciju ugljen dioksida, koja doprinosi globalnom otopljavanju, ne\u0107e biti ve\u0107i od uobi\u010dajenih godi\u0161njih kolebanja.<\/p>\n

Za\u0161to se ovo de\u0161ava,\u00a0Ognjan Panti\u0107, istra\u017eiva\u010d na projektima u oblasti energije, klime i \u017eivotne sredine u Beogradskoj otvorenoj \u0161koli (BO\u0160), obja\u0161njava na mikroplanu \u2013 situaciji u Srbiji.<\/p>\n

\u201e\u0160to se nas ti\u010de, ve\u0107ina tih gasova s efektom staklene ba\u0161te dolazi iz energetskog sektora. Dakle, jeste bila smanjenja privredna aktivnost, ljudi nisu putovali puno, ali je tra\u017enja za energijom bila visoka, potro\u0161nja energije je i dalje bila prisutna i iz tih razloga nije do\u0161lo do smanjenja nivoa ugljen dioksida\u201c, ka\u017ee Panti\u0107 za Istinomer.<\/p>\n

A u kojoj meri je\u00a0\u201elockdown\u201c\u00a0uticao na smanjenje zaga\u0111enja vazduha, tema je kojom se bavila i Evropska agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine. U najnovijem izve\u0161taju za ovu godinu \u2013\u00a0\u201eKvalitet vazduha u Evropi\u201c<\/a>, prou\u010davana je i\u00a0veza izme\u0111u pandemije virusa korona i kvaliteta vazduha. Procenjuje se da je u mnogim evropskim dr\u017eavama u kojima su proletos uvedene mere ograni\u010denja kretanja, zabele\u017eeno\u00a0smanjenje do 60 odsto\u00a0odre\u0111enih zaga\u0111iva\u010da u vazduhu.<\/p>\n

Nisu automobili krivi?<\/strong><\/p>\n

Kod nas je situacija bila sasvim druga\u010dija. Iako je Srbija tokom prvog talasa pandemije (kada je, u pore\u0111enju sa dana\u0161njih sedam hiljada i ne\u0161to novozara\u017eenih, imala tek\u00a072 zara\u017eena<\/a>) uvela jedno od\u00a0najrigoroznijih zatvaranja u regionu\u00a0\u2013 policijski \u010das i vanredno stanje koje je trajalo vi\u0161e od 50 dana,\u00a0kvalitet vazduha nije bio bolji.\u00a0\u0160tavi\u0161e, merenja u drugoj polovini marta ponovo su pokazala visoko zaga\u0111enje.<\/p>\n

\"\"\u201eVi ste ve\u0107 drugog dana posle lockdown-a imali zaga\u0111enje. Dokazali smo da su sve one mere za smanjenje zaga\u0111enja bile potpuno pogre\u0161ne, jer je dr\u017eava, podse\u0107am, usvojila onu uredbu o subvencionisanju kupovine hibridnih automobila, a u isto vreme kada su automobili stali, imali smo prili\u010dno visoko zaga\u0111enje\u201c, prime\u0107uje Ognjan Panti\u0107.<\/p>\n

Aleksandar Macura\u00a0iz RES fondacije, koja je u martu i u aprilu merila kakav je kvalitet vazduha u odsustvu saobra\u0107aja, ka\u017ee da su primetili da \u010desti\u010dno zaga\u0111enje nije bitno smanjeno.<\/p>\n

\u201eU Beogradu i Ni\u0161u u tom period ni\u0161ta nije bilo smanjeno. I globalno ima mnogih mesta na kojima se azotno zaga\u0111enje, koje jeste direktno povezano sa saobra\u0107ajem, bitno smanjilo, a \u010desti\u010dno ne da se nije bitno nego se negde uop\u0161te nije smanjilo. Negde se pove\u0107alo,\u00a0nije se video uticaj izostanka saobra\u0107aja na smanjenje \u010desti\u010dnog zaga\u0111enja\u201e,\u00a0ka\u017ee Macura za Istinomer.<\/p>\n

I Macura i Panti\u0107 podvla\u010de da upravo to pokazuje da saobra\u0107aj nije bitan faktor \u010desti\u010dnog zaga\u0111enja, pa u vodu pada\u00a0teza predsednika Srbije<\/a>\u00a0da su saobra\u0107aj i bahati gra\u0111ani, koji se zbog\u00a0\u201eima se, mo\u017ee se\u201c\u00a0standarda sami vozikaju u kolima, glavni krivci za zaga\u0111enje vazduha.<\/p>\n

Predsednika Vu\u010di\u0107a uostalom demantuju i\u00a0zvani\u010dni podaci\u00a0<\/a>Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine, u \u010dijem poslednjem izve\u0161taju jasno stoji da najve\u0107e koli\u010dine oksida sumpora, azota i suspendovanih \u010destica poti\u010du iz termoenergetskih postrojenja, prehrambene, hemijske i mineralne industrije, a da kvalitet vazduha u Srbiji dominantno odre\u0111uju koncentracije suspendovanih \u010destica.<\/p>\n

A koliko je vazduh, koji je u pojedinim gradovima u Srbiji poslednjih dana ponovo u crvenom (zaga\u0111en) i ljubi\u010dastom (jako zaga\u0111en) polju, poguban po nas, nije potrebno mnogo obja\u0161njavati.\u00a0Posledice po zdravlje<\/a>\u00a0su razli\u010dite \u2013 od upale plu\u0107a do prerane smrti.<\/p>\n

Stoga ne iznena\u0111uje \u0161to je i Evropska agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine u poslednjem\u00a0izve\u0161taju<\/a>\u00a0prou\u010davala vezu kvaliteta vazduha i pandemije kovida 19. Naime, u izve\u0161taju se navodi da dugotrajna izlo\u017eenost zaga\u0111iva\u010dima u vazduhu izaziva kardiovaskularne i respiratorne bolesti, a utvr\u0111eno je da su obe grupe bolesti dodatni rizici od smrti kod pacijenata zara\u017eenih virusom korona.<\/p>\n

Fatalne pra\u0161kaste \u010destice<\/strong><\/p>\n

Vezu zaga\u0111enog vazduha sa stopom oboljevanja od kovida 19 kod nas je u posebnoj analizi prou\u010davala Beogradska otvorena \u0161kola, ka\u017ee njen istra\u017eiva\u010d Ognjan Panti\u0107.<\/p>\n

\u201eDo\u0161li smo do zaklju\u010dka da postoji velika korelacija. Zna\u010di tamo gde je zaga\u0111enje vazduha prisutno dugoro\u010dno, tamo je primetna i vi\u0161a stopa obolevanja od korone, hospitalizacije i smrti. Me\u0111utim, sada nas oni upu\u0107uju dalje da istra\u017eimo da li korelacija zna\u010di kauzalnost, po\u0161to za to nema dovoljno dokaza\u201c, obja\u0161njava Panti\u0107.<\/p>\n

Evropska agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine tako\u0111e navodi da uzro\u010dno-posledi\u010dna veza izme\u0111u zaga\u0111enja vazduha i te\u017eine bolesti kovid 19 nije potpuno jasna i da su potrebna dodatna epidemiolo\u0161ka istra\u017eivanja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

S druge strane, poznato je da je zaga\u0111enje vazduha glavni uzrok smrti i bolesti u svetu. Kako se navodi u studiji\u00a0\u201eZaga\u0111enje vazduha i COVID19\u201c<\/a>, zaga\u0111en vazduh svake godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usmrti sedam miliona ljudi. Procenjuje se da samo u Evropi godi\u0161nje umre oko 550.000 ljudi, od kojih oko 6.600 u Srbiji.<\/p>\n

Dalje, u Srbiji pra\u0161kaste \u010destice (PM) u vazduhu imaju zna\u010dajan uticaj na javno zdravlje. Dugotrajna izlo\u017eenost zaga\u0111iva\u010dima kao \u0161to su pra\u0161kaste \u010destice (PM2.5), azot-dioksidu (NO\u2082) i sumpor-dioksidu (SO\u2082) mogu da smanje funkciju pluc\u0301a i izazovui respiratorne bolesti. Izlo\u017eenost pra\u0161kastim \u010desticama PM2.5 dovodi do 3.585 prevremenih smrti godi\u0161nje, uklju\u010dujuc\u0301i 1.796 u Beogradu, navodi se u studiji BO\u0160-a.<\/p>\n

Uz dnevne podatke o broju novozara\u017eenih i umrlih od virusa korona, broj prerano umrlih zbog udisanja zaga\u0111enog vazduha zvu\u010di zastra\u0161uju\u0107e. I zato pitanje o merama koje \u0107e napokon dovesti do smanjenja emisija zaga\u0111uju\u0107ih materija u vazduhu, mora da se postavi sada i odmah, usred pandemije. I ne sme da dobije odgovor\u00a0\u201ePitate me za trafiku, dok Hilandar gori\u201c.<\/p>\n

Pandemija i \u017eivotna sredina; ima li i\u010dega dobrog u ovom zlu?<\/a><\/p><\/blockquote>\n