![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/sanda-2.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
SMEDEREVO, 18. jul 2020 – Sanda Ma\u0161i\u0107 je u Smederevu zavr\u0161ila Osnovnu i Srednju muzi\u010dku \u0161kolu \u201eKosta Manojlovi\u0107, u klasi profesorke Daniele Milo\u0161evi\u0107, osnovne i master akademske studije na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Miomira Simonovi\u0107a. Nakon zavr\u0161enih master, upisala je na FMU doktorske studije, zaposlila se u \u0161koli i\u2026 Tu, kako sama ka\u017ee \u2013 neplanirano, po\u010dinje njena ameri\u010dka pri\u010da. U Milvokiju, Univerzitet u Viskonsinu, dobija mesto asistenta \u00a0u nastavi, slede\u0107a stanica je Nebraska, gde \u0107e zavr\u0161iti doktorske studije, a posle \u2013 ko zna.<\/p>\n
Koliko ti je lako ili te\u0161ko pala ta promena, ne samo kontinenta nego i na\u010dina \u017eivota, pa i kulturnog modela?<\/p>\n Smatram da bilo koja nagla promena u \u017eivotu, bilo da je ona dobra ili lo\u0161a, donesi odre\u0111enu koli\u010dinu \u0161oka. Do svoje osamnaeste godine \u017eivela sam sa roditeljima, a i kada sam se odselila u Beograd,s obzirom na blizinu, mogla sam da do\u0111em u Smederevo kad god sam \u017eelela. Najve\u0107i \u0161ok na po\u010detku za mene je bio to \u0161to sam se nakon \u010detrnaest sati leta na\u0161la sama na drugom kraju sveta znaju\u0107i da ne mogu za vikend da do\u0111em ku\u0107i i u ponedeljak se vratim nazad. Znala sam da \u0107u svoju porodicu vi\u0111ati mnogo re\u0111e nego ikad, ali sam tako\u0111e znala da je to za moje dobro. Taj \u0161ok je posle nekog vremena pre\u0161ao u nostalgiju, na koju sam se vremenom navikla, nau\u010dila s time da \u017eivim, jer znam da je to \u0161to sam u Americi dobro za mene i umetnost koju stvaram.<\/em><\/strong><\/p>\n U ove tri godine izde\u0161avale su mi se mnoge lepe stvari, po\u010dev\u0161i od toga da sam dobila posao asistenta. Imala sam priliku da vidim kako je to raditi sa studentima, kako je predavati odraslim ljudima koji su potpuno usmereni na muziku i \u017eele da se time bave. Nedugo nakon \u0161to sam stigla saznala sam da akademski orkestar putuje na turneju u Los An\u0111eles i da \u0107u kao asistent imati priliku da sedim na poziciji prve flaute i izvodim Mendelsonovu petu simfoniju na CODA Konferenciji u jednoj od najpoznatijih svetskih metropola. Zajedni\u010dki, masivni projekti hora i simfonijskog orkestra su tako\u0111e bili neprocenjivo iskustvo za mene, pogotovo kada smo izvodili Betovenovu devetu simfoniju sa skoro 400 ljudi na sceni i prepunoj koncertnoj dvorani, dve no\u0107i za redom, potpuno rasprodatih karata.<\/strong> <\/em><\/p>\n Svakako moje najlep\u0161e iskustvo i ne\u0161to \u0161to \u0107u zauvek pamtiti je solo sa simfonijskim orkestrom pro\u0161log februara. Na fakultetu se svake godine organizuje takmi\u010denje za izvo\u0111enje koncerta ili arije kada svi peva\u010di i instrumentalisti imaju priliku da odmere svoja muzi\u010dka ume\u0107a i poku\u0161aju da pobede i kao nagradu izvedu kompoziciju koju su svirali na takmi\u010denju, ali uz pratnju simfonijskog orkestra. Uz mnogo truda i malo sre\u0107e, uspela sam da pobedim u kategoriji 38 izvo\u0111a\u010da razli\u010ditih instrumenata ili peva\u010da i izvedem Rajnekeov Koncert za flautu i orkestar kao solista na koncertu pobednika, \u0161to je za mene bilo neprocenjivo iskustvo i trenutak koji \u0107u pamtiti dok sam \u017eiva.<\/em><\/strong><\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/sanda-6.jpg\")
Moj put od \u201eKoste Manojlovi\u0107a\u201d do Milvokija bio je ispunjen isklju\u010divo muzikom u koju sam ulagala najve\u0107i deo svog slobodnog vremena. Od kad sam na koncertu klasi\u010dne gitare, sa svojih devet godina, kao go\u0161\u0107u na samo nekoliko minuta videla jednu devoj\u010dicu koja je svirala flautu, znala sam da \u0107e flauta postati moj \u017eivot i ostati zauvek sa mnom, ali nisam mogla ni da naslutim da \u0107emo zajedno putovati od ,,Koste Manojlovi\u0107a\u201d preko Fakulteta muzi\u010dke umetnosti, sa usputnim zadr\u017eavanjima na evropskim orkestarskim turnejama i majstorskim kursevima flaute, i sti\u0107i \u010dak do Amerike.<\/strong><\/em> Kada sam, odmah nakon zavr\u0161enih master akademskih studija na FMU upisala doktorske studije i zaposlila se u muzi\u010dkoj \u0161koli, osetila sam potrebu da nastavim da se usavr\u0161avam, ne samo u muzi\u010dkom smislu. \u017delela sam da spojim lepo i korisno, da osetim kako je \u017eiveti u zemlji druga\u010dijeg mentaliteta, kako je \u0161kolovati se po nekom drugom sistemu i \u0161ta je ono \u0161to iz tog drugog mentaliteta i obrazovnog sistema mogu da nau\u010dim, da se usavr\u0161im i tako steknem i stru\u010dno ali i \u017eivotno iskustvo. Univerzitet u Viskonsinu Milvoki mi je ponudio sve to, ali uz to i posao asistenta u nastavi odlu\u010dila sam da to prihvatim.<\/strong> <\/em><\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2020\/07\/sanda-3.jpg\")
Na\u010din \u017eivota u Americi svako shvata na svoj na\u010din i sve zavisi od ljudi kojima ste okru\u017eeni. Ja uvek ka\u017eem da imam dve Amerike. Jedna Amerika je ona u kojoj sam kada sam okru\u017eena prijateljima iz Srbije i Balkana i tada se ose\u0107am kao kod svoje ku\u0107e. S obzirom da u \u010cikagu ima mnogo ljudi sa Balkana, ima i srpskih restorana, kafi\u0107a i kulturnih doga\u0111aja lako je zaboraviti da ste u Americi kada ste me\u0111u svojim ljudima, na mestima gde svi govore srpski jezik. Moja druga Amerika je ona u kojoj sam kada se dru\u017eim sa prijateljima koji nisu sa Balkana, ve\u0107 Amerikanci. Tako konstantno sve bolje upoznajem ameri\u010dki mentalitet ali, kakve god razlike imali, i Amerikanci i Balkanci su ljudi, tako da osim druga\u010dije hrane, jezika i nekih internih \u0161ala koje se ne mogu prevesti, ne mogu da ka\u017eem da ose\u0107am neku drasti\u010dnu razliku u mentalitetu.<\/strong><\/em><\/p>\n