{"id":36807,"date":"2019-12-21T15:53:22","date_gmt":"2019-12-21T14:53:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/?p=36807"},"modified":"2019-12-21T15:54:05","modified_gmt":"2019-12-21T14:54:05","slug":"za-nama-je-najtoplija-jesen-u-srbiji-od-kako-se-vrse-merenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/2019\/12\/21\/za-nama-je-najtoplija-jesen-u-srbiji-od-kako-se-vrse-merenja\/","title":{"rendered":"Za nama je najtoplija jesen u Srbiji od kako se vr\u0161e merenja"},"content":{"rendered":"\n

Izvor: klima101.rs<\/a>, autor: Vladimir \u0110ur\u0111evi\u0107, 21. decembar 2019 – Klimatske promene i globalno zagrevanje ostaju na putu na kome se nalaze ve\u0107 decenijama. To pokazuju podaci mnogih meteorolo\u0161kih i istra\u017eiva\u010dkih centara \u0161irom sveta ali i Republi\u010dkog hidrometeorolo\u0161kog zavoda Srbije, koji su objavljeni ovih dana.<\/p>\n\n\n\n

Rekordi u Srbiji<\/h3>\n\n\n\n

Prema podacima Republi\u010dkog\nhidrometeorolo\u0161kog zavoda, jesen za nama\nje najtoplija od kada postoje merenja u Srbiji<\/strong>,\na u slu\u010daju Beograda to je od 1888. godine. Period od 1. septembra do 30.\nnovembra, \u0161to je period jeseni prema klimatolo\u0161kim standardima, bio je za 2,9\n\u00b0C  topliji u odnosu na prosek iz perioda 1981-2010, dok je odstupanje\ntemperatre u Beogradu, iznosilo 3,5 \u00b0C.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

U se\u0107anju \u0107e nam sigurno\nostati i oktobar i novembar ove godine, tokom kojih su neretko bele\u017eene\ntemperature koje vi\u0161e prili\u010de prole\u0107nim i letnjim, nego jesenjim danima. Evo\njo\u0161 nekoliko kurioziteta koji ovo ilustruju. <\/p>\n\n\n\n

Kada su u pitanju\nmaksimalne dnevne temperature oktobar je bio najtopliji u Srbiji od 1951. Drugi\ndeo oktobra bio je izuzetno topao, tako\nda je na skoro celoj teritoriji zabele\u017een toplotni talas koji je trajao od 12.\ndo 28. oktobra, \u0161to je ujedno i najdu\u017ei oktobarski toplotni talas zabele\u017een od\n1888<\/strong>. U Beogradu je bilo 15 dana sa\ntemperaturama ve\u0107im od 25 \u00b0C, koji se u klimatologiji nazivaju letnjim danima,\njer su tipi\u010dni za letnje mesece. Ina\u010de prose\u010dan broj ovakvih dana za oktobar je\n3. Novembar ove godine bio je najtopliji u Srbiji kada su u pitanju srednje\ndnevne temperature, a odstupanje\nod vi\u0161egodi\u0161nje srednje vrednosti iznosilo je +5 \u00b0C!<\/strong> Tako\u0111e\nu ve\u0107em delu zemlje to je bio i najtopliji novembar kada su u pitanju minimalne\ndnevne temperature. <\/p>\n\n\n\n

Od 20 najtoplijih novembra\nu Srbiji, 11 se dogodilo posle 2000. godine. Tokom ve\u0107eg dela jeseni vladali su\ni izuzetno su\u0161ni uslovi, tako da je u pojedinim periodima, na snazi bila su\u0161a\nkoja se mo\u017ee okarakterisati kao ekstremna.<\/p>\n\n\n\n

Kvalitet vazduha i klimatske promene<\/h3>\n\n\n\n

Pored toplog vremena,\noktobar i novembar osta\u0107e upam\u0107eni i po lo\u0161em\nkvalitetu vazduha<\/a>. Ovo je ina\u010de na na\u0161im prostorima problem vi\u0161e\ngodina unazad, ali koji je u fokus javnosti do\u0161ao tek ove godine uglavnom zbog\njasno prikazanih informacija koje su lako dostupne preko razli\u010ditih internet\nsajtova i aplikacija za mobilne telefone, koje ove podatke prikupljaju iz celog\nsveta. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ina\u010de, kvalitet vazduha i\nklimatske promene, odnosno globalno zagrevanje su dve strane jedne iste\nmedalje. Oba problema su na prvom mestu posledica sagorevanja uglja, nafte i\ngasa. Sagorevanje fosilnih goriva, za potrebe proizvodnje elektri\u010dne energije u\ntermoelektranama, toplotne energije u toplanama, tokom razlicitih industriskih\nprocesa, ali i u privatnim objektima prvenstveno za grejanje, kao i njihovo\nsagorevanje u najrazli\u010ditijim vozilima za prevoz i transport, glavni je izvor\npra\u0161kastih \u010destica (P2.5 i PM10), oksida sumpora i azota, ali i niza drugih\nsupstanci \u010dija prevelika koncentracija u vazduhu naru\u0161ava njegov kvalitet. <\/p>\n\n\n\n

Tokom istog procesa,\nsagorevanja fosilnih goriva, osloba\u0111a se i ugljen-dioksid gas koji ne naru\u0161ava\nkvaliteta vazduha, ali je drugi najzna\u010dajniji kontributor u efektu staklene\nba\u0161te. Zbog stalnog rasta emisije ovog gasa od po\u010detka industrijske revolucije\ndo danas njegova koncentracija se pove\u0107ala za 45%, zbog \u010dega je efekat staklene\nba\u0161te postao \u201eja\u010di\u201c \u0161to je u kona\u010dnom dovelo do zagrevanja Zemlje od oko 1 \u00b0C.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ira slika<\/h3>\n\n\n\n

Kako je 2019. ve\u0107 pri\nkraju, do sada prikupljeni podaci iz svih delova sveta pokazuju da \u0107e globalno 2019. biti druga najtoplija\ngodina od kada postoje organizovana instrumentalna merenja<\/strong>. Tako\u0111e ova godina \u0107e biti peta za redom koja\n\u0107e imati odstupanje prose\u010dne globalne temperature ve\u0107e od 1 \u00b0C, u odnosu na period\nsa kraja devetnaestog veka. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Za nama je ina\u010de najtopliji\npetogodi\u0161nji period, a prema najavama Svetske meteorolo\u0161ke organizacije i\nnajtoplija decenija. Gledano na du\u017eim geolo\u0161kim skalama, ovako veliko\nodstupanje, apsolutno izlazi iz okvira klimatskih uslova koji su vladali na\nZemlji hiljadama godina u nazad. <\/p>\n\n\n\n

Ono je zna\u010dajno ve\u0107e i od\ntemperaturanih uslova koji su vladali u mnogima dobro poznatim periodima\nklimatskih anomalija kao \u0161to su malo ledeno doba i srednjovekovni topli period,\nkoji se \u010desto pogre\u0161no navode kao dokazi da se klima menjala i u pro\u0161losti i da\nljudi sa sada\u0161njom promenom nemaju nikakave veze. Tokom ova dva perioda, odstupanje srednje\nglobalne temperature je bilo tek nekoliko desetih delova stepena, a zna\u010dajnija\nodstupanja od toga su bila samo regionalnog karaktera. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sve ovo nedvosmisleno\nukazuje da je emitovanje ugljen-dioksida glavni krivac za promenu klime i da\nsmo sve bli\u017ei granici od 2 \u00b0C koja je Pariskim sporazumom<\/a>,\nkoji su potpisale sve zemlje sveta, definisana kao granica koje ne sme biti\npre\u0111ena. Granica koja se pominje kao jo\u0161 ambiciozniji cilj od 1,5 \u00b0C, skoro da\nnam je na samom pragu. <\/p>\n\n\n\n

Ovakva situacija ne \u010dudi s\nobzirom da preliminarna analiza za 2019 pokazuje da i pored iskazane volje svih\nzemalja da u\u010destvuju u Pariskom sporazumu, i rade na smanjenu svojih emisija,\nakcija definitivno izostaje jer globalne emisije ugljen-dioksida i dalje rastu,\nodnosno u 2019. one su bile ve\u0107e nego u 2018.<\/p>\n\n\n\n

Planovi za budu\u0107nost<\/h3>\n\n\n\n

U\u010destalo probijanje toplih\nrekorda i izostanak hladnih obele\u017eilo je i 2019. Do 15. novembra ove godine,\nkada su u pitanju mese\u010dne temperature, na\nlokacijama \u0161irom sveta postavljeno je 111 toplih rekorda i 0 hladnih<\/strong>. Ovakav trend bi\u0107e nastavljen i u budu\u0107nosti,\nukoliko fosilna goriva ostanu osnovni izvor energije. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Da bi globalno zagrevanje\nbilo zaustavljeno, ve\u0107i deo rezervi fosilnih goriva koje su nam poznate mora\u0107e\nda ostanu pod zemljom, a primat moraju preuzeti obnovljivi izvori, na prvom\nmestu sunce i vetar. Nove tehnologije koje su sve jeftinije za inplementaciju,\ninovativna re\u0161enja i stalni porast u broju novih postrojenja koja energiju\nproizvode iz obnovljivih izvora sve jasnije ukazuju da je ova transformacija\nmogu\u0107a, i da je trenutno osnovna prepreka nedostatak volje da se u ovaj proces\nkrene jo\u0161 odlu\u010dnije. <\/p>\n\n\n\n

Pored zaustavljanja klimatskih promena i daljeg zagrevanja planete, prelazak na obnovljive izvore energije, bi\u0107e klju\u010dni i da se kvalitet vazduha u svim gradovima sveta dramati\u010dno pobolj\u0161a.<\/p>\n\n\n\n

\n
Za nama je najtoplija jesen u Srbiji od kako se vr\u0161e merenja<\/a><\/blockquote>