SMEDEREVO, 11. novembar 2018 – Nije tajna da su osobe sa invaliditetom, zbog specifi\u010dnih uslova \u017eivota, pod mnogo ve\u0107im rizikom da postanu \u017ertve porodi\u010dnog nasilja. Njihov \u017eivot je i ina\u010de, sam po sebi, ispunjen brojnim preprekama i jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e nerazumevanjem od strane okoline, a ako se tome jo\u0161 pridru\u017ei i nasilje koje trpe tamo gde bi pre svega trebalo da imaju bezrezervnu podr\u0161ku, onda svakodnevica postaje pravi pakao.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/Srbijanka.jpg\")
Nasilje nad osobama sa invaliditetom \u010desto se naziva \u201cdru\u0161tveno nevidiljivim problemom\u201d. Srbijanka Andreji\u0107, psihoterapeut i porodi\u010dni savetnik, za Podunavlje.info ka\u017ee da je nasilje vrsta komunikacije i da je osoba koja u repertoaru pona\u0161anja ima nasilne obrasce \u00a0zapravo neko ko se ose\u0107a ugro\u017eeno i bez kontrole.<\/p>\n
Kada je u pitanju nasilje u porodici u\u00a0kojoj \u017eivi OSI, situacija se dodatno uslo\u017enjava.<\/p>\n
– Zahtevi u odnosima su ve\u0107i, roditelji \u010desto nepripremljeni za ovakve izazove, a anga\u017eovanje, ukoliko se ne podele obaveze, \u00a0van granica ljudskih mogu\u0107nosti. Podela obaveza i odgovornosti u ovim porodicama je zapravo stabilizator dobrih odnosa. Veoma \u010desto jedan od roditelja, naj\u010de\u0161\u0107e otac, formira zavisne obrasce pona\u0161anja u odnosu na alkohol, drogu i vanbra\u010dne veze, ka\u017ee\u00a0Andreji\u0107.<\/p>\n
I iskustva Ivane Gvozdenovi\u0107, sekretara u Gradskom savezu socijalno humanitarnih organizacija (GSSHO) Smederevo, potvr\u0111uju da nasilje u porodicama osoba sa invaliditetom postoji, i to u velikoj meri. Pojavljuje se u razli\u010ditim oblicima, a veoma je \u010desto u partnerskim odnosima kada je jedan od njih OSI.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2018\/11\/ivana.jpg\")
– Naj\u010de\u0161\u0107e, kada je u pitanju \u017eena sa invaliditetom, ona trpi kako fizi\u010dko tako i psihi\u010dko nasilje od strane partnera koji nije osoba sa invaliditetom. To je posebno izra\u017eeno kod onih \u017eena koje su tokom \u017eivota stekle invaliditet. Takvi brakovi se neretko i zavr\u0161avaju razvodom. Na osnovu njihovih li\u010dnih pri\u010da, mogu da ka\u017eem da je verovatno \u010dak oko 50 odsto \u017eena sa invaliditetom izlo\u017eeno nekoj vrsti nasilja. Naj\u010de\u0161\u0107e je to psihi\u010dko, emotivno nasilje, gde dolazi do zapostavljanja partnerke, do tra\u017eenja veza van braka, optu\u017eivanja, omalova\u017eavanja. \u017dene se gledaju kroz tradicionalnu ulogu, u ku\u0107i treba da bude uvek najbolja doma\u0107ica, majka, a \u017eenama OSI je to veoma te\u0161ko, posebno ako se nalaze u te\u017eem zdravstvenom stanju. Od strane mu\u0161kog partnera \u010desto kre\u0107u optu\u017ebe da ne mo\u017ee da uradi ne\u0161to, da nije sposobna da \u201eizvede decu na put\u201c, da ne mo\u017ee ni osnovno: da ih opegla, spremi hranu…\u00a0 Pod takvim pritiskom, one su sklone depresiji, pa i suicidnim mislima.<\/p>\n
Fizi\u010dko nasilje se, bar prema mi\u0161ljenju na\u0161e sagovornice de\u0161ava ne\u0161to re\u0111e, ali svakako postoji, a kako smatra, izra\u017eenije je u slu\u010dajevima \u017eena koje su pre stupanja u brak postale OSI, bilo da je re\u010d o uro\u0111enom invaliditetu ili nekoj povredi. Kada je re\u010d o porodicama koje imaju decu sa invaliditetom, izazovi su vi\u0161estruki i iz takvog braka neretko izlaze prvo mu\u0161karci.<\/p>\n
– Polovina takvih porodica ne opstaje, naro\u010dito \u00a0tamo gde deca imaju te\u017ei oblik invaliditeta. Naj\u010de\u0161\u0107e je mu\u0161karac taj koji napu\u0161ta, a \u017eena ostaje sa detetom. Ali, tu nije kraj njenim mukama. De\u0161ava se da kada dete odraste, u nekim situacijama fizi\u010dki napada majku. Tako\u0111e, kod dece, posebno sa uro\u0111enim invaliditetom, prime\u0107ujemo da kada postaju svesni sebe, negde od 18. godine \u017eivota, \u010desto se de\u0161ava da oni vr\u0161e psihi\u010dko zlostavljanje svojih roditelja. Od toga da se u\u017eive u ulogu da ne\u0161to ne mogu da rade i o\u010dekuju od roditelja da apsolutno sve zavr\u0161e, a roditelji i onako pod stresom zbog na\u010dina \u017eivota, trpe njihove optu\u017ebe, a nekada i fizi\u010dko nasilje \u2013 obja\u0161njava Gvozdenovi\u0107, napominju\u0107i da je dodatni problem i u tim slu\u010dajevima, ono \u0161to generalno obele\u017eava svaku pri\u010du o nasilju \u2013 \u017ertve ne govore o tome i \u010desto se stide \u010dinjenice da je brak okon\u010dan zbog nasilja. Me\u0111utim, de\u0161ava se i da to ne zna\u010di kraj kruga nasilja, ve\u0107 se samo menjaju akteri. Kada do\u0111e do razvoda partnera koji imaju dete OSI, majka obi\u010dno odlazi u svoju mati\u010dnu porodicu, kod svojih roditelja i o\u010dekuje njihovu podr\u0161ku u negovanju deteta. Me\u0111utim, de\u0161ava se da im porodica ne uzvrati onako kako to o\u010dekuju. Nemaju nikakvu emotivnu podr\u0161ku, \u010dak i vr\u0161e emotivno nasilje, u smislu da optu\u017euju majku za\u0161to je bila sa takvim partnerom, da je ona kriva zato \u0161to se takvo dete rodilo i sli\u010dno.<\/p>\n
Da su slepe i slabovide \u017eene, kada su izlo\u017eene nasilju, u znatno nepovoljnijem polo\u017eaju od \u017eena sa zdravim vidom, napominje Jelena Stojanovi\u0107, sekretar Saveza slepih Srbije.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/wp-content\/uploads\/2018\/11\/jelena.jpg\")
– Razlozi za to su vi\u0161estruki, po\u010dev od nedostupnosti informacija u smislu \u0161to ne znaju kome mogu da se obrate za pomo\u0107 i podr\u0161ku, pa do nemogu\u0107nosti da iza\u0111u iz za\u010daranog kruga koji oko njih obi\u010dno stvara porodica pa i sam nasilnik. Problem je \u0161to je ovo, jo\u0161 uvek u Srbiji tabu tema, i \u0161to \u017eene o tome naj\u010de\u0161\u0107e nisu spremne otvoreno javno da govore. Na jednom od stru\u010dnih skupova, koji je lane Savez slepih Srbije organizovao za pripadnice lep\u0161eg pola, nekolicina \u017eena je otvoreno pri\u010dala o diskriminaciji i nasilju u porodici kojem su godinama bile izlo\u017eene. D.D. iz jednog malog mesta je tako mu\u017e godinama zlostavljao i omalova\u017eavao u prisustvu dece, ona je me\u0111utim uz podr\u0161ku \u0161ire porodice smogla snage da ga napusti i krene ispo\u010detka, pri\u010da nam Jelena Stojanovi\u0107.<\/p>\n
S druge strane, ono \u010demu je svedo\u010dila D.M. na\u0161a druga sagovornica na tu temu, mu\u010dna je i svakako pri\u010da koja nikoga ne mo\u017ee ostaviti ravnodu\u0161nim. Jer, njenu prijateljicu, osobu sa invaliditetom partner je tukao i do te mere poni\u017eavao da se de\u0161avalo da je nakon batina, izvu\u010de iz kolica i ostavi van ku\u0107e.<\/p>\n
– U po\u010detku veze, u kojoj je jedan od supru\u017enika osoba sa invaliditetom, sve je u redu, do sklapanja braka i zajedni\u010dkog \u017eivota, kada u odre\u0111enom trenutku jedno od njih, u ovom slu\u010daju mu\u0161karac, uvidi da ne mo\u017ee ili ne \u017eeli dalji su\u017eivot sa takvom osobom (OSI). Sada ga je i sramota \u0161to je odabrao devojku sa invaliditetom (u kolicima). Od malih razmirica po\u010dinje, da bi se stvari komplikovale i pod uticajem okru\u017eenja koje deluje lo\u0161e na situaciju. Pre toga, oni su se savr\u0161eno slagali tokom vanbra\u010dne veze koja je trajala oko tri godine, bez obzira \u0161to je ona nepokretna. Kada je zatrudnela sklopljen je brak. Ve\u0107i deo obaveza, oko deteta, ali i oko supruge je sada na njemu. Mislim da je tu do\u0161lo do neke psihi\u010dke presije gde njegovi roditelji, posebno majka, prave pogre\u0161ne korake. Po\u010dela je da pri\u010da protiv tada\u0161nje snaje, da mu nije trebala takva nego bolja.. Brak je prakti\u010dno na po\u010detku i tu ve\u0107 po\u010dinje nasilje, od prvog \u0161amara, sva\u0111a, izbacivanja supruge iz kolica, a bilo je i modrica. Sve dok je njen ro\u0111eni brat nije zatekao na stepenicama bez kolica. Napolju je bila zima, ona samo u nekom ogrta\u010du. Modra, dakle tu\u010dena i izba\u010dena napolje. Kom\u0161ije su znale \u0161ta se de\u0161ava, ali niko nije reagovao niti prijavljivao nasilje. Prijavio ga je na kraju njen brat i mislim da je on \u010dak i osu\u0111en na neku kaznu zatvora \u2013 se\u0107a se D.M. i dodaje da to na\u017ealost nije usamljen slu\u010daj za koji ona zna. Ipak, njena prijateljica je imala podr\u0161ku roditelja koji su oduvek imali dobar odnos sa svojom \u0107erkom pa su joj pru\u017eili podr\u0161ku nakon svega. Ve\u0107ina pak, nije te sre\u0107e\u2026<\/p>\n
Na\u0161a sagovornica smatra da se dono\u0161enjem novog Zakona o spre\u010davanju nasilja u porodici, nije dogodila o\u010dekivana kvalitativna promena. Kako ka\u017ee,retki su slu\u010dajevi da je neko uop\u0161te smeo da prijavi nasilje. Nije, i ne\u0107e, tvrdi ona, \u0161to iz straha od samog nasilnika, \u0161to zbog toga \u0161ta \u0107e biti kad cela procedura pro\u0111e.<\/p>\n
Ustanovljavanje centara u okviru kojih bi osobe sa invaliditetom mogle da se okupljaju i da se me\u0111usobnom komunikacijom osna\u017ee, da ne\u0161to menjaju u javnosti govore\u0107i svoje\u017eivotne pri\u010de, kao i da svaka organizacija OSI, za svoje \u010dlanstvo, organizuje neku vrstu psiholo\u0161ke radionice \u00a0\u2013 to su na\u010dini, ne da se ovaj problem u potpunosti re\u0161i, ali da se makar po\u010dne sa njegovim re\u0161avanjem i ubla\u017ee posledice – zaklju\u010duje Ivana Gvozdenovi\u0107, sekretar u GSSHO Smederevo.<\/p>\n