{"id":12424,"date":"2017-12-16T01:53:15","date_gmt":"2017-12-16T00:53:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/?p=12424"},"modified":"2017-12-16T01:58:57","modified_gmt":"2017-12-16T00:58:57","slug":"diskriminacija-i-osobe-sa-invaliditetom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.podunavlje.info\/dir\/2017\/12\/16\/diskriminacija-i-osobe-sa-invaliditetom\/","title":{"rendered":"Diskriminacija i osobe sa invaliditetom"},"content":{"rendered":"

\"\"SMEDEREVO, 16. decembar 2017 \u2013 Podunavska inicijativa, u saglasju sa projektnim timom \u201cZa \u017eivot bez prepreka osoba sa invaliditetom\u201d, ovonedeljni programski sadr\u017eaj u celosti posve\u0107uje diskriminaciji osoba sa invaliditetom. Neposredan povod bila je tribina „Prepoznaj diskriminaciju“, koja je pokazala zna\u010daj i potrebu informisanja samih osoba sa invaliditetom o diskriminaciji i razli\u010ditim predrasudama u vezi sa diskriminacijom. Tribinu su organizovali Centar za samostalni \u017eivot osoba sa invaliditetom i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo, povodom 3. decembra, me\u0111unarodnog dana osoba sa invaliditetom i 10. decembra, Me\u0111unarodnog dana ljudskih prava.<\/p>\n

– Na\u0161 cilj je bio da i predstavnike institucija i same osobe sa invaliditetom uputimo na pojam diskriminacije, da shvate \u0161ta je to a \u0161ta nije diskriminacija. \u010cesto se, na \u017ealost, doga\u0111a da osobe sa invaliditetom prijavljuju kao diskriminaciju \u0161to to nije, a s druge strane de\u0161ava se da je ne prijave tamo gde je ima jer ne znaju kako da postupe u takvoj situaciju \u2013 kazala je u uvodu ovog skupa Ivana Gvozdenovi\u0107, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija.<\/p>\n

\"\"I rukovoditeljka Grupe za pritu\u017ebe u instituciji Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti Tijana Milo\u0161evi\u0107 na tribini je svoje izlaganje po\u010dela time; \u00a0kako prepoznati diskriminaciju i \u0161ta je diskriminacija o kojoj se mnogo govori, a kako je primetila, mnogi zapravo ne znaju o \u010demu se radi.<\/p>\n

– Mislimo da znamo \u0161ta je diskriminacija jer se \u010desto s njom susre\u0107emo u svakodnevnom \u017eivotu, ali treba da nau\u010dimo kako da je prepoznamo jer neke druge pojave, koje jesu povrede prava, ne mora da zna\u010di da su istovremeno i diskriminacija. Da bi neko postupanje bilo diskriminacija moraju da budu ispunjena dva uslova. Prvi se lako prepoznaje, a to je da ste stavljeni u nejednak polo\u017eaj u odnosu na nekog drugog, da je nekom drugom dato neko pravo koje vama nije omogu\u0107eno. Re\u010dju, da ste do\u017eiveli neku nepravdu. To se nikada ne zaboravlja, a svi smo nekada bili u prilici da to do\u017eivimo. Najvi\u0161e se, ipak, gre\u0161i kod drugog uslova koji mora biti ispunjen da bi bila u pitanju diskriminacija, a to je da to nejednako postupanje mora da bude zasnovano na nekom na\u0161em li\u010dnom svojstvu. To su na\u0161e li\u010dne karakteristike, sa ve\u0107inom smo se rodili, nismo mogli da ih biramo, neke smo stekli tokom \u017eivota, a karakteristi\u010dno je za njih da su va\u017ean deo na\u0161eg identiteta, da za njih postoji niz stereotipa i predrasuda u dru\u0161tvu, \u0161to vi znate mnogo bolje od mene Onda se de\u0161ava da ve\u0107inska populacija prema pripadnicima tih grupa koje imaju to svojstvo postupa druga\u010dije \u2013 objasnila je prisutnima sam pojam diskriminacije Tijana Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n

U diskriminaciju spada, napomenula je, i ne tako u javnosti retko nazivanje osoba sa invaliditetom \u201eosobama sa posebnim potrebama\u201c ili \u201eosobama sa hendikepom\u201c ili \u201einvalidima\u201c. Ipak, najve\u0107i broj pritu\u017ebi koji je do slu\u017ebe Poverenika stigao odnosio sa na pristupa\u010dnost.<\/p>\n

– Kada imate recimo stepenice koje ne mo\u017ee da savladate onda je potpuno jasno da ste vi diskriminisani \u2013 kazala je rukovoditeljka Grupe, navode\u0107i konkretne primere iz prakse.<\/p>\n

Ona je rekla da je tokom 2016. godine, invaliditet kao li\u010dno svojstvo zbog koga su podno\u0161ene prijave, bio na prvom mestu, zajedno sa polom, kao osnovom diskriminacije.<\/p>\n

\"\"Na tribini je bilo re\u010di i o nadle\u017enostima Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti i kako koristiti ovaj va\u017ean mehanizam da se gra\u0111anke i gra\u0111ani obrate kada smatraju da su diskriminisani.<\/p>\n

– Mi nismo sastavni deo nikakvog ministarstva ili Vlade, mi smo nezavisan dr\u017eavni organ. To zna\u010di da mi mo\u017eemo da postupamo protiv svake osobe za koju se tvrdi da je izvr\u0161ila diskriminaciju, od predsednika, dr\u017eave, predsednika Vlade, ministara, pa do va\u0161eg prvog kom\u0161ije. Pritu\u017eba mo\u017ee da se podnese protiv svakoga i svako mo\u017ee da je podnese, svako od nas mo\u017ee da bude diskriminator ali mo\u017ee da bude i diskriminisan \u2013 pojasnila je Milo\u0161evi\u0107eva.<\/p>\n

Tribina je prvenstveno bila namenjena osobama sa invaliditetom, koji su aktivno u\u010destvovali u polemici, ali i predstavnicima institucija i ustanova, lokalne samouprave, Osnovnog suda, Doma zdravlja i Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje u Smederevu.<\/p>\n

\"\"Prisutni su naveli nekoliko primera koji jasno ukazuju da ni Smederevo nije izuzetak, da i ovde ima diskriminatarskog odnosa prema osobama sa invaliditetom. Milo\u0161evi\u0107eva ih je uputila da ne \u010dekaju kada se tako ne\u0161to desi, da se u 90 posto slu\u010dajeva postupa po preporukama Poverenika. Naime, takav je postupak, ukoliko se utvrdi da je u pitanju diskriminacija, daje se preporuka kako da se otkloni, rok od 30 dana da se postupi po preporuci, a ukoliko se to ne u\u010dini, ili Poverenik ne bude obave\u0161ten o merama koje su preduzete da se konkretna situacija prevazi\u0111e, donosi se re\u0161enje o opomeni. Tada po\u010dinje da te\u010de rok od novih 30 dana, a ukoliko se ni tada ne postupi po preporuci, krajnja mera je obave\u0161tavanje javnosti. Poverenik ne mo\u017ee, ba\u0161 kakva je praksa i u drugim dr\u017eavama Evrope, ne mo\u017ee da ka\u017enjava diskriminatore, to mo\u017ee samo sud, objasnila je.<\/p>\n

\"\"– Ako vam to deluje kao blaga mera, ona to uop\u0161te nije. Nikome nije svejedno da u tom kontekstu osvane u novinama, pogotovo kada su u pitanju kompanije, koje rade na svom imid\u017eu, ili institucije ili lokalne samouprave \u2013 kazala je na kraju Milo\u0161evi\u0107eva.<\/p>\n

Na tribini je bio i u njenom radu vrlo aktivno u\u010destvovao i \u010dlan Gradskog ve\u0107a resorno zadu\u017een za socijalna pitanja Dragan Stani\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

– Za ovo vreme od kada sam na ovoj funkciji, od 10.158 osoba sa invaliditetom koliko ih ima u Smederevu, ja sam uspeo da upoznam oko hiljadu. Devet hiljada mo\u017ee da nam ka\u017ee \u201eda niste malo zakasnili sa ovom tribinom \u2019Prepoznaj diskriminaciju?\u201c, jer \u201ene\u0161to ih ne vidimo da se dru\u017ee sa nama\u201c. To \u0107emo morati da ispravimo, mora\u0107emo da se spustimo u na\u0161a sela, da imamo mnogo vi\u0161e ovakvih sastanaka, da obi\u0111emo sve \u0161kole, da upoznamo mnogo ljudi koji verovatno \u010dekaju na\u0161 dolazak u njihovu sredinu. Hvala bogu, po\u010deli smo o nekim stvarima da pri\u010damo otvoreno, a ono \u0161to je dobro, sredstva javnog informisanja, bilo elektronska bilo \u0161tampana, tome posve\u0107uju sve vi\u0161e pa\u017enje. Da bismo se borili protiv diskriminacije, moramo da je upoznamo, a jedan od na\u010dina su ovakve tribine, koje \u0107emo sigurno idu\u0107e godine da organizujemo \u010de\u0161\u0107e \u2013 rekao je Stani\u0107.<\/p>\n