22. mart 2026 – Mikroplastika je postala ekolo\u0161ka i zdravstvena pretnja, koja nastaje raspadanjem ve\u0107ih plasti\u010dnih predmeta. Toj „ve\u010ditoj hemikaliji“, koja se ne razgra\u0111uje, a nau\u010dnici je dovode u vezu i sa pojavom raka, nikako nije mesto u rekama, a brojna ispitivanja pokazuju da je prisutna. Njeno prisustvo u povr\u0161inskim i otpadnim vodama, dokazano je i u okviru Inter-reg IPA projekta, koji zajedni\u010dki sprovode Ma\u0111arska i Srbija, a nosilac projekta u na\u0161oj zemlji je Institut za javno zdravlje Vojvodine.<\/p>\n
Dvogodi\u0161nji me\u0111unarodni projekat „Smanjenje zaga\u0111enja voda mikroplastikom u prekograni\u010dnom podru\u010dju“, istovremeno se sprovodi na nekoliko lokaliteta u Srbiji –\u00a0na reci Dunav, za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima Bege\u010dka Jama i Tikvara, u Somboru, kao i u susednoj Ma\u0111arskoj. Uzorkovanja povr\u0161inskih i otpadnih voda se vr\u0161e pomo\u0107u specijalne „Manta“ mre\u017ee.<\/p>\n
„Manta mre\u017ea je jedan sistem filtera kroz koju je potrebno da pro\u0111e velika koli\u010dina povr\u0161inske vode reke Dunav, uzorak je taj filtrat koji se nakupio u tom situ. Nakon toga, na\u0161e kolege iz laboratorije vr\u0161e analizu tog filtrata i utvr\u0111uju prisustvo mikroplastike u tim uzorcima“, rekao je prim. dr Emil \u017divadinovi\u0107, specijalista higijene i medicinske ekologije u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.<\/p>\n
„Mi smo uspeli da identifikujemo razli\u010dite vrste polimera, na\u0161li smo polistiren, polietilen i jo\u0161 neke polimere, po\u0161to u samoj bazi instrumenta postoji biblioteka na osnovu pore\u0111enja sa onim \u0161to smo mi identifikovali. Neke \u010destice smo uspeli i da izmerimo, ali nam svakako treba jo\u0161 uzoraka za to „, rekla je Marija Joksimovi\u0107,\u00a0 laboratorija za povr\u0161inske i otpadne vode u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.<\/p>\n
Za uzorkovanje, koje traje 70-ak minuta, potrebno je oko hiljadu kubnih metara povr\u0161inskih voda reke Dunav, kako bi se dobio neophodan filtrat za dalju analizu.<\/p>\n
„Sasvim je izvesno da mi imamo mikroplastiku i u povr\u0161inskoj i u otpadnoj vodi u reci Dunav, a ova istra\u017eivanja \u0107e nam re\u0107i koliko i koje vrste imamo. Ne postoji nikakav normativ, za sada, koliko je dozvoljeno, tako\u0111e, za sada, nemamo potvr\u0111enih dokaza da to uti\u010de na na\u0161e zdravlje“, objasnio je \u017divadinovi\u0107.<\/p>\n
Jedna od aktivnosti ovog projekta, koji \u0107e trajati do kraja juna, a koji je finansirala Evropska unija, jeste i pravljenje baze podataka zaga\u0111iva\u010da i utvr\u0111enih vrednosti koncentracije mikroplastike u na\u0161em pograni\u010dnom podru\u010dju, koja \u0107e biti dragocena kada na svetskom nivou budu formirani standardna metodologija i jedinstvena baza podataka.<\/p>\n