24. decembar 2025 \u2013 Narodni muzej u Smederevskoj Palanci je na konkurs za izlo\u017ebu u Galeriji savremene umetnosti primio 22 ispravne prijave sa ostvarenjima 26 umetnika. Umetni\u010dki savet Narodnog muzeja je odlu\u010dio da broj predvi\u0111enih izlo\u017ebi odabranih u\u010desnika konkursa za 2026. godinu svede na pet.<\/p>\n
To je unekoliko bilo uslovljeno predvi\u0111enim gra\u0111evinskim radovima ispred i oko Galerije, koji \u0107e tokom odre\u0111enih perioda ometati njen normalan rad. Savet je u takvim okolnostima smatrao da ne treba na silu odr\u017eavati ve\u0107i broj izlo\u017ebi, jer bi se time skratilo njihovo trajanje, a prevashodni cilj je da publika u Smederevskoj Palanci dobije priliku da se bez \u017eurbe i vi\u0161ekratno upozna sa umetni\u010dkim ostvarenjima, prihvati ih i razume, te da integri\u0161e njihov sadr\u017eaj u svoj li\u010dni do\u017eivljaj.<\/p>\n
Posle detaljnog razmatranja sa prispelih prijava sa prate\u0107im prilozima, Umetni\u010dki savet Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci usaglasio je mi\u0161ljenje i doneo odluku o odabranih pet izlaga\u010da na isto toliko izlo\u017ebi.<\/p>\n
Maja Mrdakovi\u0107<\/strong> je svoju planiranu izlo\u017ebu posvetila pejza\u017eima, kako na crte\u017eima, tako i na slikama u kombinovanoj tehnici. U svojoj monohromiji, crte\u017ei se odlikuju ekspresivnom snagom i stakato ritmom. Slike su, pak, izvedene nano\u0161enjem vi\u0161e slojeva boje, koja je onda mestimi\u010dno grebana i strugana, \u0161to simboli\u010dno ukazuje na prvo klijanje i rast, potom tro\u0161enje i propadanje, a zapravo oboje u isto vreme. Smelost koloristi\u010dkih re\u0161enja na slikama sugeri\u0161e istovremeno produktivnu postojanost zemlje, ali i njenu dinami\u010dnost istaknutu o\u0161trim konturama horizonata.<\/p>\n Bojana Mihajlovi\u0107<\/strong> je izlo\u017ebu pod radnim naslovom \u201eZapisi\u201c izvela u tehnici suvog \u017eiga i blinddruka, sa delima nagla\u0161eno reljefne teksture, koja izaziva taktilne senzacije. Zrakasto-pau\u010dinasto-lati\u010daste grafike jednostavnih i simboli\u010dnih naslova (Susret, Prostor, Dubina itd) odlikuju se izrazitom ritmi\u010dno\u0161\u0107u. One asociraju na makro- i mirkokosmi\u010dke strukture, od paukove mre\u017ee i cvetova do zrakova Sunca ili galakti\u010dkih ekspanzija, u prvi plan izvode\u0107i apstrakciju koja se nalazi u osnovi konkretnog.<\/p>\n Isidora Jov\u010di\u0107<\/strong> je, u okviru celine \u201eTransformacija tela\u201c, predstavila slike razli\u010ditog stepena odnosa izme\u0111u apstrakcije i figuracije. Te\u017enja ka apstrahovanju oslobodila je njene slike narativnog okvira, \u010dime se pa\u017enja skre\u0107e na likovnost. Tema ipak postoji: to je transformacija tela posredstvom slike, ali i kroz sam postupak slikanja (\u0161to asocira na pojedine autore ameri\u010dkog apstraktnog ekspresionizma). Rezultat njenih pregnu\u0107a su vizuelne strukture koje posmatra\u010di mogu na razli\u010dite na\u010dine emotivno do\u017eivljavati i intelektualno promi\u0161ljati.<\/p>\n Jovan Petrovi\u0107<\/strong> je svoj ciklus grafika, pod imenom \u201eFigura kao se\u0107anje\u201c, realizovao kao svojevrsni diptih: s jedne strane stoje drvorezi u tradiciji NOB-a i socrealizma, a sa druge su litografije u duhu baroka (ne nu\u017eno srpskog, ali njemu nalik). Dvojstvo ove celine je i tematsko: naspram borskih rudara stoje li\u010dnosti iz narodne epske poezije, pre svega Kosovskog ciklusa (Jug Bogdan, Kosovka devojka, Milo\u0161 Obili\u0107, Marko Kraljevi\u0107 itd). Njihovo zajedni\u010dko predstavljanje isti\u010de da su u oba slu\u010daja to junaci i borci, kako iz pro\u0161losti, tako i savremeni. Autor je stoga ume\u0161no upotrebio dva potpuno razli\u010dita stila za svoj rad.<\/p>\n Sofija Golicina<\/strong> se u svojoj \u201eGranici ko\u017ee\u201c predstavila figuracijom u razli\u010ditim tehnikama: akvarel, katkad u kombinaciji sa predmetima preobra\u017een u instalaciju, fotografija i fotokola\u017e. Autoportret i autoakt kao tematika ukazuju na refleksivni i ispovedni karakter ostvarenja u duhu borbe izme\u0111u intro i ekstrovertnosti: lice je zagledano u posmatra\u010da, ali prekriveno velom, a telo je u \u201ezatvorenim\u201c polo\u017eajima iako je javnosti izlo\u017eeno nago. Sa\u017eet spektar prikazanih motiva posebno nagla\u0161ava ve\u0161tinu autorke u razli\u010ditim tehnikama i poetikama, koje stvaraju raznovrsne do\u017eivljaje kod publike.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 24. decembar 2025 \u2013 Narodni muzej u Smederevskoj Palanci je na konkurs za izlo\u017ebu u Galeriji savremene umetnosti primio 22 ispravne prijave sa ostvarenjima 26 umetnika. Umetni\u010dki savet Narodnog muzeja je odlu\u010dio da broj predvi\u0111enih izlo\u017ebi odabranih u\u010desnika konkursa za 2026. godinu svede na pet. To je unekoliko bilo uslovljeno predvi\u0111enim gra\u0111evinskim radovima ispred i […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":118195,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,76],"tags":[11979,9740,835],"class_list":["post-118194","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura","category-smederevskapalanka","tag-galerija-savremen-umetnosti-nardonog-muzeja-u-smederevskoj-palanci","tag-izlagaci","tag-konkurs"],"yoast_head":"\n