SMEDEREVO, 24. mart 2025 \u2013 Posetioci Muzeja u Smederevu od ovog ponedeljka, pa do 6. aprila, bi\u0107e u prilici da pogledaju jednu ne tako obi\u010dnu izlo\u017ebu; Kreativna radionica Opus izla\u017ee ogledala od fosilnog hrasta, a sve nosi naziv, kako bi druga\u010dije, \u201eU ogledalu\u201c.<\/p>\n
Iskonska je \u017eelja i potreba \u010dovekova da, gledaju\u0107i druge, jedanput vidi i sebe. Susret sa sobom svakako je bio pun neizvesnosti, zebnje i straha, pogotovu \u0161to je ta prva slika bila prili\u010dno nepoznata i nejasna. \u010covek se, najpre, ogledao u vodi, mirnoj vodi, potom je gla\u010dao kamen, bakar, bronzu. Mutna slika otvorila je vrata raznim verovanjima, po\u010dev od toga da ogledalo mo\u017ee da ukrade i zarobi du\u0161u, da mo\u017ee da te uvede u drugi svet, pa sve do onih, u novije doba, nesre\u0107nih sedam godina, ukoliko se razbije. Pri\u010da o ogledalu u istoriji ljudskoga roda po\u010dinje negde u Anadoliji pre 6.000 godina, potom u Mesopotamiji, Egiptu. Ogledali su se i anti\u010dki Grci i Rimljani, ali ne svi, po\u0161to je ogledalo bila privilegija bogatih. Tako je bilo i u srednjem veku, kada su ogledala prvi put izra\u0111ena od stakla. U doba renesanse i baroka Venecija je prednja\u010dila u izradi luksuznih ogledala koja su bila presvu\u010dena \u017eivom i kalajem. U toj i takvoj Veneciji odavanje tajnog recepta za pripremu ogledala pla\u0107alo se glavom. U novije doba, dakle u 19. veku, nema\u010dki hemi\u010dar Justus fon Libig usavr\u0161io je tehniku premazivanja stakla slojem srebra putem hemijske redukcije, \u0161to je omogu\u0107ilo masovnu proizvodnju jeftinijih i kvalitetnijih ogledala. Ova tehnika se i dan-danas koristi u modernoj proizvodnji ogledala.<\/p>\n
Ogledalo je danas prisutno u svim sferama ljudskoga \u017eivota: ima ga u ku\u0107i, u automobilu, u teleskopu i mikroskopu, u svemirskim misijama i opti\u010dkim eksperimentima. Pored klasi\u010dnih ogledala uveliko se proizvode i tzv. pametna ogledala sa ugra\u0111enim ekranima, senzorima i interaktivnim funkcijama. I tu \u010dovek nije stao: poigrao se sa svojom ve\u0161tinom i znanjem i sa\u010dinio iskrivljeno ogledalo. Da se, za razliku od onog pla\u0161ljivka sa po\u010detka ove pri\u010de, nasmeje sebi i drugima.<\/p>\n
Fosilni hrast<\/strong><\/p>\n Vreme u drvetu ili drvo u vremenu? Fosilni hrast, tamo gde se vekovi talo\u017ee kao godovi, svakako je najbolja potvrda postojanosti i trajanja. Nekada zdravo drvo nastavilo je svoj \u201e zagrobni \u017eivot\u201c u vodi na dnu re\u010dnog korita ili mo\u010dvare. U mulju, pesku i \u0161ljunku, gotovo bez kiseonika, po\u010dinje proces fosilizacije. Ho\u0107e se re\u0107i da drvo gubi organska svojstva da bi, nakon desetina i stotina hiljada godina, kona\u010dno ishodi\u0161te bila petrifikacija, odnosno, okamenjivanje. Hrast iz vode, fosilni hrast, re\u010dni abonos, barski ili mo\u010dvarni hrast, morta ili crni hrast ili, prosto re\u010deno, ve\u010dito drvo nastavlja da stari u novoj sredini. Zahvaljuju\u0107i mnogobrojnim procesima, postepeno po\u010dinje da menja boju, po\u010dev od zlatne, bakarne, crvene, \u010dokoladne, sive, pa sve do crne.<\/p>\n Fosilni hrast nije nepoznat na na\u0161im prostorima. Najvi\u0161e ga ima u Savi, Velikoj Moravi, Kolubari i retko u Dunavu. Tako\u0111e, neretko ga vade iz vode na separacijama, prilikom iskopavanja \u0161ljunka. Na\u017ealost, u minulim decenijama kod nas je \u010desto kori\u0161\u0107en kao ogrevno drvo. Ina\u010de, fosilni hrast \u010dija se starost broji u hiljadama godina, iskopava se u Engleskoj, Irskoj, Nema\u010dkoj, Ukrajini, Rusiji, Poljskoj i na Balkanu. Najstariji primerak prona\u0111en je u Hrvatskoj, izme\u0111u \u017dupanje i Ora\u0161ja na Savi. Institut \u201eRu\u0111er Bo\u0161kovi\u0107\u201c u Zagrebu utvrdio je, sa nekim manjim odstupanjima, da je drvo staro 8.290 godina. Ovaj rezultat potvrdila je i odgovaraju\u0107a laboratorija u Tokiju.<\/p>\n Ono \u0161to krasi ovo drvo su starost, bogatstvo boja i izuzetna tvrdo\u0107a. Hiljadugodi\u0161nji boravak u vodi oplemenio ga je i konzervisao, a mnogobrojni procesi menjali su mu boju i strukturu. Fosilni hrast je veoma cenjeno drvo, ali se njegova iskoristivost nekada svede na 20-tak odsto, dakle, jednu petinu. Nakon va\u0111enja iz vode, prilikom vi\u0161egodi\u0161njeg prirodnog su\u0161enja, javljaju se napukline i druge deformacije. \u0160to se obrade ti\u010de, fosilni hrast je veoma tvrdo i postojano drvo. De\u0161ava se da, prilikom struganja, izbijaju varnice, \u0161to upravo potvr\u0111uje da je proces fosilizacije u toku. Zbog slo\u017eenog procesa obrade izuzetno je skup materijal. Od fosilnog hrasta izra\u0111uju se skulpture, muzi\u010dki instrumenti, luksuzni name\u0161taj… U prilog ovome svakako potvrda da je ovo drvo u pro\u0161losti tretirano kao dragocenost i luksuz: od njega je, na primer, napravljen presto Petra Velikog, kao i spava\u0107a soba Luja XIV.<\/p>\n Kreativna radionica OPUS<\/strong><\/p>\n Po\u0161tuju\u0107i natalo\u017eeno vreme, lepotu i postojanost naumili smo da na neki na\u010din pomognemo na\u0161em prijatelju, fosilnom hrastu, da iza\u0111e na videlo. Mo\u017eebiti da je hiljadugodi\u0161nji boravak u vodi, u muljevitoj sredini, svojevrsna osuda na trajanje, na ne\u0161to \u0161to je nepoznato i \u0161to se, ponekad boja\u017eljivo, zove ve\u010dnost. Na\u0161e upoznavanje sa fosilnim hrastom traje godinama. Trudili smo se da ga udobno smestimo u odgovaraju\u0107u formu i opredelili se za ogledalo, uvereni da \u0107e upravo taj okvir, taj ram, najbolje u\u010dvrstiti veru u \u017eivu sliku s ove strane stakla. Da se razumemo: fosilni hrast su oblikovali vreme i voda, minerali i metali, daruju\u0107i mu boju i \u010dvrstinu na kojoj mogu da mu pozavide mnogi iz sveta flore.<\/p>\n Razapeti izme\u0111u alata i zanata, smatramo da je ovo drvo zaslu\u017eilo, pre svega, po\u0161tovanje. Po\u0161tovanje njegovog sklada sa prirodom koji vam jasno govori da bi bilo pametno da se okanete velikih zahvata i \u201cintervencija\u201d na ovom plemenitom drvetu. Kada budete razumeli ovog lepotana, shvati\u0107ete da je u nekim slu\u010dajevima dovoljan trag crva koji se kao autor \u201cpotpisao\u201d pre nekoliko hiljada godina. Rade\u0107i sa fosilnom hrastom zaboravite hemiju: dakle, nema boja, nema lakova! To uputstvo nudi nam priroda, a od vremena budu\u0107eg ovo drvo se \u0161titi jedino uljem sa voskom. A kad smo kod uputstva: kada gledate ova ogledala, pri\u0111ite bli\u017ee da biste ih zagledali. To zaslu\u017euju.<\/p>\n \u00a0Gradimir Stevanovi\u0107<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" SMEDEREVO, 24. mart 2025 \u2013 Posetioci Muzeja u Smederevu od ovog ponedeljka, pa do 6. aprila, bi\u0107e u prilici da pogledaju jednu ne tako obi\u010dnu izlo\u017ebu; Kreativna radionica Opus izla\u017ee ogledala od fosilnog hrasta, a sve nosi naziv, kako bi druga\u010dije, \u201eU ogledalu\u201c. Iskonska je \u017eelja i potreba \u010dovekova da, gledaju\u0107i druge, jedanput vidi i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":109447,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[46,7222,75],"tags":[22510,22512,823,22511],"class_list":["post-109444","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura","category-najnovije","category-smederevo","tag-fosilni-hrast","tag-kreativna-radionic-opus","tag-muzej-u-smederevu","tag-u-ogledalu"],"yoast_head":"\n