7 septembar 2024 \u2013 Oslu\u0161nite Dunav da biste ga vi\u0161e voleli, to je poruka nau\u010dnika sa Fakulteta tehni\u010dkih nauka Univerziteta u Novom Sadu koji su u saradnji sa kolegama iz Nema\u010dke snimili zvuke Dunava. Melodija re\u010dnog toka, muzika koju svira Dunav, otkric\u0301e gde je i koliko voda zaga\u0111ena. Ovakav monitoring povr\u0161inskih voda prvi put se dogodio u Srbiji.<\/p>\n
Projekat \u201eStrim\u201c ili \u201eZvuci Dunava\u201d zapravo je edukacija o \u017eivotnoj sredini, kojom nau\u010dnici Fakulteta tehni\u010dkih nauka sa partnerima iz Evrope \u017eele da podstaknu ekolo\u0161ku svest kroz spajanje nau\u010dnih i umetni\u010dkih metoda.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci Departmana za in\u017eenjerstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine i za\u0161tite na radu, prof. dr Jelena Radonic\u0301, prof. dr Maja Turk Sekulic\u0301 i dr Maja Brboric\u0301 po\u010deli su da rade na projektu u februaru, a partneri su im profesori i saradnici sa Univerziteta u Hajdelbergu. Ovi eminentni svetski eksperti posetili su Novi Sad i sa njegovim najmla\u0111im stanovnicima snimili zvuke Dunava.<\/p>\n
\u201eMi smo svi in\u017eenjeri ili hemi\u010dari, nama su zvuci Dunava delovali apstraktno, ali kolega dr Fernando Palac iz Nema\u010dke ima ure\u0111aj i pomoc\u0301u njega snima. To nisu \u0161umovi, vec\u0301 kompozicije, reflektuje se neka melodija kada uroni sondu u Dunav, stvara se audio snimak, zapravo dobijemo muziku. U zavisnosti koliko je zaga\u0111enje ili koliko je \u010disto, dobijaju se razli\u010diti zvukovi. On ih upore\u0111uje i mo\u017ee na osnovu toga da meri kontaminaciju vode\u201c, obja\u0161njava za Sputnjik dr Maja Brboric\u0301.<\/p>\n
Vitalni izvor vode za Evropu<\/strong><\/p>\n Ona se godinama bavi ispitivanjem povr\u0161inskih voda, pa je i tema doktorske disertacije ove nau\u010dnice bila vezana za ispitivanje polutanata koji se nalaze u Dunavu. Re\u010d je o malim \u010desticama, obja\u0161njava, polihlorovanim bifenilima, dioksinima i furanima, usporiva\u010dima gorenja, pesticidima i PAH-ovima.<\/p>\n \u201ePratila sam ih na deset ta\u010daka Dunava u sedimentu. To je zapravo istorijsko zaga\u0111enje, ne samo voda koja te\u010de. Pratili smo koncentracije, u svim delovima reke tokom kroz Srbiju sam detektovala te polutante. Onda se procenjivao rizik za ljude i \u017eivi svet, da li je i u kojoj meri bezbedno za konzumiranje i boravak. Nisu ba\u0161 bili sjajni rezultati\u201c, ka\u017ee ova profesorka.<\/p>\n Dunav prolazi kroz 10 zemalja i povezuje vi\u0161e od 100 miliona stanovnika, va\u017ena je saobrac\u0301ajna i trgova\u010dka arterija, ali pre svega vitalni izvor vode za dobar deo na\u0161eg kontinenta. Me\u0111utim, njen kvalitet du\u017e celog toka reke se razlikuje.<\/p>\n Austrija i Nema\u010dka pre\u010di\u0161c\u0301avaju 100 odsto gradskih otpadnih voda. U Ma\u0111arskoj se vi\u0161e od 50 odsto otpadnih voda tretira u skladu sa zakonima Evropske unije. Kada Dunav u\u0111e u Srbiju, ne vodi se ra\u010duna o tome \u0161ta se u njega ispu\u0161ta. Zaga\u0111enje sti\u017ee iz kanalizacije i industrije, dolazi i pritokama.<\/p>\n Iako u Beogradu gotovo pola veka postoje planovi za izgradnju pre\u010dista\u010da, jo\u0161 nije izgra\u0111eno ni jedno od pet planiranih, pa ni ono najvec\u0301e koje je davno zapo\u010deto u Velikom Selu, a \u010dija bi izgradnja, prema najavama nadle\u017enih, uskoro trebalo da se nastavi.<\/p>\n