Izvor: sportklub.rs, 2. decembar 2025 – Površni posmatrači, često skriveni i pod skutima Terazija 35, imaju običaj da ustvrde: ako reprezentacija propusti naredno veliko takmičenje, fudbalu nam nema spasa. Nije baš tako…
Iskusniji, oni navikli da dublje analiziraju svakidašnjicu godinama upozoravaju: sve je manje ozbiljnih klubova, nemamo trenera, sportskih radnika, ne školujemo ni talente. Reprezentacija puni kasu, ostalo moramo sami da „zaradimo“. I to je univerzalni zakon fudbala, dokazan i na srpskom tlu!
Mimo domašaja analiza i temeljnih procena, pred našim očima, poslednjih godina ruši se Prva liga.
Nekad takmičenje od ugleda, armirana baza fudbalske Srbije, kruni i ono malo preostalog ugleda u aktuelnoj sezoni. Ima istine u onoj „čemu se nadate u trci klubova pod radikalnim okriljem politike i ulice“, ali i prostora da srpska kuća fudbala zaore ozbiljnu brazdu u ne tako davno reprezentativnom ostrvu domaće fudbalske realnosti.
MESINA NEMA VREMENA, RESURSA, KAMERA…
Najpre na planu suđenja… Dolazak italijanskog komesara, Domenika Mesine, pomerio je fokus ka primeni VAR-a i superligaškom društvu. Utakmice Prve lige, iako zvanično profesionalnog ranga takmičenja, amaterski se prate, snimaju uglavnom jednom, centralnom, kamerom. U takvim okolnostima, pod uslovom i da postoji volja za temeljnom analitikom, nema ni prostora za afirmaciju mladog kadra.
Razdvajanje žita od sudijskog kukolja ima donekle smisla, uz strogo normiranu i ozbiljnu analizu. A, toga evidentno nema, baš kao ni dovoljno vremena u dnevnom rasporedu Domenike Mesine da se pozabavi pojedinim skandaloznim odlukama sudija na prvoligaškim terenima. Komesar, tvrde pojedini fudbalski krugovi, ima savetnike, ali ni njih posebno ne interesuje Prva liga… Pojedinci, dobro poznati egzekutori iz prethodnih godina, vispreno koriste prazan prostor za sopstvene kombinacije i proračune.
A, tada, uglavnom: stradaju pogrešni ljudi, u ovom slučaju, sa pištaljkama.
LOKALNE KABADAHIJE, POLITIKA, ULICA…
Sve su češće vesti o incidentima, neadekvatnim ni za najmračnije klubove, tutumrake domaće fudbalske zbilje. Skandal u Vranju, potom i neviđena bruka u Čačku, pred organima reda, u nepunih mesec dana, najbolja su potvrda kuda ide aktuelna prvoligaška godina. Istovremeno i dijagnoza ozbiljno obolelog društva i fudbalskog tkiva.
FSS pokušava radikalnim kaznama da gasi požare, iako je i laicima jasno da su vatre davno zapaljene. Prva liga najbolje očitava anomalije sporta pod radikalnom šapom politike: dobar deo klubova vode partijski nameštenici, lokalne kabadahije, navikli da se „u svom selu o svemu pitaju“. Često se zaigraju i zaborave da su, ipak, ulaskom u fudbal zaigrali u kolu gde ima mnogo jačih igrača. Kad stignu kazne, uglavnom, bude kasno…
ZAŠTO JE PRVA LIGA SIROČE FUDBALSKE SRBIJE?
Finansijska asimetrija između Super i Prve lige porodila je ogoljene probleme u GFK Dubočici i Borcu 1926. Većina klubova igra na terenima daleko od regularnosti, lider Zemun nema ni minimum infrastrukturnih uslova za takmičenje u elitnom rangu. Nazire se novo potencijalno žarište od narednog leta.
Razlozi se kriju, dobrim delom, i u statusu Prve lige, siročeta današnje fudbalske Srbije. Prvoligaši imaju i po deset puta manje zagarantovanog novca od učesnika takmičenja u najvišem rangu. Prihodi od naslovnog sponzora i televizijskih prava jedine su sigurne stavke u projektovanim klupskim budžetima. Ostala sredstva zavise od direktnog angažovanja, u pojedinim sredinama i od lokalnih vlasti.
A, to iziskuje i druge obaveze, čiji račun, uglavnom, bude skuplji od „narodnih para“.
NAJVIDLJIVIJI NEDOSTATAK STRUČNOG KADRA
Napokon, ni analiza sportskog aspekta nije „obojila“ decembarsku maglovitu sliku Prve lige. Nezvanične filijale, RFK Grafičar, Kabel i Ušće Novi Beograd, često nude optičku varku u prebrojavanju mladih fudbalera.
Nedostatak stručnog kadra najbolje se očitava u drugom fudbalskom razredu: trenerski posao obavljaju, uglavnom, stručnjaci neatraktivni superligaškim klubovima, dobrim delom i slepi sledbenici klupskih glavešina. Takav stav jedini je „modus operandi“ opstanka na površini. Lanac opšteg poremećaja, jednostavno, jede svoju decu! Bez milosti i izuzetaka…
Mudri su odavno shvatili „lociranje problema pola je rešenja“. Pod uslovom da realnost nazovu imenom i definišu onakvom kakva zaista i jeste… O posledicama drugom prilikom, uostalom, njih svi zajedno vidimo, osećamo i živimo!