5. oktobar 2025 – Kada se za neku utakmicu kaže da je „za zaborav“ ova današnja čačanska bi mogla da posluži za primer. Domaći su pokazali više želje, ali ne i znanja, na terenu koji ne priliči ni nekim nižim ligama, gosti su igrali tek koliko su morali, čak i gužva na ivici incidenta na kraju meča je to samo i ostala – ništa se dramatično nije desilo.
Čačani su, očigledno, bili namerni da se iskupe za brojne slabe partije koje su ih dovele dotle da čvrsto drže začelje tabele Prve lige. Prvu pravu šansu da nešto na tom planu učine imali su u 12. minutu; Nikić se probio po levoj strani, nakon njegovog centaršuta iskusni Vidović je šutirao glavom, pogodio prečku, a na odbijenu loptu natrčao je Jevtović i – šutirao visoko preko gola.
Retko ko je tada mogao da pomisli da će to biti najbliže što će bilo koja od dve ekipe prići eventualnom postizanju pogotka. Ipak je tada bilo ostalo još sat i nešto više da se igra…. Ali bi tako.
A o „kvalitetu“ terena na kome se današnji meč odigravao dovoljno može da kaže to što su golmani imali ubedljivo dvocifren broj degažiranja, a i igrači u polju se nisu libili da, što bi se narodskim jezikom reklo, „dunu“ loptu što dalje od sebe kada god su bili u prilici. U drugim okolnostima neko bi možda to nazvao „preskakanjem igre“, ali u ovom slučaju je to bila nužda. Jednostavno, stanje podloge nije dozvoljavalo neke pasove po zemlji, vođenje lopte, driblanje, sve su to bile misaone imenice.
Uostalom, utakmica je i bila pomerena za jedan dan, umesto juče igrano je danas, baš zbog natopljenog terena, a koji, ruku na srce, ni pre toga nije bio sjajan. Daleko od toga. Da nije bilo dve grupe navijača na dve strane stadiona, domaćih i po početku uskoro pridošlih Despota, da je neko zalutao da pogleda meč, mogao je da pomisli da je u pitanju meč neke seoske lige, a ne da se sastaju dva nekadašnja superligaša sada u drugom rangu srspkog fudbala.
U takvim okolnostima mnogo od tog fudbala i nije moglo da bude viđeno. Na ovaj sport najviše je ličilo možda zbog kornera, kojih barem kod domaćina nije falilo. No, i iz tih nazovi prilika da ugroze golmana Stankovića nije se ništa izrodilo što bi moglo da ga zabrine.
Tek u poslednjih petnaestak minuta susreta u dva-tri maha je zaličilo da će se moguće nešto izroditi iz te njihove jalove inicijative, ali su i ti udarci Matije Stojanovića odlazili, bliže ili dalje, pored i iznad okvira gola Smedereva.
S druge strane, Smederevci su se umešno branili, u retkim prilikama pokazivali nakanu da može biti i oni nešto više učine na protivničkoj polovini. Kako na početku bi rečeno, igrali su koliko je trebalo. I koliko su morali.
I kad se činilo da ne samo da neće biti golova nego ni žutih kartona… U trećem minutu nadoknade gužva u šesnaestercu Borca, nesigurni sudija Petrović dosudio je kontra faul bez ikakvog razloga, što je dovelo do sukoba Lokose i Grbovića sa golmanom Borca Petrovićem. Ubrzo se umešalo i još nekoliko igrača, posle su tu bili maltene svi, čak je i jedan radnik obezbeđenja uleteo. Gužva je trajala nekoliko minuta, a sudija je vinovnike kaznio žutim kartonima. Četiri kartona, dakle, nula golova.
Ružne scene su nastavljene i potom; predstavnik domaćina je prolazeći pored klupe Smedereva vređao rezervne igrače i članove stručnog štaba, što je dodatno bacilo ljagu na inače mirnu utakmicu.
Mnogo veće iskušenje Smederevce verovatno čeka u narednom kolu, jer u nedelju u Smederevo dolazi prvoplasirani Zemun.