21. septembar 2025 – Žiri za dodelu nagrade „Smederevski Orfej“ za 2025. godinu saopštio je da je jednoglasnom odlukom ova nagrada „za 2025. godinu dodeljuje se pesmi „Za bol više”, koja je bila potpisana šifrom „Feniks iz pepela”, autorke Milice Đurđević.
Na ovogodišnji konkurs za nagradu „Smederevski Orfej“ pristigla je pedeset i jedna pesma, od čega dve nisu uzete u razmatranje jer autor nije sa teritorije Smedereva, niti je na bilo koji način povezan sa gradom.
Na konkursu za ovu tradicionalnu nagradu u okviri festivala „Smederevska pesnička jesen“, podsećamo, mogu da učestvuju isključivo zavičajni pesnici, stvaraoci rođeni na teritoriji Smedereva, kao i oni koji su deo svog života proveli u Smederevu
Ove godine veliki broj pesama se, kako stoji u obrazloženju žirija, izdvojio visokim kvalitetom poetskog jezika, raznovrsnošću tema, originalnošću u izrazu, misaonom slojevitošću i bogatstvom pesničkih slika.
Od preostalih 49 pesama žiri je za uži izbor izdvojio:
- „Za bol više“, šifra „Feniks iz pepela“, autor Milica Đurđević;
- „Preko granice“, šifra „Vitgenštajnov učenik“, autor Nikola Milošević;
- „Mojre“, šifra „Svitak“, autor Jelena Anđelović Antić;
- „Sizifov posao“, šifra „Svet(I)lica“, Ana Hranisavljević;
- „Izmislio sam te“, šifra „3552”, Mladen Kuzmanović;
- „Zemaljska kuća“, šifra „Makovi u ječmu”, Živorad Đorđević Žeđ;
- „Vampir“, šifra „Brana Šnajder”, Milica Tea Marić Derošer;
- „Vešanja i raspeća“, šifra „Čekanje”, Radojka Milošević.
Članovi žirija bili su Katarina Spalević, profesor srpskog jezika i književnosti, Dragana Sajko, profesor srpskog jezika i književnosti i Aleksandra Ljubisavljević, profesor srpskog jezika i književnosti i književnik.
ZA BOL VIŠE
Ubije me za bol više
Kada mi oca u čast diraju
I majčine reči za važnost ne biraju.
A ja znam
Kakvom planinom mi otac diše
I da mi majka rekom plače
Od svih za glas tiše.
Ubije me za bol više
Što će deca sutra
Moje crte da povuku
I karakterom uspeti
Obmane svetu da svuku.
A ja znam da svet ne prihvata
Krojače istine.
Ubije me za bol više
Što koren prijateljstva
Ne postane stablo
Dugovečnog hrasta
Porodice odabrane.
A ja znam
Da se sa namerom podriva,
Zbog lakome grane.
Ubije me za bol više
Što je postao trud
Pobratim za uzalud.
I što se danas crne vrane
Ubrajaju u velikane.
Ojača me za snagu više
Što biram da postanem
Planina koja nepravilno diše
I reka što plače
Od svih za glas tiše.
Učim zanat krojača istine.
Porodicu odabranu
Ne menjam za lakomu granu.
Ostajem bela vrana,
Koja nije rođena za velikana.
Milica Đurđević