16. jul 2025 – Odbor za dodelu međunarodne pesničke nagrade Zlatni ključ Smedereva doneo je odluku da četrdeset prva najznačajnija nagrada Međunarodnog festivala poezije Smederevska pesnička jesen za 2025. godinu dodeli slovačkom pesniku Milanu Rihteru.
Milan Rihter (25. jul 1948, Bratislava, Slovačka) jedan je od vodećih evropskih pesnika. Pored toga, on je i dramski pisac, prevodilac i izdavač. Osnovao je i godinama vodio veliki književni festival, bio je predsednik Slovačkog PEN kluba i član Evropske akademije poezije. Dobio je brojne nagrade i priznanja iz raznih zemalja.
Autor je 12 zbirki poezije (Večernja ogledala; Sigurno mesto; Koreni u vazduhu; Iza baršunastih zavesa; Anđeo sa crnim perjem; Varvarsko vreme i dr.). Trenutno je jedan od najistaknutijih pesnika u Slovačkoj, zahvaljujući originalnoj poetici priče sa istorijskom pozadinom i prikazu sudbine njegove šire porodice tokom Holokausta, što su u studijama i pogovorima u knjigama posebno cenili slovački književnici, kao i prevodioci njegove poezije na norveški (Knut Odegard), na češki (pesnikinja Jana Štroblova) i španski. Rihterove pesme su prevedene na 37 jezika. Rihter je napisao 4 drame (dve drame o Francu Kafki, dramu o životu i smrti Merilin Monro i edukativnu dramu o norveškom piscu Bjornstjerneu Bjornsonu). Preveo je više od 85 knjiga i drama sa nekoliko jezika na slovački, uključujući Geteovog Fausta, Rilkeove Devinske elegije, Kafkine pripovetke i aforizme, sabrana dela Tomasa Transtremera, izbore iz poezije Emili Dikinson, Harija Martinsona, Pije Tafdrupove, Knuta Odegarda, Ernsta Jandla, Pabla Nerude, Ernesta Kardenala i bajke Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda.
Dobitnik je Bjornsonove nagrade (Norveška), književne nagrade Kathak (Bangladeš), Nagrade Asocijacije organizacija književnika Slovačke (za dve drame o F. Kafki), Nagrade slovačkog PEN centra (za knjigu poezije Vek, okrutno stoočje), nagrade Švedske akademije za prevođenje, tri nacionalne nagrade u Slovačkoj za prevođenje poezije. Austrijski savezni predsednik odlikovao ga je Zlatnim ordenom časti za zasluge u Republici Austriji, a kralj Norveške ga je imenovao za viteza I stepena Kraljevskog norveškog ordena za zasluge. Od 2015. više puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Poezija Milana Rihtera počiva, kako se navodi u obrazloženju odluke, na nekoliko uporišnih tačaka. Odlikuju je originalne teme, briljantan stil, sugestivnost naracije, bogatstvo slika i izuzetna hrabrost u iznošenju tragičnih iskustava – kako svojih, tako i iskustava njegove šire porodice. Lična i porodična iskustva snagom stilskog majstorstva poprimaju simboličke vrednosti univerzalnog pesničkog iskaza kojim se pledira za ljudskošću, posredstvom tema koje su usredsređene na bolna, neuralgična pitanja opstanka savremene civilizacije. Jer: „Šta još može biti sveto / nakon svih skrnavljenja / na ovom svetu?“ („Sveta mesta“) Pesme Milana Rihtera, sjajnim opservacijama ljudskih karaktera i sudbina, predočavaju da je život svakoga od nas neponovljivi zapis u vremenu. Otuda tako snažno istaknuta potreba za negovanjem čovekovog dostojanstva i plemenitog razumevanja Drugog, u čegrsti sa pohlepnim egoizmom i zastrašujućim nasiljem kao preovlađujućim istorijskim narativom epohe. Otuda i neutaživa potreba za ljubavlju, za ljudskošću, za lepotom, za smislom, jednako u Slovačkoj kao i u Češkoj, Švedskoj, SAD, Norveškoj, na Islandu… Otuda i dugi pesnički razgovori sa Alenom Ginsbergom, Knutom Odegardom i drugim pesničkim velikanima o smislu i funkcijama književnosti u savremenoj civilizaciji. Forma i ton Rihterovih pesama iz poslednje decenije su svojom neponovljivom sugestivnošću bez premca u savremenoj slovačkoj književnosti i nesumnjivo spadaju u sam vrh evropskog pesništva.
Foto: Bil Volak