4. septembar 2026 – Republički geodetski zavod saopštio je danas da uvodi novu praksu: nakon što pravo svojine bude upisano u katastar nepokretnosti, građaninu će biti dostavljen dokument sa jasnom informacijom da je upis izvršen.
Do sada je posao katastra formalno bio završen samim upisom u evidenciju. Zato će RGZ, kako kažu, nakon izvršenog upisa, dostavljati izveštaj poštom na kućnu adresu i putem eSandučeta na portalu eUprava.
Postupak se sprovodi na osnovu potvrde Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, na osnovu koje RGZ vrši upis u katastar nepokretnosti.
Redovan rok za podnošenje prijava građana u akciji poznatoj pod sloganom Svoj na svome podsećamo, istekao je 8. februara 2026. godine. Međutim, oni koji iz opravdanih/objektivnih razloga nisu stigli da podnesu prijavu na vreme, imaju produženi rok do 24. oktobra 2026. godine.
Na pomenutom portalu dostupna je besplatna aplikacija gde unosom broja prijave možete pratiti u kojoj je fazi predmet.
Glavno obećanje kada je akcija pokrenuta bilo je da će se ovim zakonom trajno staviti tačka na problem divlje gradnje i neupisanih objekata u Srbiji. Za razliku od prethodnih neuspešnih zakona o legalizaciji ili ozakonjenju, ovaj proces je nazvan „formalizacija“. Obećano je i da postupak neće trajati decenijama i da se preuzima uspešan model iz zemalja Evropske unije.
Vlast je takođe tvrdila da će se naknade za porodične kuće kretati u fiksnom rasponu od 100 do maksimalno 1.000 evra (u zavisnosti od zone i veličine grada).
Šta se desilo u praksi? Mnogim građanima su počela da stižu rešenja sa astronomskim ciframa. Zabeleženi su drastični primeri, poput slučaja u Nišu gde je ženi za porodičnu kuću umesto obećanih par stotina evra stiglo rešenje da plati 2,8 miliona dinara, ili oko 24.000 evra.]
Gde je nastao problem? Zakon je kategorisao objekte na način koji je vlasnike većih porodičnih kuća (ili kuća koje u sebi imaju i lokal/poslovni prostor) automatski prebacio u kategoriju komercijalnih objekata. Za njih se naknada obračunavala po punoj ceni doprinosa za građevinsko zemljište po kvadratu, što je izazvalo ogroman revolt javnosti. Zbog ovog propusta država je bila prinuđena da u avgustu 2026. hitno predloži izmene zakona kako bi se uvela olakšica za kuće preko 400 kvadrata.
Obećano je i, podsećamo i na to, da zakon ima „socijalnu komponentu“ i da će ugrožene grupe, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom, borci, biti oslobođene ili imati velike popuste. Međutim, kroz medije su se pojavile žalbe advokata i građana, poput boraca prve kategorije ili osoba sa invaliditetom, kojima su i pored jasne dokumentacije odbijani zahtevi za oslobađanje od taksi, uz pretnje prinudnom naplatom ako ne plate pune iznose u roku od 30 dana.
Država je obećala i da će u prvih 28 nedelja primene biti uknjiženo 320.000 objekata, a da se rešenja donose u roku od 60 dana. Kako je podnet ogroman broj prijava, kažu više dva i po miliona, administracija nije uspela da isprati obećani tempo. Do kasnog leta 2026. godine, u katastar je zvanično upisano tek oko 270.000 do 280.000 objekata. Dakle, probijeni su prvobitno obećani rokovi za masovni brzi upis, zbog čega je i rok za prijave produžen do oktobra 2026. godine.