15. avgust 2026 – Požar koji je 5. avgusta zahvatio Deliblatsku peščaru ponovo je pokazao koliko su zaštićena prirodna područja ranjiva u periodima visokih temperatura, suše i vetra. Reč je o jednom od najvažnijih prirodnih prostora u Srbiji, sa retkim staništima, biljnim i životinjskim vrstama i složenim ekosistemom koji vatra ozbiljno narušava.
Posebna vrednost Deliblatske peščare je u njenoj flori, na ovom prostoru zabeleženo je više od 900 biljnih vrsta, podvrsta i varijeteta. Među njima su retke vrste, poput banatskog božura, Pančićevog pelena, šerpeta, bademića, peščarskog smilja i kleke, koja se navodi kao jedini samonikli četinar Panonske nizije..
Fauna Deliblatske peščare dodatno pokazuje zašto se požar mora posmatrati kao ozbiljan ekološki događaj. Ovo područje je stanište vrsta vezanih za stepske i peščarske predele, među kojima se navode banatski soko, orao krstaš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor, stepski skočimiš, mravlji lav i druge vrste. Za neke od njih ovakva staništa su retka i sve više sužena, pa gubitak prostora može da ima posledice po čitave lokalne populacije.
Najugroženije su vrste koje ne mogu brzo da pobegnu od vatre; mladunci, gnezda, legla, gmizavci, insekti, sitni sisari i organizmi koji žive u zemljištu. Ptice mogu da odlete, ali ne mogu uvek da spasu gnezda i teritorije na kojima se hrane. Čak i kada deo životinja preživi, posle požara ostaju bez zaklona, hrane i mesta za razmnožavanje.
O jezivoj slici koja ostaje nakon vatrene stihije možda najbolje svedoči fotografija FB grupe Šumarak Wildlife i Nature, na kojoj je napušteno, izgorelo gnezdo s jajima koje je vatrena stihija uništila.
Kakve će sve posledice požar ostaviti na biljni i životinjski svet Deliblatske peščare teško je i naslutiti dok požari i dalje divljaju na ovom području.