10. april 2026 – Praznično je vreme, red je, a i običaj da trpeze budu bogatije. Baš u taj čas, juče, Republički zavod za statistiku izašao je s podacima o prihodima i rashodima domaćinstava u Srbiji za prošlu godinu, uključujući i one za hranu. A oni su u najmanju ruku porazni. Jer, prosečno srpsko domaćinstvo za hranu izdvaja 36,6 posto prihoda, što je najveći procenat ne samo od zemalja u okruženju.
Za upoređenje, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, u susednoj Bugarskoj taj procenat je 20,1, u Rumuniji 24,8, da ne govorimo o ostatku Evrope, prosek u EU je, po Eustatu, uključujući i ove dve zemlje, 14,3 posto.
Nećemo se meriti sa onima gde je procenat učešća hrane u potrošnji iz prihoda najmanji, ispod 10 posto, to bi tek bilo deprimirajuće. S obzirom da ovo nećete videti na državnim medijima, sve se to, u ova vremena, da lako proveriti na Internetu. Ako je za utehu, pošto hrana u tim zemljama nije na vrhu liste troškova, neki drugi su veći nego kod nas, ali kada se podvuče crta…
No, da se vratimo podacima Republičkog zavoda za statistiku. Kategorija o kojoj je reč se zvanično zove „hrana i bezalkoholna pića“, još bi gore bilo da su u kalkulaciju ušli i poroci kojima smo skloni – alkohol i duvan. Po alkoholu smo u sredini lestvice, ali zato smo Makedonci, Bugari i mi na vrhu u Evropi, pušimo više od Turaka, tako da ono „puši k’o Turčin“ nije više aktuelno. Mada su kod nas cigarete i ostali duvanski proizvodi jeftinijino ostatku Evrope, ama opet…
Kada se sve sabere ne čudi podatak da, i tako je već godinama, trošimo više nego što zarađujemo. Naime, opet po podacima Zavoda, u 2025. godini, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji iznosili su 109.136 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava 109.787 dinara.
Sve i da uzmemo da podaci o prosečnim prihodima domaćinstava odgovaraju realnosti, nastaje ta naizgled nevelika razlika. Nije jasno kome ostajemo dužni tih 550 dinara mesečno, godišnje nekih pedesetak evra. Izgleda najpre sebi, imajući u vidu da godinama raste učešće gotovinskih i potrošačkih kredita u zaduživanju kod banaka.
I za kraj, još jedan podatak iz jučerašnjeg saopštenja Republičkog zavoda; u odnosu na 2024. godinu, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi u Srbiji viši su za 11,7 posto, ali su i izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava takođe viši za 11,8 procenata.
Foto/ilustracija: ConsumerAffairs