23. septembar 2025 – Ozbiljnu pretnju ekosistemima predstavlja plastika koja se razgrađuje na mikročestice, pod dejstvom sunčeve svetlosti i temperature. A upravo zato, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, kroz Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, učestvuje u međunarodnom projektu „akvatik plastik“ kako bi razvili detaljne baze podataka i metodologije za mapiranje rečnog plastičnog otpada, objavljeno je na Radio televiziji Vojvodine.
Dunav je najveća reka Evropske unije koja povezuje 19 zemalja, a vodom za piće snabdeva preko 80 miliona ljudi zbog čega je od strateške važnosti da se na Evropskom nivou ustanovi metodološki pristup identifikaciji mikro i makro plastike u toku Dunava.
„Projekat okuplja 13 organizacija iz 9 zemalja koje se nalaze u slivu Dunava. Ono što je važno jeste da svaka ta zemlja okuplja dodatno neku vrstu partnerstva koja se odnosi vodoprivredna preduzeća i donosioce odluka. Mi ovde imamo jako veliku podršku na lokalnom nivou Gradske uprave za zaštitu životne sredine i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Vode Vojvodine“, rekla je profesor doktor Maja Petrović.
Projekat finansijski podržava Međunarodna komisija za zaštitu Dunava, a jedna od aktivnosti bila je i radionica „Da li je cirkularna ekonomija ključ za životnu sredinu bez plastike“ sa idejom da sve zainteresovane strane, od donosioca odluka do građana, aktivno učestvuju i svojim predlozima doprinesu rešavanju tog globalnog problema. Sledeća prilika da se uključe jeste akcija koja će se održati 16. oktobra.
„Mi u stvari spajamo aktivnosti na dva projekta, toliko je interesovanje. Jedan je finansiran od Intereg Danube Bridge programa Aquatic plastic, drugi od IPA Mađarska-Srbija, zajedničkim snagama sa volonterima, studentima koji učestvuju u projektu i građanima organizuju veliku aktivnost čišćenja koja će se odigrati na potezu Novi Bečej-Bečej, jer smo kroz raniji projekat to identifikovali kao mesto gde se nakuplja velika količina plastičnog otpada, a znamo da je Tisa važna pritoka Dunava“, dodala je Petrovićeva.
Prema njenim rečima, svest o ovom problemu bi trebalo razvijati od najmlađeg uzrasta, čemu je posvećena još jedna od aktivnosti projekta „Aquatic Plastic“, koja podrazumeva da deca u osnovnim školama aktivno učestvuju u mapiranju otpada uz stručni nadzor.