10. septembar 2025 – Da li su gosti olako shvatili meč u malom banatskom mestu ili su domaći naplatili želju s kojom su u prvom delu postigli dva gola i u drugom se grčevito (od)branili tek današnja utakmica je bila poslednja u ovom ciklusu Kupa za smederevskog prvoligaša: Naftagas Elemir – Smederevo 1924 2:1 (2:0).
Već posle sedam minuta domaći su se radovali. Gol je postigao Vladimir Silađi, novosadski fudbalski globtroter, koji je posle Vojvodine, gde je počeo karijeru, dalje je pravio u još petnaestak klubova, neka bude samo rečeno da je igrao i u Vijetnamu i Južnoj Africi, da bi preko Bosne i Crne Gore, u trideset i trećoj godini života, stigao do Elemira.
Ako se prvi gol mogao podvesti pod iznenađenje za odbranu Smedereva, koju je, sve posrćući, pretrčao i plasirao loptu u gol iza leđa Jovića, drugi je bio pravo malo remek delo. Primio je loptu u srcu šesnaesterca, okrenut leđima golu, podigao je sam sebi za makazice i preko glave i zabezeknutih Smederevaca smestio je u mrežu.
Tek tu su se fudbaleri Smedereva opasuljili, uvidevši da stvari od lošeg idu ka gorem, ali nisu uspeli da do pauze makar smanje prednost domaćih.
Drugo poluvreme su Smederevci započeli kudikamo agilnije, rešeni da poprave utisak, ako je moguće i izbegnu neprijatan poraz.
Domaćin gotovo da nije prelazio centar, ređale su se prilike, stigli su Smederevci do dvocifrenog broja kornera. Ali ne i gola. Ređali su se promašaji, u tome se naročito „isticao“ Lokosa. Kada je promašio sve što se moglo promašiti, golman domaćih Galin napravio je valjda jedinu grešku, loše je procenio jednu loptu, koja ga je preletela i od njegovih ruka pala pravo pred noge Lokosi, to ipak nije mogao da promaši.
U preostalom vremenu igrači Smedereva su se svojski trudili da izbegnu poraz i ranu eliminaciju u Kupu, ali bez rezultata, pretrpeli su tako i treći uzastopni poraz.
Ovde treba reći da tim iz Elemira je sve samo ne za potcenjivanje; u prva četiri kola prvenstva Srpske lige Vojvodina zabeležili su dve pobede i dva nerešena meča, sve to bez primljenog gola.
E sad, da li je Smederevce prevarilo i to što je teren na koji su istrčali, mnogo bi bilo reći stadion, zaista nalik nekom ovdašnjem seoskom, sa solidnim delom pod oranicama, što se u jednom delu graniči sa košem kanda punim kukuruza, a tu je i crkva, pa ono, kao, ko šutne preko zvonika može da igra za prvi tim… Ne. Domaćin je pokazao da voljom i željom, a ne fali im ni znanja, sve može da se postigne.
Koliko će to biti igračima Smedereva za nauk ostaje da se vidi sada kada im slede nova prvenstvena iskušenja. Prvo je već u nedelju, opet će u Vojvodinu, ali u Bačku, na noge Tekstilcu u Odžacima.