11. avgust 2025 – Legenda kaže da je Džon Dilindžer kada su ga, nakon što je za godinu dana, od juna 1933. do juna 1934, opljačkao 12 banaka, upitali zašto to čini, odgovorio: “One su prve počele“.
Zaključno sa junom ove godine banke u Srbiji su ostvarile neto prihod samo od kamata veći od milijardu evra, ako ćete baš tačno 1,04 milijarde.
Dobro, nije sve tu profit, ne ostaje sve bankama, imaju i one neke troškove, moraće i nešto poreza da plate, ali… Profit banaka u istom periodu je 775 miliona evra, dakle ono što im čisto ostane, a to znači da će, ako se taj trend nastavi do kraja godine, postaviti rekord od milijardu i po čiste zarade, u evrima.
Dug građana prema bankama u junu ove godine iznosio je oko 1.760 milijardi dinara i bio je veći za 13,4 odsto u odnosu na isti period 2024. godine. Znači veći od zvanično proklamovane inflacije.
Najveći udeo u kreditima stanovništva čine gotovinski, za koje se kamate kreću do čak 15 posto na godišnjem nivou. Naravno, niko se pod ovim uslovima ne zadužuje iz besa. I banke to znaju, pa k’o vele…
Kako se povećao broj elektronskih transakcija građana, plaćanja i prenosa sredstava sa računa na račun, banke su se dosetile jadu i ono što je u početku bilo besplatno sada se naplaćuje. Nisu to neke velike pare, 15, 17 ili 20 dinara, ali kada se pomnoži sa brojem transakcija na godišnjem nivou to bude ihaha. Da ne govorimo o tome da i podizanje novca na bankomatima košta, ne dao vam Bog da pare dignete na bankomatu neke druge a ne vaše banke, tu bride uši.
Nemali izvor prihoda banaka je tzv. održavanje računa, koje morate da platite, baš kao što mora da se umre, a ako ste živi pa radite ili primate penziju ili kakvo socijalno davanje, morate da imate račun u banci. Te naknade se mesečno kreću od minimalnih 150 pa do 750 i više dinara ako ste recimo devizni penzioner, čak i ako nemate nikakav promet na računu u mesecu to mora da se plati.
Čuveno pitanje, a šta rade za te pare, kako ga to održavaju, jel brišu prašinu, zalivaju cveće, redovno obilaze račun da se ne pokvari, kao i mnogo drugih kada su banke u pitanju ostaje bez odgovora.
U ne tako dalekom komšiluku rešili su da bankama bar malo potkrešu krila. Naime, u Hrvatskoj je nedavno usvojen Zakon o uporedivosti naknada, prebacivanju platnih računa i pristupu osnovnom računu, kojim se građanima od 1. januara 2026. omogućava pristup redovnim primanjima bez dodatnih troškova. Penzioneri i druge osetljive grupe ne bi trebalo da plaćaju otvaranje i održavanje računa, moći će bez naknade da podižu gotovinu kako na šalteru, tako i na bankomatima, besplatno treba da bude i korišćenje debitne kartice i plaćanje u trgovinama. Naravno da su banke na to odlepile, najavile da će biti razlike između „izlaznih i ulaznih transakcija“, ali Hrvati bar imaju čemu da se nadaju, da će makar nešto biti besplatno. Nas to june nikako da mune.
A Dilindžer s početka ovog teksta? Kažu da je kada je ovaj pljačkaš banaka ubijen njegovo telo bilo izloženo u mrtvačnici okruga Kuk i da je 15 hiljada ljudi došlo da vidi leš, po nekim zapisima, većina je tu bila da mu oda poštu.