Izvor: klima101.rs, 21. jun 2025 – Prostorije mesnih zajednica, ali i trgovi, parkovi i šetališta postali su deo lokalnih, javnih, ekoloških rasprava i politika. Evo šta su nas do sada naučili zborovi
Početkom marta, studenti u blokadi pozvali su građane da organizuju skupove po ugledu na njihove plenume, tzv. zborove na kojima bi raspravljali o problemima u svojoj mesnoj zajednici.
U tri meseca od ovog poziva, zborovi su se raširili i građani su se organizovali širom zemlje.
Građanske inicijative objavile su procenu da je samo do kraja marta bilo održano bar 148 zborova, dok je CRTA pobrojala naselja u kojima ih je samo tokom aprila održano najmanje 339, od Subotice do Vranja, od Loznice do Negotina.
U Novom Sadu, okupljeni zborovi su se udružili, i na posebnom sajtu izlistali zborove u 47 novosadskih mesnih zajednica.
Broj zborova nastavlja da raste, i trenutno je nemoguće dati procenu njihovog broja.
Na lokalu, oni se organizuju putem društvenih mreža i Vajber grupa, pokrenuti entuzijazmom, okupljaju se u prostorijama lokalnih mesnih zajednica ili, tamo gde su one nedostupne, na gradskim trgovima, u parkovima i pešačkim zonama, održavaju rasprave, donose odluke i organizuju akcije – kako lokalne tako i šire, udružene.
Ova svojevrsna renesansa lokalnih politika širom Srbije ukazala je i na jednu važnu činjenicu: građani su zborove prepoznali kao mesto rešavanja konkretnih lokalnih ekoloških problema.
Pre mesec dana, na spisku prijavljenih učesnika akcije „Zavrni rukave” bilo je i čak 47 zborova iz različitih krajeva Srbije, a zborovi širom zemlje organizuju i sopstvene akcije čišćenja na lokalu.
Ipak, „ručno” čišćenje otpada je samo vrh ledenog brega. Interesovanje građana za rešavanje ekoloških problema na lokalu je veliko, što pokazuju kako lokalni medijski prilozi, tako i zapisnici sa sastanaka koje zborovi objavljuju na društvenim mrežama, pa čak i interne ankete kao što je ona koju je organizovao zbor građana Krnjače.
Zborovi imaju potencijal da postanu platforma za građansko učešće u uređivanju naše sredine – a širom Srbije već se javljaju različite ideje kako se ta platforma može iskoristiti.
Zborovi širom Srbije se uveliko bave ključnim lokalnim ekološkim pitanjima
Zborove naravno nisu izmislili studenti. Oni postoje kao institucija u našem Zakonu o lokalnoj samoupravi, i predstavljaju, pored inicijativa građana i referenduma, jedan od oblika neposredne demokratije kod nas.
Njihov neposredni politički domet je ograničen: kako predviđa Zakon, građani na zborovima mogu da usvajaju konkretne predloge ili zahteve na koje su organi lokalne samouprave obavezni da odgovore, sa rokom koji ne sme biti duži od 60 dana.
Međutim, u praksi se pokazalo da slovo zakona ne opisuje u potpunosti realnost ove do nedavno zapostavljene institucije, a posebno kada su u pitanju problemi uređivanja životne sredine.
„Nažalost, često ne dobijamo odgovore – neki naši zahtevi čekaju i preko 60 dana bez povratne informacije”
Zborovi Novog Pazara
U Lazarevcu, ispred osnovne škole „Dule Karajlić” je nedavno ostao otpad nakon građevinskih radova, što je predstavljalo potencijalnu opasnost po zdravlje dece i školskih radnika.
„Savet roditelja i rukovodstvo škole su prijavljivali problem nadležnim institucijama (investititor, izvođač radova, GO Lazarevac), kao i različitim inspekcijama”, izjavio je za Klimu101 zbor gradske opštine Lazarevac. „Međutim, otpad je i dalje bio u prisutan u dvorištu.”
Rešenje za ovaj problem pronađeno je upravo u zboru.
„Na prvom građanskom zboru, koji je održan 20. marta i kojem je prisustvovalo oko 1000 građana, izglasan je predlog da se uputi apel direktoru škole za obustavu nastave dok se otpad ne ukloni iz dvorišta”, objašnjavaju iz zbora GO Lazerevac.
„Pod pritiskom javnosti, 24. marta je započeto uklanjanje koje je trajalo naredne dve nedelje.”
Početkom marta, studenti u blokadi pozvali su građane da organizuju skupove po ugledu na njihove plenume, tzv. zborove na kojima bi raspravljali o problemima u svojoj mesnoj zajednici.
U tri meseca od ovog poziva, zborovi su se raširili i građani su se organizovali širom zemlje.
Građanske inicijative objavile su procenu da je samo do kraja marta bilo održano bar 148 zborova, dok je CRTA pobrojala naselja u kojima ih je samo tokom aprila održano najmanje 339, od Subotice do Vranja, od Loznice do Negotina.
U Novom Sadu, okupljeni zborovi su se udružili, i na posebnom sajtu izlistali zborove u 47 novosadskih mesnih zajednica.
Broj zborova nastavlja da raste, i trenutno je nemoguće dati procenu njihovog broja.
Na lokalu, oni se organizuju putem društvenih mreža i Vajber grupa, pokrenuti entuzijazmom, okupljaju se u prostorijama lokalnih mesnih zajednica ili, tamo gde su one nedostupne, na gradskim trgovima, u parkovima i pešačkim zonama, održavaju rasprave, donose odluke i organizuju akcije – kako lokalne tako i šire, udružene.
Ova svojevrsna renesansa lokalnih politika širom Srbije ukazala je i na jednu važnu činjenicu: građani su zborove prepoznali kao mesto rešavanja konkretnih lokalnih ekoloških problema.
Pre mesec dana, na spisku prijavljenih učesnika akcije „Zavrni rukave” bilo je i čak 47 zborova iz različitih krajeva Srbije, a zborovi širom zemlje organizuju i sopstvene akcije čišćenja na lokalu.
Ipak, „ručno” čišćenje otpada je samo vrh ledenog brega. Interesovanje građana za rešavanje ekoloških problema na lokalu je veliko, što pokazuju kako lokalni medijski prilozi, tako i zapisnici sa sastanaka koje zborovi objavljuju na društvenim mrežama, pa čak i interne ankete kao što je ona koju je organizovao zbor građana Krnjače.
Zborovi imaju potencijal da postanu platforma za građansko učešće u uređivanju naše sredine – a širom Srbije već se javljaju različite ideje kako se ta platforma može iskoristiti.
Zborovi širom Srbije se uveliko bave ključnim lokalnim ekološkim pitanjima
Zborove naravno nisu izmislili studenti. Oni postoje kao institucija u našem Zakonu o lokalnoj samoupravi, i predstavljaju, pored inicijativa građana i referenduma, jedan od oblika neposredne demokratije kod nas.
Njihov neposredni politički domet je ograničen: kako predviđa Zakon, građani na zborovima mogu da usvajaju konkretne predloge ili zahteve na koje su organi lokalne samouprave obavezni da odgovore, sa rokom koji ne sme biti duži od 60 dana.
Međutim, u praksi se pokazalo da slovo zakona ne opisuje u potpunosti realnost ove do nedavno zapostavljene institucije, a posebno kada su u pitanju problemi uređivanja životne sredine.
„Nažalost, često ne dobijamo odgovore – neki naši zahtevi čekaju i preko 60 dana bez povratne informacije”
Zborovi Novog Pazara
U Lazarevcu, ispred osnovne škole „Dule Karajlić” je nedavno ostao otpad nakon građevinskih radova, što je predstavljalo potencijalnu opasnost po zdravlje dece i školskih radnika.
„Savet roditelja i rukovodstvo škole su prijavljivali problem nadležnim institucijama (investititor, izvođač radova, GO Lazarevac), kao i različitim inspekcijama”, izjavio je za Klimu101 zbor gradske opštine Lazarevac. „Međutim, otpad je i dalje bio u prisutan u dvorištu.”
Rešenje za ovaj problem pronađeno je upravo u zboru.
„Na prvom građanskom zboru, koji je održan 20. marta i kojem je prisustvovalo oko 1000 građana, izglasan je predlog da se uputi apel direktoru škole za obustavu nastave dok se otpad ne ukloni iz dvorišta”, objašnjavaju iz zbora GO Lazerevac.
„Pod pritiskom javnosti, 24. marta je započeto uklanjanje koje je trajalo naredne dve nedelje.”
Posebno stanje u Beogradu
Grad Beograd u svom statutu sadrži jednu unikatnu stavku kada su u pitanju zborovi:
„Zbor građana razmatra predloge i zauzima stavove o njima ako mu prisustvuje većina građana koja ima biračko pravo sa područja mesne zajednice za koju je sazvan zbor.”
„Jedino u Beogradu Statut zahteva prisustvo 50% građana jedne mesne zajednice”, kaže Dragiša Ćalić iz YUCOM-a. „Pošto mesne zajednice u Beogradu okupljaju ogroman broj ljudi, ovo praktično znači da je organizacija zborova u Beogradu nemoguća.”
Kako je naš sagovornik pisao za YUCOM: „Zamislite da živite u naselju kao što su Banjica, Rakovica ili Kanarevo Brdo. Da bi se uopšte održao zbor na kojem se samo razgovara (ne odlučuje), mora da dođe više od polovine svih birača. Da li možete da zamislite da se to ikada desi?”
Problem nije samo u ovom konkretnom stavu Statuta, već je on i širi od toga. Kako kaže Ćalić, problem je i u neusklađenosti statuta između grada i opština, pa ako se sazove zbor na osnovu statuta na nivou Lazarevca, on može biti protiv statuta grada Beograda.
„Teško je reći da su zborovi na nivou beogradskih mesnih zajednica legalni”, kaže Ćalić.
Ali to ne umanjuje njihov značaj u organizaciji direktnih akcija na nivou prestonice, a takođe otvara i važna vrata za dalji rad: ukoliko želimo da zborovi na nivou Beograda imaju ista prava kao i zborovi u ostatku zemlje, neophodno je promeniti Statut Beograda. To zahteva pokretanje posebne inicijative i zahteva za referendumom, koji je gradska uprava obavezna da raspiše na osnovu predloga najmanje 10% registrovanih birača u Beogradu.