20. jun 2025 – Smederevo je bilo poslednja prestonica srpske srednjovekovne države. Pad Smedereva 1459. bio je početak direktne osmanske vlasti nad Srbijom, koja je, uz kraće prekide, trajala sve do Prvog srpskog ustanka 1804. godine.
Despot Đurađ Branković je bio je primoran da podigne novu prestonicu pošto je za samo dve godine Srbija izgubila važne gradove, među njima i dve prestonice – Kruševac i Beograd. Đurađ Branković se našao između dve sile, Ugarske i Turske, bio je dvostruki vazal i vladar države koja je umnogome zavisila od njih. Napori koji su činjeni da se Srbija spase i digne, od Kosovskog boja do pada Smedereva, nisu dali rezultata. Srbija je uništavana borbama za vlast i sebičnim prohtevima članova dinastije i vlastele. Jedini koji je bio jak, i kao ličnost i kao vladar, bio je despot Đurađ Branković, ali takvi, na žalost, nisu bili i njegovi naslednici.
“Sa dolaskom borbenog i energičnog sultana Mehmeda II, koji je bio pregao da Balkan napravi potpuno svojim, morala je prestati sva politika srpskog laviranja. Uostalom, kad je on preduzeo odlučni korak da učini kraj samostalnosti srpske despotovine, srpsko pitanje bilo je u osnovi davno rešeno. Ogromna većina srpskog naroda nalazila se već od ranije pod sultanom; 1459. god. ugašena je samo prividna vlast srpske despotovine, koja je bila svedena na nepuna dva-tri sreza“, piše akademik Vladimir Ćorović u „Istoriji srpskog naroda“. Sultan Mehmed II Osvajač, s ogromnom vojskom, sastavlјenom od „Turaka, Grka, Tatara“, krenuo je 1459. godine na Smederevo. Idući lagano s dvorom, zadržao se u Sofiji oko dva meseca. U Srbiju je ušao krajem proleća, a njegovi ratnici uništili su letinu sve do smederevskih zidina. Stari despot Đurađ Branković preminuo je u decembru 1456. godine, a njegovom smrću, kako se to u naučnoj literaturi često navodi, „nestalo je najznačajnije političke ličnosti toga doba među Srbima i balkanskim hrišćanima”. Posle smrti Đurađeve 1456. despot je postao njegov najmlađi sin Lazar, ali je i on ubrzo umro u januaru 1458. Srpsku prestonicu držali su Bosanci, jer se Jelena, najstarija kćerka despota Lazara Brankovića, udala za Stefana Tomaševića, naslednika bosanskog prestola, pa tako sultan nije imao priliku da osvaja Smederevsku tvrđavu. U to vreme kod Osmanlija je važilo pravilo: ako neki grad odbije da se preda, već ga silom zauzmu, ni sultan im nije mogao zabraniti plјačku, koju je dozvolјavao islamski zakon. Bosanski upravlјači i stanovnici prestonice nisu podlegli iskušenju. Na glas da dolazi Mehmed II, pošli su mu u susret i predali klјučeve grada.
Pad Smedereva izazvao je zaprepašćenje i strah u hrišćanskoj Evropi. Uzbuđenje u Italiji bilo je veliko, jer su tamošnji politički krugovi računali na neosvojivost njegovih zidina. Primivši tužnu vest na „dieti“ u Mantovi, papa Pije II optužio je Bosance da su grad prodali Turcima za „veliku količinu zlata“
Po osvajanju Smedereva 1459. godine, Turci su osnovali Smederevski sandžak. Tu je bilo njegovo sedište sve do 1521. Te godine preneto je u Beograd, ali je i dalјe zadržan naziv Smederevski sandžak.*
*Korišćen materijal i podaci iz dela akademika Momčila Spremića „Borbe za oslobođenje Smedereva (1459–1485)“
Ilustracija: Turska minijatura – opsada Beograda 1456.