12. februar 2025 – Trampove carine na čelik i aluminijum od 25 odsto, pogodiće ceo svet, pa neće biti zaobiđena ni Srbija, a taj film smo već jednom gledali za vreme prethodnog mandata sadašnjeg predsednika SAD. Evropa neće sedeti skrštenih ruku i gledaće da zaštiti svoje čeličane, što će se najviše odraziti na treće zemlje, piše danas Bloomberg Adria.
Tramp, istina, nije pojasnio da li će se uvoz metala iz Kine suočiti s dvostrukim carinama, s obzirom na to da je već uveo carinu od 10 odsto na kinesku robu.
Preko čelika se već neko vreme lomi globalni trgovinski rat. Donald Tramp je 2018. godine uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na aluminijum da bi svoje tržište zaštitile od konkurencije iz Kine, ali je time bila pogođena i EU. EU reagovala kako bi se zaštitila od povećanog uvoza iz Kine, pa je uvela protekcionističke mere, čime je obuhvatila i treće zemlje i tako pogodila i privredu Srbije kroz uvođenje kvota na uvoz čelika, odnosno preko te kvote je uvoz bio opterećen carinom.
Administracija Džozefa Bajdena je ublažila tu radikalnu meru tako što je uvedena kvota koja dozvoljava bescarinski uvoz ograničene količine čelika i aluminijuma iz Evropske unije.
Sistem carinskih kvota, prema trenutno važećim pravilima, omogućuje bescarinski uvoz u SAD 3,3 miliona tona čelika i 384.000 tona aluminijuma iz EU, a Trampove carine se naplaćuju na količine koje prelaze te kvote. Bajden je zadržao postojeće carine za Kinu i zemlje koje nisu članice EU.
Kako bi zaštitila svoje čeličane od poplave jeftinog čelika pre svega iz Kine, EU je uvela kvote na čelik iz trećih zemalja, među kojima je Srbija. One su na snazi već pet godina i pre nekoliko meseci su produžene do 2026. godine, što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije.
Odluka je usledila nakon istrage, koju je zatražilo 14 država članica EU, a tokom koje je Evropska komisija zaključila da je zaštitna mera i dalje neophodna za sprečavanje ili otklanjanje ozbiljnih povreda industrije čelika u EU.
Podsetimo kako je sve počelo. EK je 2018. uvela zaštitne mere pošto je primećen oštar rast uvoza čeličnih proizvoda na evropskom tržištu nakon što su SAD uvele mere zaštite na svoj uvoz. Zaključeno je da je ugrožena pozicija evropskih železara, koje su već neko vreme trpele posledice viška ponude na globalnom nivou (procena je da taj višak iznosio najmanje 550 miliona tona, prema OECD-u).
EK je uvela „konačne zaštitne mere na uvoz čeličnih proizvoda“ 2. februara 2019. i time zamenila „privremene mere“ iz jula 2018. godine. Komisija je posle toga tri puta (oktobar 2019, jun 2020. i jun 2022. godine) analizirala funkcionisanje mera. U junu 2023. godine je zaključila istragu kojom je utvrdila da nema osnova za prekid mera, pri čemu je primena mera za Srbiju bez promena.
Zaštitne mere funkcionišu po principu propisanih kvota za određene tarifne oznake na kvartalnom nivou. Nakon popunjavanja kvota, na uvoz u EU se plaća carina od 25 odsto. Srbija ima tzv. „country specific quota“ (CSQ) u kategorijama toplo valjani čelik, hladno valjani čelik i beli lim, što znači da su odobrene određene količine za uvoz bez carina samo za našu zemlju. Nakon popunjavanja CSQ, naše kompanije mogu da koriste kvote predviđene za ostale zemlje.
Takođe, usvajanjem četvrtog paketa sankcija EU je zabranila uvoz proizvoda od čelika iz Rusije i Belorusije, tako da je došlo do povećanja CSQ za druge zemlje, pa i za Srbiju, u onim kategorijama proizvoda gde su Rusija i Belorusija imale CSQ.
Uprkos tim ograničenjima, Srbija značajnu količinu izvozi i dalje na tržište i EU. Uvođenje kvota nije značajno poremetilo plasman našeg čelika u EU. Vrednost tog izvoza je 2023. bila oko 550 miliona evra.
Trebalo bi podsetiti da je HBIS prošle godine poslovala s gubitkom od oko 20 milijardi dinara. Inače, kineski HBIS u 2021. godini bio je najveći izvoznik u Srbiji sa izvezenom robom vrednom 752,7 miliona evra, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za vreme korone je ugasio jednu peć u smederevskoj čeličani, koja do danas nije pokrenuta.
Izvoz gvožđa i čelika 2023. godine iznosio je oko 660 hiljada tona ili vrednosno 820 miliona evra. Izvoz gvožđa i čelika iz Srbije u 2023. godini opao je za oko 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu., piše Bloomberg Adria u opširnom tekstu koji potpisuje Marijana Avakumović.
Foto/ilustracija: HBIS Serbia