5. februar 2025 – Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), u 2022. godini u Srbiji se 10.800 smrti može pripisati zagađenju PM 2,5, što je gotovo tačno 10 odsto ukupnog mortaliteta te godine. To je dvostruko veća stopa nego u Evropskoj uniji, navodi se u tekstu koji je danas objavljen na portalu Klima101.
Evropska agencija za životnu sredinu objavljuje detaljne izveštaje o posledicama zagađenja vazduha u Evropi, gde uključuje kako zemlje EU, tako i okolne države kao što je Srbija. U poslednjem izveštaju, objavljenom prošlog decembra, uključene su i procene mortaliteta za gotovo sve zemlje Evrope. U slučaju Srbije objavljene brojke su, kako navodi Klima101, očekivano katastrofalne. Godine 2022, na koju se odnosi nova studija, u Srbiji je usled zagađenja vazduha česticama PM 2,5 umrlo 10.800 ljudi. Tome treba dodati i procenjene posledice zagađenja azotnim oksidima (1.400 smrti) i ozonom (1.500 smrti).
Samo zagađenje PM 2,5 je, po ovim projekcijama, krivac za svaku desetu smrt u Srbiji tokom 2022. godine, kada je broj umrlih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umrlo nešto preko 110.000 ljudi.
Važno je napomenuti da je 2022. godina još uvek videla natprosečno veliki broj umrlih usled posledica pandemije. Samim tim, udeo umrlih usled zagađenja vazduha je još malo veći u „normalnim“ godinama nego što je bio 2022.
Važno je napomenuti da je 2022. godina još uvek videla natprosečno veliki broj umrlih usled posledica pandemije. Samim tim, udeo umrlih usled zagađenja vazduha je još malo veći u „normalnim” godinama nego što je bio 2022.
U međuvremenu, kako navodi Evropska agencija za životnu sredinu, u EU su smrti usled zagađenja vazduha smanjene za 45% između 2005. i 2022. godine.
U Srbiji zasad nema naznaka smanjenja opasnosti od zagađenja.
U januaru ove godine pokrenuta je javna rasprava o novom Zakonu o zaštiti vazduha, koji treba da pruži osnov za borbu protiv zagađenja u godinama koje dolaze.
Međutim, vodeće domaće organizacije uputile su javno saopštenje u kojem su postupak izrade Zakona opisale kao „nezakonit i diskriminatoran”, dok je u samom tekstu nacrta identifikovan niz problema koji mogu otežati ili onemogućiti borbu protiv zagađenja.
„Građanima i građankama Srbije potreban je zakon koji efikasno rešava probleme zagađenja vazduha, a ne zakon koji samo formalno zadovoljava zahteve za usklađivanjem sa EU zakonodavstvom”, piše u saopštenju koje su potpisale vodeće domaće stručne i civilne organizacije koje se bave zagađenjem vazduha.
Posebno je izdvojen problem uzroka zagađenja, koji je nedovoljno analiziran u propratnim zvaničnim dokumentima. A bez uvida u uzroke zagađenja vazduha ne možemo da znamo kako ovaj problem uopšte možemo da rešimo, što su naglasili i domaći istraživači koji su ranije ove godine na tu temu napisali detaljnu analizu.