20. maj 2024 – Kada Republički zavod za statistiku krajem ove nedelje bude objavio iznose prosečmih zarada u Srbji mnogi će tri puta da se prekrste, a drugi da se sete one narodne o tome kako se pravi statistika; neki jedu kupus, neki meso, u proseku svi jedemo sarmu. Ima tu, u podacima RZS, jedna tabela, malo sklonjena u stranu, koja dosta toga otkriva, o tome koji su ti s mesom. Naime, ako je prosek plata na nivou Srbije (zadivljujućih) 94.125 dinara, zarade u javnom sektoru su kudikamo više od toga i to baš onih, što bi narod rekao, koji su na “državnim jaslama”. Ali ne svih. Najveći prosek među administrativnim radnicima imaju zaposleni u državnoj – 111.698 dinara, a najmanji u lokalnoj administraciji – 82.183 dinara.
Kada je reč o javnim preduzećima, zaposleni u onim na nivou države u proseku su primali po 105.635 dinara, što je za oko 18.000 dinara više od zaposlenih u javnim lokalnim preduzećima, čiji je februarski prosek iznosio 82.133 dinara. Manje od službenika državne administracije su primili i zaposleni u oblasti zdravstvenog i socijalnog rada i u obrazovanju i kulturi.
Pošto se to zna onda ne čudi podatak da su najviše prosečne plate u Beogradu, a najviše na opštinama Stari Grad (167.871), Vračar (161.353), Savski venac (157.041) i Novi Beograd (153.130), gde je, pogađate, stacionirana državna administracija.
Treba staviti ruku na srce pa reći i da se plate veće od republičkog proseka beleže i u Novom Sadu (111.366), Boru (116.992), Kostolcu (102.265), Medijani (105.225)…
Najniže neto zarade, opet po RZS, ostvarili su zaposleni na preradi proizvoda od drveta, uslugama smeštaja i ishrane i, opet nimalo neočekivano , u poljoprivrednoj proizvodnji, da čitaoca ne zamaramo Ii tim iznosima, koji su, uostalom, teško proverljivi, moramo statističarima da verujemo na reč.
Neretko kad se priča o visokim zaradama u prvi plan se stave programeri i razni drugi IT stručnjaci, a koji, navodno, dižu prosek. Nije da nije, ima ih tu koji lepe parice zarađuju, mada je mnogo više onih koji bi bili zadovoljni da dohvate republički prosek, onaj koji objavljje RZS. Ali, njih je sve zajedno, i ovih sa enormnim zaradama i ostalih, u ukupnom broju zaposlenih u Srbiji manje od jedan posto, znate ono “nula pa zarez”, dakle na nivou su, što bi se reklo, statističke greške. Dočim ovih u državnoj adminstraciji ima, opet kako bi to naš narod rekao, „nebu teško”.
Još 2016, kada je to od nas MMF tražio, popisano je tačno 478.683 državna službenika, a i tada se sumnjalo da ih ima više od pola miliona, jer jedan broj državnih institucija nije dostavio podatke. A u međuvremenu, za narednih 8 godinica…
Od ukupnog broja zaposlenih, koji je u Srbiji u prvom kvartalu iznosio 2,36 miliona, više od četvrtine, preciznije njih 614.522 radilo je u javnom sektoru, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Dobro, tu su, u toj brojci, i učitelji, lekari, policajci… Učitelja, nastavnika i profesora, s obzirom na to koliko se dece rađa, još će biti i viška, ali lekara zato ne da fali nego… O policajcima da ne pričamo, nije uputno zamerati se, baš kao ni sa neprebrojivim državnim službenicima u tridesetak ministarstva, kao i u između 130 i 170 državnih agencija, e za njih niko ne zna koliko ih tačno ima. To bi, da ih prebroje, opet verovatno pogađate, trebalo da učine državni sluižbenici.
Izvor podataka i tabela: Republički zavod za statistiku, foto: pixabay.com