Kad ukucate na gugl pretraživaču “platformski radnici” prvo što se pojavi su radnici na bušotinama i naftnim platformama. Do preciznijeg podatka o tome ko su ljudi koji rade preko internet platformi i na taj način zarađuju, treba malo detaljnija pretraga. A čime se sve bave i kakav je njihov položaj u radno pravnom smislu, njihova zaštita, pokušali smo da otkrijemo razgovarajući sa ljudima koji rade na digitalnmim pltformama i pružaju različite usluge. Danas u svetu, procene su strručnjaka ima između 150 i 450 miliona ljudi koji rade za neku platformu i na taj način ostvaruju osnovnu ili dodatnu zaradu. U Srbiji ih je nekoliko desetina hiljada, a globalno je to između jedan i tri odsto ukupne populacije.
Stefan N. je mladi čovek koji je vrlo rano iskusio rad na platformi. On se 2008. godine povezao sa poslodavcem koji je organizovao časove engleskog jezika za male Kineze. Stefanovo znanje jezika i njegovo ophođenje, bilo je sasvim dovoljno da prođe test, za koji kaže da nije bio naročito komplikovan, da obavi razgovor sa svojim “mentorom” i dobije učenike. Radio je koliko je sam procenio da može. Ne puno radno vreme, ali zarada je bila solidna.
– Oni koji su radili i po osam sati, zarađivali su zaista dobre pare, –priseća se Stefan tog iskustva. Jedino nije mogao da se seti tačnog naziva platforme preko koje je on bio angažovan. Prošle su godine, a on je iz te priče izašao 2014. godine.
-Tada se to plaćalo preko Paypalla ili Pay on air ili preko deviznog računa, bez ugovora, bez jasno definisanog odnosa sa poslodavcem, ali je bilo dobro da se zarade pare za mene kao studenta. Ne znam kako je sada.
Napustio je sve kada je dobio ponudu za posao, a i kada je počelo u toj sferi nešto da se menja. Prvenstveno, broj onih koji drže časove na daljinu za strance, bivao je sve veći, tržište je postajalo po malo zasićeno, a to je rezultiralo pooštravanjem uslova. Platforme koje danas angažuju nastavnike engleskog jezika na daljinu traže i potvrde o vladanju jezikom bar C1 ili diplome relevantnih fakulteta.
Od nastavnika engleskog više zahteva, a ugovora nema
Istražujući među onima koji drže časove, najčešće deci u Kini ili Japanu, saznali smo da se u odnosu sa poslodavcem na platformi ni posle perioda o kome nam je Stefan N. govorio, ništa bitno nije promenilo. Ko je poslodavac, gde mu je sedište, nastavnici ne znaju, poznaju samo svog “mentora”. Bez obzira na dugogodišnji “staž” nema ni ugovora o zaposlenju, o preciznim uslovima angažovanja, plaća se preko ličnog računa, bez obračunskih lista, po unapred dogovorenoj ceni jednog časa. I dalje ide preko pay pall-a, pa to, uglavnom, postane dodatni izvor prihoda, za one koji pristanu na takav odnos i sa tim iskustvom. Jednostavno se smanji broj časova, do mere do koje je to uklopivo u ostale rasporede.
Ako je podatak tačan, primera radi, platforma naplati 20 dolara za jedan čas, a nastavnik dobija samo pet. Jedino što se tu plaća je provizija za transfer novca. Nije onda ni neobično da neki od nastavnika pokuša da stupi u lični kontakt sa učenikom i dogovori časove mimo platforme. rekao nam je jedan naš izvor.
o Centru za istraživanje javnih politika “Platformska ekonomija predstavlja digitalni model tržišta gde ljudi i kompanije koriste online platforme za razmenu dobara, pružanje usluga ili prodaju proizvoda.
Digitalne platforme za rad su digitalni prostori koji omogućavaju pojedincima da pronađu poslove, nude svoje usluge ili sarađuju na projektima.”
U toj razmeni našao se i jedan drugi Stefan, Stefan P. iz Lazarevca, koji preko platforme pruža usluge projektovanja. On je registrovao preduzetničku radnju, registrovao se na Upwork i ponudio usluge. Kada je stupio u kontakt sa klijentom, platformski algoritam mu je poslao dalje instrukcije, a onda se pojavila firma posrednik u ime platforme, koja ugovoreni iznos posla povuče sa računa naručioca, deponuje ta sredstva dok se posao ne završi i kada se potvrdi da je okončan, novac se prebacuje Stefanu na račun. On osim ovog ugovoora sa firmom posrednicom nema druge ugovore, ovo je dokument kojim on može da zaštiti svoja prava ukoliko dođe do nekog spora, a sve dalje obaveze prema državi reguliše kao paušalac, prema zakonskim okvirima. Od ukupno ugovorenog posla platforma zadržava svoj procenat.
Platformski radnici radije ostaju anonimni
Bez obzira na način na koji se do posla dolazi preko digitalnih platformi, sagovornici nerado daju svoj puni identit. Sve to ukazuje na dosta toga nerazjašnjenog u ovoj sferi. Možda je upravo to i razlog što našim sagovornicima kao da nije prijatno da izađe iz anonimnosti i otkriju svoj puni identitet. Koji su razlozi može se samo naslutiti. Stefan P. nam je rekao da je njegova platforma počela pre dve godine da traži neki poreski broj i od fizičkih lica, ali ne zbog zaštite samih izvršilaca na našem tržištu, niti zbog toga da platforma sama da neke garancije, već zbog sopstvenog poslovanja u zemlji gde je platforma registrovana. Nije bio redak primer da pojedina lica izmisle ID broj, jer to niko nije proveravao, kaže nam Stefan.
Uz registrovanu delatnost, na digitalnoj platformi radili su i vozači CarGo. Danas je to DNP. ali se suštinski ništa nije promenilo. Taksisti-vozači kao preduzetnici, sklapaju ugovor sa platformom, ulaze u sistem, dobijaju pozive za vožnju, vožnja se plaća isključivo online, a od tog iznosa veći procenat ide vozaču i deo posredniku, odnosno platformi. Ukoliko vozač nema sopstveno vozila može ga rentirati na dan, preko posrednika koji je produžena ruka digitalne platforme.
Nejasno kako se obračunava zarada
Ključna pitanja: kako se povezuje, na osnovu čega, kakvog ugovora i na koji mu se način obračunava zarada, kako se isplaćuje i može li pružalac usluge da unapred izračuna koliko je zaradio, pitanja su na koja se rešenja traže ne samo kod nas, već i u svetu gde je rad preko platforme daleko odmakao.
Branka Anđelković i Tanja Jakobi radeći u Centru za istraživanje javnih politika, iznose da je “prema podacima Evropske komisije platformska ekonomija donela oko 20 milijardi evra prihoda za EU samo u 2020. godini, a u samoj EU je bilo više od 500 operativnih digitalnih platformi i preko 28 miliona platformskih radnika.” Po njima, razlikuju se dva glavna tipa digitalnih platformi za rad: “Web-based platforme – digitalno prenosive usluge, npr. programiranje, prevođenje… (Graham & Anwar, 2019).
Location-based platforme – različita zaduženja, npr. dostava hrane, čišćenje domova, itd., na određenoj fizičkoj lokaciji (De Groen et al., 2018). Posledično, radnici koji obavljaju zadatke putem ovih platformi obično se kategorizuju u 2 grupe: Platformski radnici na webu/digitalni radnici – frilenseri, onlajn radnici i platformski radnici na lokaciji – npr. Car:go vozači, dostavljači. Wolt i Glovo.. oflajn radnici
Prema zvaničnim podacima radnici na lokaciji, pre svega dostavljači hrane, najbrojniji su platformski radnici. Procenjuje se da je u toku prošle godine preko 300 hiljada ljudi koristilo usluge dostave, a da je ove godine taj broj utrostručen.
Aleksandar M. je u Subotici već devet ipo godina na svom biciklu radeći dostavu. Prvo za Glovo, no kada je odnos prestao da bude korektan, kako kaže, prešao je u Wolt. Zadovoljan je. Može da se zaradi iako on radi samo part time ili nepuno radno vreme. Kao dodatni posao dobro dođe. Zarada je oko pedeset hiljada dinara, a oni koji rade puno radno vreme „idu“ i preko hiljadu evra, priča nam naš govorljivi sagovornik, koji bi rado da pomene sve strane ove medalje. Jedna od njih je odnos sa kuhinjama, restoranima… Najviže mu je smetalo u Glovu što u jednom njegovom sukobu sa kuhinjom nije imao nikakvu zaštitu od svog “poslodavca”.
Većina dostavljača zaposlena je preko posredničkih kompanija, koje nude različite vrste ugovora (od ugovora na određeno do ugovora o privremenim i povremenim poslovima). I u ovoj oblasti najteže je kontrolisati koliko je zaista svaki dostavljač zaradio i po kom se kriterijumu obračunava ono za šta bude plaćen.
Iako platformski radnici rade kao i radnici sa ugovorima na određeno i neodređeno, a često i mnogo više, njima nisu priznata i ista prava.
Odnos u koji ulaze sa posredničkim kompanijama je siva zona, u kojoj su moguća različita krivudanja a na štetu radnih prava- kaže Branka Anđelković u jednom od svojih intervjua na ovu temu.
I da pomenemo još jednu platformu- Show around, namenjena je onima koji bi da putuju, ali da vodiče angažuju lično, za određene obilaske. Dušan R. radi u firmi preko nedelje, uvek je u kolima, no, sa drugaricom je odlučio da se prijavi na Show around i da ponudi svoje vodičke usluge. Nema licencu, nema nikakve prethodne preporuke, govori engleski, poznaje gradove, snalažljiv je i preko platforme kontaktiraju ga oni koji dođu iz Indije, Dubaia… da im pokaže Beograd, da ih odvede do Novog Sada ili gde god već se dogovore. Angažovan je na sat, plaćen u kešu.
Doneti i poseban zakon o radu ako ne može drugačije
Sve što smo od naših sagovornika čuli ukazuje na dosta nejasnu situaciju u radu na digitalnoj platformi. Često se prepoznaje siva zona u međusobnim odnosima, u plaćanju, zaštiti na radu i drugim obavezama koje ima poslodavac prema zaposlenom.
Kako urediti položaj ovih radnika, pitanje kojim se bavio i Centar za istraživanje javnih politika. U okviru ove studije, Mario Reljanović, učesnik na projektu, kaže da su mogući pravci delovanja:
– prepoznavanje radnog odnosa (u propisima i sudskoj praksi)
– prepoznavanje drugih oblika rada (u propisima)
Radni odnos postoji kada postoji subordinacija (izdavanje radnih naloga, nadzor nad radom, sankcionisanje i nagrađivanje)
Kako urediti položaj ovih radnika? Pre svega uklopiti ih u radno zakonodavstvo (ali ne tako što će se donositi odluke poput retroaktivnog oporezivanja- prim. aut). Mogući pravci su izmenjen zakon o radu ili donošenje posebnog zakona; izmene zakona o socijalnom osiguranju.
Na planu uređivanja položaja i zaštite platformskih radnika već postoji Inicijativa Evropske unije i primeri dobre prakse evropskih zemalja. Ono što je za sada nerešivo kod nas je problem stranih ( posredničkih) platformi, ističe Reljanović.
A kako je to istakla Branka Anđelković: “posao na digitalnoj platformi, umesto žive osobe „vodi“ algoritam koji uređuje dostavu i zaradu za radnike. Niko ne zna kako algoritam zapravo funkcioniše i koji su to sve parametri koji ulaze u obračun zarade.”
I opet, sve je više onih koji svoje angažovanje traže preko platformi, bez obzira na uslove.
Autor: Violeta Živkov, objavljeno na: Kovinske.info
Foto/ilustracije: pixabay.com
