SMEDEREVO, 19. decembar 2023 – U prošlom nastavku serijala o mitovima, legendama i i istorijskim činjenicama koje su obeležile hiljadugodišnjem povest Smedereva bavili smo se manje znanim periodom, onim pod ne baš kratkom osmanskom vladavinom ovim prostorima. Iz tog perioda je, bar sudeći po imenu, nekako vuče, priznaćete, na tursko, ostao i mit o kemzi, dunavskoj nemani.
U rečnicima turskog jezika, ovo je barem sada, u vreme Interneta, lako proverljiva činjenica, nema odrednice „kemza“, ništa nije ni slično kada su u pitanju vodene aždahe i slične pošasti.
Ono što je takođe izvesno jeste da u mnoštvu mitova koje čuvaju smederevski alasi ovaj ima posebno mesto. Da li ova dunavska neman zaista baš tu, kod Smedereva, stanuje pa je zbog toga ovde najčešće „viđana“ ili je nešto drugo razlog, tek Kemza je nezaobilazan deo ovdašnjeg usmenog alaskog predanja.
Niko ne zna kada se Kemza ovde prvi put pojavio, ali izgleda da, kako bi rečeno – sudeći po imenu, sve seže u doba kada je našim prostorima vladala Otomanska imperija. Tada je ovde, najverovatnije, prerađen neki od slovenskih mitova o vodenim duhovima.
O Kemzi je pisao i istoričar doktor Leontije Pavlović, priznati tumač tradicije ovog kraja, opisavši ga kao oličeno zlo koje „vreba priliku da nekoga udavi, ribare i kupače navlači u virove gde repom zaplete žrtvu, kojoj posle nema spasa“.
Po pričama onih koji su navodno doživeli bliski susret, Kemza je nalik ogromnoj ribi, ponajpre somu pokrivenom muljem i travom. Po drugima, sličniji je čoveku, ali sa kandžama i dugim repom, jedino je zajednička mahovina kojom je prekriven.
– Naravno da ga niko nije video, bar ne skorije, a naši stari su se, ako ništa drugo, pričama o Kemzi lepo zabavljali – pričao je svojedobno ovom što piše inženjer u penziji Nikola Tasić Cale, sin čuvenog smederevskog alasa Drage Caliona, i sam dugogodišnji alas, ali i hroničar ovog kraja.
Cale je tada prepričavao dogodovštine generacija alasa, među njima i onu kada se usred noći ribarima u mrežu zaplelo nešto i počelo da lupa po čamcu. Onako u mrklom mraku, kada ne fali mnogo da jezive priče ožive, dovoljno je bilo da neko vikne: „Kemza!“. Onaj što je izvlačio mrežu bio je spreman da preseče kanap i oprostiti se i od ostatka ulova i od nikada jeftine mreže kada je video povećeg gusana koji se zapleo i krilima treskao po čamcu i vodi praveći nesnosnu buku.
Još su gore prošli drugi koji su, opet po mraku, vadili mrežu iz koje su izvirili rogovi! Kemza! Njima se pa neki nesrećni srndać, preplivavajući Dunavac, zapleo u mrežu.
– Sve to je našim starima bio povod za šale, od kojih su neke zahtevale dosta truda, ali ih nije mrzelo, jer su posle godinama o tome pričali – o istoj zgodi, kada je bio razgovor sa Caletom, ovom što piše govorio je i Kosta Maksimović, Kokan Palikuća, i on iz stare alaske porodice, sin Žike i unuk Blage Palikuće.
Tako su jednom na Adi, nekom ribaru, koji je tu došao da lovi, dok ovaj nije gledao, ispod vode privezali čamac konopcem za drvo. Kada je sirotan, još se nije bilo razdanilo, podigao sidro i krenuo preko Dunava, posle nekoliko metara čamac se ukočio, umalo nije ispao. Ovi su sa obale, naravno, šta bi drugo, povikali da ga drži, ko bi drugi, Kemza. Ako nije ispao kad je čamac zakočio, sad je bio gotov da iskoči.
Za razliku od recimo čudovišta iz Loh Nesa, Kemza nikada nije stekao popularnost, ni u zemlji, kamoli internacionalnu. Tome je možda doprinela i činjenica da nema snimaka, ni mutnih, kakvi su proneli slavu njegove koleginice Nesi. Jedan jedini, iz 1938. godine, za koga se sumnjalo da bi mogao da ga prikazuje, a koji možete da vidite na naslovnoj fotografiji za ovaj tekst, ispostavilo se, predstavlja dete iz sela Lipe koje košem lovi ribu.
No to je bilo u vreme stare dobre fotografije, a od kako je ovladala digitalna tehnologija i svaki mobilni može da posluži svrsi – Kemza se nije pojavljivao. A baš bi mogao da učini Smederevcima, koji turizam označavaju kao veliku šansu za prosperitet ovog kraja.
Projekat „Prvi hiljadu godina Smedereva – mitovi, legende i istorijske činjenice“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.