Na današnji dan održani su prvi višestranački izbori u našoj zemlji

9. decembar 2023 – Mnogi ne znaju, neki koji su to doživeli se i ne sećaju, jer su ih stigle i prestigle godine, a neki koji će 17. decembra glasati nisu se ni rodili, ali ovaj datum, 9. decembar, ostaće upamćen u političkoj istoriji ovih porostora – tada su 1990. u Srbiji održani prvi višestranački izbori posle Drugog svetskog rata i plebiscita poznatog pod nazivom „ćorava kutija“ novembra 1945. Parlamentarni, ali i izbori za predsednika, a pobedio je netom, u julu te godine, formirani SPS, i to više nego ubedljivo. I Slobodan Milošević.

Prvi i jedini put, parlamentarni izbori su tada održani po većinskom sistemu – Srbija je bila podeljena na 250 izbornih jedinica u kojima se birao po jedan poslanik koji bi u prvom ili drugom krugu stigao do više od 50 odsto glasova.

Već u prvom krugu izabrano je 96 od 250 poslanika, dok su ostali izabrani 23. decembra – i među njima su bile samo četiri žene.

Među 44 izborne liste, Socijalistička partija Srbije (SPS) osvojila je 46,08 odsto glasova, ali se to zbog izbornih pravila pretočilo u ubedljivih 77,6 odsto mandata.

U biračke spiskove bilo je upisano 7.036.303 birača, na izbore ih je izašlo 5.034.440 ili 71,49%

Za premijera jedine jednopartijske vlade od tada pa u narednih trideset i kusur godina, i to, po današnjim kriterijumima vrlo brzo – 23 dana nakon izbora, izabran je socijalista Dragutin Zelenović.

Izbore su bojkotovale stranke koje reprezentuju Albance sa Kosova i meetohije, koji su tada činili oko 17 posto stanovništva Srbije.

Što se tiče predsedničkih izbora, ubedljivu pobedu, u prvom krugu, odneo je Slobodan Milošević, lider SPS-a i tadašnji predsednik Predsedništva Republike Srbije, osvojivši 3.285.799 glasova, odnosno 65,34 odsto. Drugi je bio Vuk Drašković sa 824.674 glasa (16,40%), a treći Ivan Đurić, Savez reformskih snaga Jugoslavije u Srbiji i UJDI (5,52%)..

Inače, na predsedničim izborima bilo je čak 32 kandidata, od sada živih, i aktivnih, da pomenemo Sulejmana Ugljanina I Vojislava Šešelja. Prvopomenuti je bio četvrti, a Šešelj, koji je nastupao ispred grupe građana, pošto će Srspka radikalna stranka pod tim nazivom biti formirana tek naredne godine u februaru, bio je peti. A bilo je i tako živopisnih likova kakav je bio Nikola Šećeroski, „četke i metle“, koji je završio na 26. mestu, ali ko se toga sada još seća.

Za predsedničke je bilo nešto manje glasača – glasalo je 71,50 odsto od ukupno upisanog broja birača u Republici.

Uzgred, ni tada se na naredne izbore nije čekalo četiri godine. Već 1992. ponovo su ljudi izlazili na birališta jer se Srbija našla u novoj zajednici, jedine dve republike koje su pretekle iz “one države” – tada pod nazivom Savezna Republika Jugoslavija.

 

 

Skorašnji članci

error: Content is protected !!