SMEDEREVO, 19. oktobar 2023 – Ovog meseca se navršava punih stotinu godina od elektrifikacije Smedereva – prva sijalica u gradu zasijala je oktobra 1923. Podunavlje.info daje svoj skromni doprinos jubileju podsećanjem kako je sve počelo i kako je dalje teklo.
U tursko doba, smederevske domove osvetljavao je luč, zatim lukijerne, lampe donošene uglavnom iz Dubrovnika, poznate po tome što su mnogo dimile. Njih su kao savršeniji izvor svetlosti zamenile lampe lojanice, a sredinom 19. veka sveće.
Skupe sveće zamenile su lampe na gas, a fenjeri su se na smederevskim ulicama pojavili desetak godina kasnije, šezdesetih godina pretprošlog veka. Opština ih je postavila na najznačajnijim mestima u varoši – ispred crkve, kod opštine, na pristaništu, u današnjoj Karađorđevoj i u ulicama ka Slaviji i Leštaru. Osim toga i kafedžije su bile u obavezi da ispred svojih lokala postave fenjer. Ostale ulice, posebno sokaci, i dalje su bile u mraku.
Dvadesetih godina prošlog veka, na glavnim raskrsnicama u Smederevu postavljene su karbidske lampe. Izgradio ih je Milivoje Kostić, limar ovdašnji. One su osvetljavale varoš samo nekoliko godina.
Početkom 1923. godine, osnovano je Akcionarsko električno-industrijsko društvo Smederevo, koje je od prodatih akcija sakupilo milion tadašnjih dinara, što je bilo dovoljno za početak elektrifikacije.
Prva sijalica u Smederevu zasijala je u oktobru 1923. godine. Na uvođenju električne mreže radila su četvorica električara pod vođstvom Franje Čevizevića, majstora električara zagrebačke firme Elin. Prve godine struju je u svoje domove uvelo 50 do 60 Smederevaca, uglavnom trgovaca, zanatlija i viših činovnika. Za ostale je to bila skupa investicija.
Utrošeni kilovat električne energije u domaćinstvu potrošači su plaćali 6 tadašnjih dinara, a 4 za korišćenje struje u pokretanju mašina. Skupe su bile instalacije, kao i priključci. Domaćinstvo koje je uvodilo struju bilo je dužno da plati po 20 dinara za svako sijalično mesto, zatim 20 dinara za priključak i po 5 dinara za ruke po sijaličnom mestu.
Struju, kojom je Smederevo prvi put osvetljeno, proizvodila je električna centrala u Sartidu. Ona će dugo godina biti jedini proizvođač, a „elektrika“ će biti blagodet imućnih. Po sećanju starih Smederevaca, „za kilovatčas električne energije u ono vreme mogao si kupiti tri kilograma goveđeg mesa.“
Prva električna mreža u Smederevu nije obuhvatala celu varoš. Struja je „prošla“ Karađorđevom ulicom, od Vinarskog podruma do centra, zatim Nemanjinom do Dunava, sadašnjim ulicama 16. i 17. oktobra, od Slavije do centra, današnjom Ulicom kralja Petra Prvog do Dunava, Knez Mihajlovom do stare bolnice i današnjom Ulicom Miloša Velikog.
Od 1937. godine, kada je Opština od Akcionarskog društva otkupila gradsku električnu mrežu, do 1953. godine nije postojalo samostalno elektrodistributivno preduzeće.
Posle Drugog svetskog rata brigu o snabdevanju preuzela je beogradska elektrodistribucija, potom je te poslove obavljalo trgovinsko preduzeće Zvezda, kasnije i Komunalac, a uoči formiranja samostalnog preduzeća, smederevski distributerui radili su kao poslovnici Kostolačke termoelektrane.
Posle perioda samostalnog funkcionisanja u okviru EPS-a, kao JP Elektromorava Požarevac, deo preduzeća Smederevo, ovdašnji distributeri su danas zvanično Elektrodistribucija Smederevo u sklopu velikog sistema Elektrodistribucije Srbije, Distributivnog područja Kragujevac, bez naročitih nadležnosti i samostalnog odlučivanja.
Zahvaljujemo se Vladimiru Dasukidisu na ustupljenim fotografijama.