1. oktobar 2023 – Poslednjih godina povećan je nivo neuroaktivnih supstanci koje završavaju u našim rekama. U Dunavu je najviše kofeina, a odmah za njim je i karbamazepin, lek koji je po svom primarnom mehanizmu delovanja antiepileptik, ali se može upotrebljavati i za lečenje teških poremećaja raspoloženja. Detektovane su i aktivne supstance prisutne u lekovima iz grupe anksiolitika – benzodiazepini, antipsihotika i antidepresiva, na primer sertralin, a kada su u pitanju droge najzastupljeniji je THC iz marihuane.
Ove podatke iznela je prof. dr Sonja Kaišarević iz Laboratorije za ekofiziologiju i ekotoksikologiju, novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta u tekstu koji je objavio Danas.
Neuroaktivne supstance, ali i njihovi metaboliti, u urbanim sredinama u reke dospevaju izlivanjem komunalnih otpadnih voda, odnosno kanalizacionih voda, objašnjava ona. Njihovim povećanim nivoima doprinosi i neadekvatno odlaganje neupotrebljenih lekova. U poljoprivrednim područjima, insekticidi sa neuroaktivnim dejstvom dospevaju u reke spiranjem sa poljoprivrednih površina.
„Globalna upotreba neuroaktivnih supstanci je u porastu – antidepresivi, antipsihotici i anksiolitici su među najčešće prepisivanim lekovima, kofein je jedan od najčešće konzumiranih stimulanasa u svetu. Nekada su trendovi bili drugačiji i u žiži interesovanja su mahom bili perzistentni organski polutanti industrijskog porekla kao i supstance koje remete aktivnost endokrinog sistema. Daleko od toga da je problem zagađenja ovim jedinjenjima rešen, ali pored njih se pojavljuju i nova jedinjenja na čije prisustvo i efekte je potrebno obratiti pažnju, pa ih zbog toga i nazivamo novonastalim rizikom“, kaže profesorka i dodaje:
„Ciljna mesta delovanja neuroaktivnih supstanci su evolutivno konzervisana, pa su na ova jedinjenja osetljivi i ne-ciljni organizmi, a kada govorimo o vodenim ekosistemima to su ribe i vodeni beskičmenjaci. Kod njih one dovode do razvojne retardacije i morfoloških anomalija, remete reprodukciju, dovode do promena u pokretljivosti, ponašanju, sposobnosti da pronađu hranu, izbegnu opasnost i odbrane se od predatora. Sve su ovo ozbiljne promene koje zapravo dovode do ugrožavanja opstanka ne samo individua nego i celih populacija“.
Kaže i da ne treba prenagljivati sa ocenama. Međutim, ne treba se ni opustiti kako ne bismo došli u situaciju u kojoj više nije moguće delovati preventivno. Naučne studije pokazuju i da nenamerno izlaganje ljudi ovim jedinjenjima sa neuroaktivnim dejstvom, može dovesti do pojave neurodegenerativnih poremećaja. Pitanje koje bismo mogli postaviti je i koliko je realna potreba za intenzivnom upotrebom supstanci, pa i lekova, sa neuroaktivnim dejstvom ili se u nekim slučajevima radi o nekontrolisanoj upotrebi, pa i zloupotrebi.
Čak i u slučaju da se određena supstanca ne pokaže kao toksična pri koncentracijama u kojima je prisutna u životnoj sredini, ne smemo zaboraviti da ona u životnoj sredini nikada nije prisutna sama. Svi organizmi, pa i čovek, konstantno su izloženi smešama različitih jedinjenja, ne samo neuroaktivnih supstanci nego i mnogih drugih, i efekat jedinjenja u smeši može biti i vrlo često i jeste jači i izraženiji nego efekat pojedinačnih supstanci.
Srećom, još nije došlo do onog preterivanja koje je, pola u šali pola u zbilji, u naslovu nad ovim tekstom, ali očigledno je da je nekakva akcija neophodna, da se mora delati dok ne bude kasno.
„Za početak, neophodna je izgradnja fabrika za preradu otpadnih voda, jer je pokazano da su ova postrojenja vrlo efikasna za brojna jedinjenja. Na primer, u savremenim postrojenjima, efikasnost uklanjanja kofeina iz otpadnih voda veća je od 90 odsto. Međutim, klasična postrojenja u velikom broju slučajeva na žalost ne mogu da isprate trend pojavljivanja novih jedinjenja u otpadnim vodama, pa je neophodna njihova konstantna modernizacija. Svakako da bi pomoglo i praćenje prisustva nekih od ovih jedinjenja kroz standardne monitoring programe, što trenutno nije slučaj. Pored ovoga, potrebno je jačati svest stanovništva o značaju pravilnog odlaganja farmaceutskog otpada i informisati građane o tome gde mogu odneti neiskorištene lekove kako ne bi završili u životnoj sredini. Takođe, značajna je i briga o mentalnom zdravlju stanovništva kako bi se smanjila potreba za propisivanjem lekova sa neuroaktivnim dejstvom, ali istovremeno i skrenula pažnja na sve štetne posledice njihove nekontrolisane upotrebe i zloupotrebe“, zaključuje u tekstu Danasa profesorka Kaišarević.