SMEDEREVO, 16. februar 2023 – Da je Smederevo u samom vrhu po zagađenosti vazduha u Srbiji nije nikakva novost. Do sada smo upirali prstom u brojke koje označavaju koncentraciju PM čestica, a nekako prenebregavali ništa manje opasan sumpor dioksid. Poslednjih dana u centru grada su vrednosti SO2 otišle u nebesa, „najgori smo od sve dece“ u državi – i to ubedljivo. Poslednja 24 časa, srednja satna vrednost: Smederevo centar 249, drugoplasirani Zaječar 132, a neslavno treće mesto pripada mernom mestu Smederevo – Carina sa 111 miligrama po kubnom metru vazduha.
Ovo su zvanični podaci državne Agencije za zaštitu životne, ne sa nekih privatnih mernih instrumenata koji su ovih dana, na žalost, ne bez razloga, ovde postali „popularni“. Ako laže koza ne laže rog, dijagram je sa njihovog sajta.
Granična vrednost za sumpor dioksid u vazduhu, po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, prosečna godišnja koncentracija SO2 ne bi smela da prelazi 50 mikrograma po kubiku vazduha. To je ona crvena crta na naslovnoj ilustraciji. Još je dramatičnije kada se uzme drugi parametar iz iste uredbe, po kome koncentracija sumpor dioksida od 125 mikrograma po kubnom metru ne sme u jednoj kalendarskoj godini da se prekorači više od tri puta. Smederevo je tu kvotu ispunilo ove nedelje, u trećoj sedmici februara! Do kraja godine ima još 44 nedelje da „popravi“ rezultat.
Šta je uzrok, odakle sumpor dioksid u vazduhu? Nastaje pre svega sagorevanjem fosilnih goriva i u procesu prerade rude u industrijskim postrojenjima. S obzirom da su ove nedelje bili praznični dani i da je saobraćaj svuda, pa i u Smederevu, u odnosu na uobičajen bio sveden na razumnu meru, ovaj uzrok povećane koncentracije otpada. Što se drugog razloga tiče, i HBIS se ovoga puta izvukao – na mernoj stanici Radinac koncentracije SO2 su bile neuporedivo niže nego na ovoj u centru grada ili na Carini.
Šta onda ostaje? Individualna ložišta i kotlarnice na mazut. Činjenica je da se ove zime po kućama ložilo, i još uvek loži, sve i svašta, uključujući i nikada nekvalitetniji ugalj. Tako je u velikom delu Srbije, pa nema takvog zagađenja, ali Smederevo ima i 12 blokovskih kotlarnica, a samo su dve na gas. Neko bi, crnohumorno, mogao da kaže – ove na mazut su strateški raspoređene, pokrivaju čitav grad. Mazut pri sagorevanju oslobađa mnogo toga štetnog, naravno i SO2 u znatnim količinama. Od obećanja o konverziji kotlarnica sa mazuta na gas, izuzev one na Senjaku, za koju je država dala 35 miliona, kanda nema ništa. Ako se vidi onakav dim koji izlazi iz dimnjaka kotlarnica ostaje samo da nagađamo šta se ne vidi. Za SO2 ne moramo ni da nagađamo, merenja sama kažu.
Da je mazut dobar ne bi grejanje njim u najvećem broju zemalja Evrope bilo zabranjeno. Uskoro bi, ako bude sreće, moglo to da se desi i kod nas. Novi Zakon o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije uvodi zabranu instaliranja kotlova za grejanje na mazut i ugalj od 2023. godine.
Na kraju, zašto čitava ovolika priča. Sumpor dioksid slovi za jedan od najtoksičnijih gasova u životnim sredinama, za živa bića ali i za okolinu. Zbog velikog iritirajućeg potencijala na sluzokože disajnih puteva može da dovede do veće verovatnoća javljanja problema sa plućima, mogućnost razvoja hroničnog bronhitisa i smanjenja funkcije pluća, iritacije sluzokože nosa. U dodiru sa sluzokožom koja je vlažna stvara se sumporastu kiselina (H2SO3) koja je jak iritans. Ona nadražuje sluzokože disajnih puteva, tera je da počne da stvara sluz i otiče. Deca su posebno izložena opasnosti od ovog gasa jer imaju veliku površinu sluzokože disajnih puteva, a pri tom su i, po prirodi stvari, niska i time izloženija većoj koncentraciji gasa koji se spušta i najviše ga je pri zemlji. Osobe koje vežbaju ili rade težak fizički posao udišu više kiseonika, samim tim i više SO2 koji dovodi do iritacije. Sve to, čak i ako izbegnemo pominjanje najtežih posledica, kao krajnju konsekvencu ima češće oboljevanje, pa i znatno skraćivanje životnog veka.
Sumpor dioksid pored svega ima ulogu i u stvaranju kiselih kiša, koje su toksične za drveće, biljke, životinje, insekte i samu sredinu… Razlog tome je činjenica da priroda kiselost takve kiše ne može da neutrališe. Zemljište koje je izloženo kiselim kišama gubi svoja svojstva, jer mikroorganizmi koji žive u njemu ne mogu da se izbore sa kiselošću i umiru.
Inače, do sada je na teritoriji Republike Srbije jedina lokacija sa prepoznatim rizikom za visoke koncentracije sumpor dioksida bio grad Bor. Prethodnih godina su u Boru zabeležena značajna prekoračenja graničnih vrednosti što se nastavilo i pored više puta javno iznetih obećanja, otvaranja novih postrojenja, odnosno molbi (!?) državne administracije tamošnjem inostranom vlasniku topionice da smanji emisije ove zagađujuće materije. Kako je počelo, pošto je Bor “spao“ do devetog mesta na tabeli, izgleda da će Smederevci moći da idu i tamo da se nadišu „čistog vazduha“.
Ilustracije: Agencija za zaštitu životne sredine, eXco –sajt Nacionalne ekološke asocijacije