Site icon podunavlje.info

Šta treba da znate pre no što kasirki odgovorite na „Treba li vam kesa?“

Izvor: klima101.rs, 3. decembar – Borba protiv jednokratne plastike je odavno u toku širom sveta, pa je čak i Srbija donela propise koji se tiču smanjenja nastanka ove vrste otpada: primera radi, od pre par godina u prodavnicama se naplaćuju plastične kese.

Ipak, određeni potrošači ostali su bez obzira verni plastici, retki uzimaju papirne kese, a određeni broj potrošača bira pamučne cegere. Dok je kod nekih presudio ekonomski faktor i tranzicijom na višekratne torbe štede novac, drugi to praktikuju od ranije imajući u vidu štetu koju plastični artikli pričinjavaju našoj planeti – oni ne žele da vide kese od plastike kako vijore na grani drveta, svesni su rastućeg izazova zvanog mikroplastika i teže da minimizuju svoju ulogu u globalnom zagrevanju.

Uprkos tome što njihov izbor deluje kao najopravdaniji u kontekstu zaštite prirode, slika je nešto komplikovanija: evo šta treba da znate pre nego što odgovorite kasirki na pitanje „Treba li vam kesa?”.

Plastične kese

Plastične kese doživele su „bum!” osamdesetih godina prošlog veka, te sada čovečanstvo na godišnjem nivou iskoristi čak 500 milijardi. Njihova reciklaža je težak i skup proces što znači da najveći broj završava na deponijama ili u našem okruženju gde se razlažu stotinama godina.

Pod uticajem sunca, plastika se raspada na sitne toksične čestice koje zagađuju vazduh, vodu i tlo, a kada ih progutaju životinje, dospevaju i u lanac ishrane – stoga ne čudi da su plastični fragmenti pronađeni i u organizmu čoveka.

Štaviše, kese od plastike mogu biti smrtonosne za morska stvorenja poput kornjača koje se u njih zapetljaju i zbog toga udave, ali i za ptice zato što konzumacija plastičnog otpada dovodi do začepljenja njihovih digestivnih sistema i sporog izgladnjivanja.

Iako se kese od plastike proizvode od nafte, određena istraživanja upućuju na to da oslobađaju manje ugljen-dioksida, kao i da se generiše manje otpada u odnosu na proizvodnju papirnih kesa i pamučnih cegera.

Međutim, ovi nalazi nisu uzimali u obzir posledice koje bi zatrpavanje đubretom moglo da prouzrokuje, već isključivo važe uz pretpostavku da se plastične kese recikliraju ili prenamene.

Naposletku, ne treba zaboraviti da su naučnici tek krenuli da istražuju kako mikroplastika utiče na životinjske vrste, naše zdravlje i životnu sredinu – plastika je, sve u svemu, odluka koju je vrlo teško opravdati.

Papirne kese

Papirne kese u pojedinim aspektima održivosti performiraju bolje od svoje konkurencije od plastike: lakše se recikliraju (doduše, ne u beskonačnost kao aluminijum), a poneke varijante je moguće čak kompostirati.

Ali za njihovu proizvodnju treba četiri puta više energije. Povrh toga, toksične hemikalije koje se koriste u fabrikama papirnih kesa zagađuju vazduh i vodu – procenjuje se da kese od papira ispuštaju 70% više polutanata vazduha u poređenju sa kesama od plastike i čak 50 puta više polutanata vode.

Kako kažu različite analize, da bi dobre strane nadjačale one loše, potrebno je da jednu papirnu kesu upotrebite između tri i četrdeset tri puta. To može biti izazovan zadatak s obzirom na njenu manju izdržljivost – uostalom, koliko puta su vam namirnice poispadale iz papirne kese zato što je skvasila kiša? Zato obratite pažnju i papirne kese koristite pažljivo, sa posebnim trudom posvećenim njihovoj ponovnoj upotrebi.

Pamučni cegeri

Jedna studija koju je 2018. izradilo Ministarstvo životne sredine i hrane u Danskoj, pokazala je da navodno pamučni ceger – koji važi za zelenu alternativu kesama – treba iskoristiti preko 7 hiljada puta kako bi se neutralisao njegov negativan ekološki uticaj, a čak 20 hiljada puta ukoliko je napravljen od organskog pamuka. Kao indikatori korišćeni su oštećenje ozona, zagađenje vazduha, zagađenje vode, klimatske promene i slično.

Međutim, rezultati iz Danske su bili predmet debata, delimično zbog toga što se različiti indikatori jednako vrednuju, umesto da se rangiraju prema prioritetima, i iako su bili medijski propraćeni, srećom nisu urušili status pamučnih cegera u javnosti.

Naime, mnoge kasnije studije došle su do neuporedivo manjih brojki, a čak i sama danska studija pominje nešto slično kada se u obzir uzme samo doprinos pamučnog cegera klimatskim promenama. Tada ćete iz „ekološkog duga” izaći nakon što ga iskoristite 52 (običan), odnosno 149 puta (organski), tvrde Danci, a to odgovara otprilike i onome što navodi Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP): od 50 do 150 upotreba kako bi vaša odluka bila klimatski održiva.

Veliki problem je što čak i u eko-nastojanjima potpadamo u zamku besomučnog konzumerizma – pamučne cegere neretko dobijamo kao poklon na događajima održivih brendova, sami kupujemo one čiji print oslikava našu ličnost ili dobijamo uz donaciju nekoj inicijativi. Pa tako mnogi od nas imaju štek od nekoliko pamučnih cegera za kojima gotovo nikada ne posegnemo.

Zbog svega toga, priča se ne završava odlukom o materijalu. Na osnovu dosadašnjih saznanja, nije dovoljno samo napustiti plastiku, već i promeniti navike i okrenuti se višekratnoj upotrebi, bilo da se odlučite za papirne kese, pamučne ili nešto treće. To je najbolji način da, kroz tu jednu malu, svakodnevnu mikroodluku, doprinesete smanjenju otpada i sveopšteg zagađenja.

Objavljeno na: klima101.rs, autorka: Jelena Kozbašić

Foto/ilustracije: pixabay.com & flickr.com

Exit mobile version