1. januar 2023 – Većina ljudi misli da je Deda Mraz izmišljen lik koji hipotetički živi na Severnom polu. Uvek je predstavljen kao veseli, rumeni dekica sa bradom i brkovima, u crvenom odelu sa kapicom. Ipak, većina ljudi ne zna da je moderni Deda Mraz ustvari mnogo „stariji“, i da je on zapravo Sveti Nikola iz vremena Rimskog carstva.
Sveti Nikola rođen je u grčkoj koloniji Patara oko 270. godine. Od ranog detinjstva bio je veoma religiozan, pa je, u skladu sa tim, i ceo život posvetio hrišćanstvu.
Dolazio je iz imućne porodice, ali je u epidemiji izgubio roditelje, a nasleđeno bogatstvo iskoristio je kako bi pomogao siromašnima, bolesnima i nemoćnima.
Širom zemlje Nikola je bio poznat po svojoj velikodušnosti prema onima kojima je potrebna, ali i ljubavi prema deci.
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan, već je imao i reputaciju zagriženog branioca crkvene doktrine, zbog čega je u vreme Dioklecijana završio u zatočeništvu.
Posle Svetog Nikole, domaća verzija debelog deke koji donosi poklone deci je Božić Bata.
Prvobitno je bio približen sovjetskoj verziji Deda Mraza, ali ga je ipak kasnije globalizacija amerikanizovala.
Interesantno je da je jedan od glavnih faktora za globalnu popularizaciju amerikanizovanog lika Deda Mraza zapravo Coca-Cola.
Od 1931. godine oko novogodišnjih praznika Coca-Cola u svojim reklamama stavlja fokus na debelog dekicu u crvenom odelu koji pije ovo piće.
Ipak, bez obzira na „pretakanje“ u modernog Deda Mraza, slava Svetog Nikole još uvek živi, a u našoj zemlji najveći broj hrišćana slavi ga kao krsnu slavu.
Možda ste primetili da u američkim božićnim filmovima roditelji deci pred praznik čitaju neku priču. Reč je o božićnoj pesmi koju je Klement Klark Mur napisao za svoje ćerke – „Bila je to noć pre Božića“ (Twas the Night Before Christmas).
Otuda se javljaju sanke, pentranje po krovovima, spuštanje niz dimnjak, džak poklona i ostali elementi koje vezujemo za Deda Mraza. Inače, Murova priča je prvi put objavljena krajem 1823. godine, a potpisao ju je kao svoju tek 1844. godine.
Običaj kačenja čarapa u koje treba da se stave darovi ima poreklo u jednoj priči koja oslikava velikodušnost Svetog Nikole.
Ona govori da je Nikola spasio tri ćerke siromašnog čoveka od prodaje u roblje. Naime, poklonio je njihovom ocu tri vreće sa zlatom, koje je ubacio kroz prozor. Priča se da su one upale u čarape koje su ostavljene kraj vatre da se osuše, što objašnjava današnji običaj da se u njih stavljaju pokloni.
Kao i ovaj, i mnogi drugi detalji imaju svoje uporište u istoriji. Ipak, kroz filmove i crtaće Deda Mraz je dobio razne karakteristike.
U video-formatima Deda Mraz voli prirodu, obožava da bere bobice, ali i da posmatra polarnu svetlost – aurore.
Posmatranje aurora uklapa se u njegova interesovanja, a osim astrofizike, zanimaju ga i arheologija, ribolov, čitanje pisama i pravljenje Sneška Belića.
Deda Mraz smatra da je čista priroda najbolji poklon ljudima, i da je ona najveći dar koji možemo ostaviti budućim generacijama.
Kako god ga zvali sada – Sveti Nikola, Deda Mraz ili Božić Bata – lik Deda Mraza poziva na humanost, darovitost, velikodušnost, negovanje prirode i brigu o porodičnim vrednostima.
Izvor: danas.rs, autor: K. Bondžulić, ilustracije: pixabay,com