11. novembar 2023 – Srbija 11. novembra obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Veliki rat se završio 11. novembra 1918. godine, kada su vojskovođe suprotstavljenih strana potpisale primirje u železničkom vagonu u Kompijenu u Francuskoj.
Primirje između sila Antante i Nemačke potpisano je rano ujutru, u 5 i 20, ali je simbolično stupilo na snagu u 11 časova, 11. dana 11. meseca 1918. godine.
Primirje, koje je bilo na snazi sve do konačnog potpisivanja mirovnog sporazuma 28. juna naredne godine u Versaju, obeležava se u mnogim zemljama. Možda pod različitim imenom, ali istog dana. Dan primirja se obeležava u Ujedinjenom kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji i Novom Zelandu. U zemljama Komonvelta se proslavlja Dan sećanja, dok Amerikanci obeležavaju Dan veterana.
Tačan ukupan broj srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu nije poznat. Kada su u pitanju vojni gubici, procene različitih istoričara govore o brojci od oko 400.000 žrtava. Često se iznosi podatak sa Mirovne konferencije u Versaju 1919. godine, da je Kralјevina Srbija imala 1.250.000 žrtava, a da to predstavlјa 28 odsto stanovništva koje je imala pre rata. Nažalost, čak ni taj stravičan podatak nije suštinski tačan, realan procenat stradalih je, tvrde neki istoričari, mnogo veći.
Naš simbol primirja i sećanja na žrtve Velikog rata je cvet Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), uveden kao zvanični amblem novoproglašenog državnog praznika 2012. godine.
Zašto baš Natalijina ramonda? Ovo je endemska biljka centralnog Balkana. Zavod za zaštitu prirode Srbije beleži da je Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. On je zbog kraja u kojem je otkrio taj cvet, želeo da ga nazove „Niška ramonda“, ali je ipak odlučio da mu ime da po kraljici Nataliji Obrenović.
Ono što ovu biljku čini posebnom, osim njene lepote, jeste i to što uspeva da ponovo oživi i kada se sasvim osuši, što može tek nekoliko cvetnica na svetu. U Evropi, samo još dve biljke uspevaju da se iz stanja anabioze vrate u život. To je jedan od razloga što je izabrana za simbol, kao podsećanje na veliko stradanje srpskog naroda i njegov varsks po završetku Prvog svetskog rata.
Zanimlјiva je i činjenica da Natalijina ramonda spada u drevne, praktično fosilne vrste. Ona je ostatak suptropske flore, koji je preživeo ledeno doba i potom se povukao u skrivene delove Balkana.
Ovaj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao tzv. „strogo zaštićena vrsta“, što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.