Izvor. klima101.rs, 23. oktobar 2022 – Republički zavod za statistiku je objavio procenu ovogodišnjih prosečnih prinosa kukuruza: 4,8 tona po hektaru obrađene zemlje. Ova procena je znatno ispod rezultata tokom „dobrih“ godina, kada su prosečni prinosi preko 7,5 tona. Ako se prognoza RZS obistini, ove godine će se u Srbiji proizvesti čak 3,3 miliona tona manje kukuruza nego 2020.
Krivac za ovako niske prinose je – vreme. Kako navodi sezonski izveštaj RHMZ Srbije, leto 2022. bilo je treće najtoplije od kad postoje merenja, ali i rekordno vrelo u mnogim delovima Vojvodine. U Novom Sadu, prosečna letnja temperatura bila je za čak 2,6 stepeni viša od tridesetogodišnje normale.
Ali značajnija od temperature je količina vode. Kasnog proleća i tokom leta, veliki deo Evrope zadesila je nezapamćena suša – po nekim procenama najgora u poslednjih 500 godina. Mada je ona mahom zaobišla južne i centralne delove Srbije, stotine hiljada hektara polja kukuruza u Vojvodini nalaze se upravo u jednoj od najteže pogođenih regija, zajedno sa ostatkom Panonske nizije.
Primera radi, tokom jula, veliki delovi Bačke i Banata nisu videli ni četvrtinu normalne količine padavina. U Zrenjaninu, u samom srcu srpskog Banata, i jun i jul 2022. bili su najsušniji od kad postoje merenja, a tokom celog meseca jula izmereno je tek 1,5 mm kiše.
„Tamo gotovo dva meseca nije bilo kiše“, kaže za Klimu101 dr Milan Brankov, šef grupe za agroekologiju i agrotehniku u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. „U selima kroz koje sam prolazio krećući se iz pravca Pančeva ka Zrenjaninu, njive pod kukuruzom su bile bez klipova, bez prinosa.“
Pitanje koje se nameće je: zašto je domaći kukuruz toliko izložen sušnim prilikama? Šta je sa navodnjavanjem?
Jednostavno rečeno: ono gotovo i da ne postoji. Po poslednjoj poljoprivrednoj anketi, koju je Republički zavod za statistiku sproveo 2018. godine, tek nešto preko 27 hiljada hektara polja kukuruza u Srbiji se navodnjava. Poređenja radi, svake godine kukuruz se sadi na oko milion hektara – tj. navodnjava se tek nešto preko 2,5 odsto zemljišta. Sve ostalo raste u nemilosti vremenskih prilika.
Mada se sprovodi izvestan broj razvojnih i pilot projekata, uvesti infrastrukturu za navodnjavanje skoro milion hektara kukuruza je ogroman i skup posao za koji u Srbiji trenutno po svemu sudeći nedostaje i političke volje i finansijskih mogućnosti. Sa druge strane, određene stručne procene kažu da se u postojećem sistemu kanala Dunav-Tisa-Dunav nalazi potencijal za navodnjavanje preko 500.000 hektara – samo što je on neiskorišćen.
U međuvremenu, aktuelni klimatski modeli predviđaju da će, sa porastom prosečne globalne temperature, nastaviti da raste i verovatnoća pojave ekstremnih vremenskih prilika kao što su suše. Trenutno stanje, u kojem se na svakih par godina prinosi naglo prepolove, temeljno ugrožava domaću ekonomiju i materijalno stanje poljoprivrednika.
U pitanju je, najjednostavnije rečeno, kriza. A ukoliko je cilj da se u budućnosti o kukuruzu i dalje pišu analize, a ne epitafi, moraju se ubrzano sprovesti institucionalne mere: pre svega unapređenje navodnjavanja, razvoj agrometeorologije, kao i sveobuhvatna edukacija poljoprivrednika.
Foto/ilustracije: pixabay.com