29. septembar 2022 – Fiskalni savet predložio je danas mere socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, a jedan od predloga je da se neoporezivi deo zarada udvostruči sa sadašnjih 19.300 na 40.000 dinara. Predlog je i da se uvedu dodatni neoporezivi cenzusi od 20.000 dinara mesečno za svakog izdržavanog člana domaćinstva.
U Srbiji je, kako se navodi, opterećenje minimalne zarade 57 odsto, dok je u Severnoj Makedoniji 45 odsto, Hrvatskoj 46 odsto, a u Bugarskoj 53,7 odsto. Kako bi se obezbedio nepromenjen nivo budžetskih prihoda, reforma bi uključila i ograničeno povećanje stope poreza na zarade sa 10 na 15 odsto. Ovo povećanje stope odnosilo bi se samo na građane sa iznadprosečnim primanjima, pri čemu bi poresko opterećenje visokih zarada u Srbiji i dalje bilo manje od proseka drugih zemalja u regionu, navodi se u analizi.
Fiskalni savet je izneo i predloge kako bi se obezbedila dodatna podrška ugroženim domaćinstvima zbog poskupljenja hrane i energenata.. Zbog toga što deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto, koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto), prioritet za smanjenje siromaštva dece je povećanje iznosa dečijeg dohotka.
Fiskalni savet smatra da bi povećanja iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za preko dve trećine, sa trenutnih 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 odsto.
Savet je procenio da bi ova reforma zahtevala 14 milijardi dinara „koje je moguće obezbediti u budžetu za 2023“.
Potrebno je, navodi se dalje, relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa jedan na 10 hektara.
Kao dodatna podrška predloženo je ukidanje obaveze plaćanja penzionog i invadilskog (PIO) doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta.
Ukazano je da postoje mogućnosti i potreba da se povećaju budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu sa tri odsto na oko 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) kako bi se proširio obuhvat i povećali iznosi naknada socijalnih programa ciljanih na ugrožene slojeve stanovništva.
Foto/ilustracija: piabay.com