Izvor: naled.rs, 31. jul 2022 – Razvoj Portala eUprava i pandemija korona virusa u velikoj meri popularizovali su administrativne procedure „na klik“, ali punu sliku razvijenosti elektronskih usluga u Srbiji daju i podaci sa lokala. Gradovi i opštine dosad su uspeli da digitalizuju 20% postupaka u svojoj nadležnosti, a kada se iz računice izuzme mali broj posebno uspešnih samouprava, prosek pada na tek 5%. Zato ne čudi podatak da su 95% zahteva građani i privreda predali na papiru odnosno šalteru.
Novo istraživanje NALED-a, sprovedeno, uz podršku Evropske unije, u okviru projekta Lokalni indeks eUprave (LEI), potvrdilo je da postoji velika potreba za snažnijom podrškom gradovima i opštinama u razvoju elektronskih usluga i zaštiti podataka o ličnosti, unapređenju kadrovskih kapaciteta i infrastrukture za elektronsko poslovanje.
Svega 14% gradova i opština strateški razmišlja o razvoju elektronskih usluga, što dokazuje i činjenica da za razvoj eUprave opštine u proseku izdvajaju svega 40.000 evra godišnje, a ako izuzmemo one najuspešnije prosečni budžet pada na 8.500 evra. Kada izostanu i ti osnovni preduslovi za razvoj, jasno je zašto se nalazimo u situaciji da samo 10% gradova i opština u Srbiji ima više od 90% digitalizovanih postupaka.
Stanje infrastrukture je takvo da je pretežna starost računara koji se koriste za vođenje postupaka između pet i osam godina, dok samo petina opština ima noviji hardver. Upitna je i bezbednost podataka koji su pohranjeni u njihovim bazama budući da polovina gradova i opština ima licence za sve programe, a interesantno je da 14% nema licencu ni za jedan program koji koristi.
Istraživanjem su identifikovani i bezbednosni nedostaci računarske mreže, koji ih dodatno čine ranjivim na hakerske napade. Svega desetina gradova i opština ima veb prezentacije na .gov domenu, dok nešto manje od polovine zapošljava samo jednog IT stručnjaka, a 11% nema nijednog. Kada je reč o njihovoj osposobljenosti za uspostavljanje i održavanje bezbednosti sistema, dve trećine ističe da nijedan njihov IT ekspert u proteklih nekoliko godina nije prošao obuku na tu temu.
Raspoloživost obučenog kadra nije zadovoljavajuća ni kada je reč o službenicima koji pružaju usluge. U proseku je 46 službenika po lokalnoj samoupravi ovlašćeno da vodi postupke bilo na papiru ili elektronski, ali je tek svaki četvrti prošao bilo kakav vid obuke za elektronsko poslovanje.
Prostor za unapređenje postoji i kada je reč o podsticanju korišćenja e-usluga i uključivanju građana u donošenje odluka. Pre svega, nijedna opština ne stimuliše građane da više koriste elektronske procedure umanjenjem pratećih taksi ili naknada. Takođe, 78% gradova i opština nije razvilo posebnu aplikaciju za lakšu komunikaciju s građanima, ali je s druge strane, gotovo dve trećine omogućilo elektronsko postavljanje pitanja gradonačelniku ili predsedniku opštine i podnošenje zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja.
Nažalost, većina opština ne koristi podatke iz elektronskih procedura za bolje donošenje odluka, a 94% nije uključilo građane u dizajniranje usluga i rezultat toga su postupci koji nisu prilagođeni njihovim potrebama i navikama. Zato je jedan od ciljeva projekta da osnažimo organizacije civilnog društva za aktivno uključivanje u razvoj eUprave u svojim zajednicama.
LEI indeks, čiju je izradu podržala Evropska unija, biće predstavljen u vidu interaktivne mape Srbije na sajtu www.lei.rs i ovaj inovativni alat omogućiće građanima da u svakom trenutku na osnovu objektivnih pokazatelja prate nivo razvijenosti eUprave u svojoj lokalnoj samoupravi, a donosiocima odluka da vide gde se nalaze u odnosu na druge gradove i opštine u procesu digitalizacije i šta je potrebno da unaprede.
Izradu LEI indeksa podržalo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u istraživanju su učestvovali i Republički zavod za statistiku, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Kancelarija za IT i eUpravu i Republički geodetski zavod.