19. jun 2022 – Ograničavanje cena šećera, prikazivanje punih skladišta Robnih rezervi, javno prozivanje tajkuna iz Kolubarskog okruga… Ništa od toga, izgleda, nije dalo rezultate. Kada se šećer pojavi u prodavnicama celokupne količine planu kao da je reč o leku protiv svih znanih i neznanih boleština. No, zato našeg šećera ima koliko hoćeš, recimo, u Crnoj Gori, po ceni od evro i devet centi za kilogram, što je tek malo skuplje od tamošnjeg domaćeg. Da pitate naše domaćice da li bi pristale na tu cenu ili bi i dalje, kao što sada čine, uzalud obilazile prodavnice – ne zna se koji odgovor biste dobili.
Naslovna fotografija koju vidite nastala je pre par dana u Petrovcu, dakle na moru, u crnogorskom turističkom mestu, gde su cene, moglo bi se reći, po definiciji, uobičajeno više. Tih evro i 9 centi po aktuelnom kursu su oko 128 dinara. Da li je kod nas šećer potcenjen? Ili je, možda, kurs evra, kod nas, nerealan?
Da je (naš) šećer u Crnoj Gori skuplji nego ovde, gde ga, po toj povoljnijoj ceni, najčešće i nema, nije sporno. Što je tamo skuplji? Pa, treba možda na našu cenu dodati troškove transporta, carine, ovo-ono, možda i osiguranje, uvek je tu rizik da Škaljarci i Kavčani posumnjaju da im se neko meša u pos’o, jer liči, brate, a i njima te količine, u tonama, nisu strane.
Šala na stranu, sa zvaničnih mesta moglo se ovih dana čuti da proizvođači isporučuju na naše tržište 400 tona šećera dnevno, što je gotovo dvostruko više od dnevnih potreba potrošača u Srbiji.
Vlada Srbije je, podsetimo, prvi put je u novembru ograničila cenu šećera, uz još četiri osnovne životne namirnice. Problem je što se to odnosilo samo na cenu šećera u kilogramskom pakovanju, pa je kod ostalih, višekilogramskih, cena porasla, što je povećalo potražnju za ovim, pakovanjima od kilo. Veća pakovanja su bila skuplja, ponekad i više od 50 odsto po kilogramu. Onda je Vlada krajem maja izmenila uredbu, pa je maloprodajna cena kristal šećera u svim pakovanjima ograničena. Uredba, međutim, važi do kraja juna, što bi mogao da bude razlog što mnogi potrošači pokušavaju da prave zalihe – iz straha od rasta cena. Od severa do juga Srbije, kako prenosi RTS, u velikim i malim prodavnicama ista je slika rafova sa šećerom. Sve što stigne ujutro rasproda se dok dlanom o dlan.
Da li su svi u Srbiji poludeli za sokom od zove, što smo mogli da čujemo kao razlog za nestašicu šećera, ili je za sve kriv „tajkun iz Kolubarskog okruga“, što je takođe u jednom momentu bilo objašnjenje, koje je, valjda, trebalo da umiri građane. Naime, zbog manjka šećera u radnjama i supermarketima, Aleksandar Vučić je krajem maja zatražio da služba BIA pokrene posebnu istragu. Nije u pitanju samo šećer, i neke druge namirnice tajkun je hteo sve da kupi, optužio je predsednik Srbije. I, zaista, recimo ulje, koje je neko kraće vreme falilo, vratilo se na rafove. BIA, bato… Ama, šećer… Nema, a kad se pojavi jagma! Džabe upozorenja narodu da nema mesta psihozi, da šećera imamo „da ve podavimo“.
To bi, daleko bilo, moglo da se, kada je šećer u pitanju, protumači da narod baš i nema poverenja u ono što priča vlast, koju je otoič izabrao, pre samo dva i po meseca, a to bi pa moglo da zaliči na zlonamernu interpretaciju okolnosti, tržišnih i svih ostalih, koje su nas snašle. Jer, vlast sada ima drugih, mnogo većih problema, koji su sve samo ne slatki.
No, da se vratimo naslovnoj fotografiji. Da je malko povećamo. Kompanija Sunoko, čiji je šećer na slici, ima šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici. Najveći su, sami se hvale, domaći proizvođači i – izvoznici šećera.
Ako još jednom, malo pažljivije, pogledate fotografiju, uočićete da je naše brašno u Crnoj Gori jeftinije od njihovog, domaćeg, gotovo za trećinu. Šećer skuplji, brašno jeftinije, kad se prave kolači – izađe mu na isto. Tajkune, Bogu hvala, i tamo imaju, ali samo da ne počnu da prave sok od zove! Ne znaju oni kako je to opasno i kako to može da poremeti tržište. Ili možda, još strašnije po njih, da naši turisti, k’o što se priča da nose papriku u Grčku da tamo peku, počnu odavde da vuku zovu, da prave sok dok su na odmoru na crnogorskom primorju, načisto na brzinu da ih upropaste…
Foto. Podunavlje.info©