29. maj 2022 – Nedavni masakr u teksaškoj školi pokrenuo je širom sveta pitanje posedovanja oružja u vlasništvu civila. Na listi koju je prekjuče objavio Radio Slobodna Evropa, Sjedinjene Američke Države, prema očekivanju, liberalnim zakonima o tome u većini njihovih saveznih jedinica, ubedljivo su prve po stopi posedovanja oružja na 100 stanovnika. Malo iznenađenje, bar za nas, jeste raspored ostalih država; na drugom mestu je Jemen, a treće dele Srbija i Crna Gora. Treba li da se zamislimo, ukoliko (i koliko) je ovo tačno?
Ono, zaista, retke su svadbe, proslave rođenja, ’aj’ sad odlasci u vojsku su ispali sa tog spiska, ali i nekakve druge slične zgode u Srbiji, naravno i Crnoj Gori, da neko ne pripuca. Obračuni kriminalaca na ulicama, po kafićima i drugim javnim mestima da se ne računaju, i ovo bi moglo da bude dovoljno za potvrdu istraživanja kolega i iz RSE. Pa, ipak…
U Nacionalnoj asocijaciji za oružje Srbije, pozivajući se na zvanične podatke MUP-a, kažu da je pre deset godina u našoj zemlji bilo 1.150.000 registrovanog raznog oružja, ali da podaci od prošle godine svedoče da je taj broj spao na 900.000. Poslednji zvanični podatak iz MUP-a je bio da je ta brojka 916.000, ali i da svakodnevno opada jer mnogo više ljudi predaje oružje u korist države, odriče ga se, a znatno manji broj nabavlja novo.
Kako su objasnili u ovoj asocijaciji za securitysee.com, ako Srbija ima nešto manje od 7 miliona stanovnika, onda imamo 12, kako to oni kažu, cevi na 100 stanovnika, što je daleko manje od onoga kako su to predstavili zapadni mediji.
Po njima, čak i među bivšim republikama Jugoslavije mi smo ispod crte. Na prvom mestu je, kažu, Slovenija, na drugom Hrvatska, na trećem Bosna, na četvrtom Crna Gora, na petom smo mi, samo ispred Makedonije. Uz malu ogradu, reč je samo o legalnom oružju – objašnjavaju u Nacionalnoj asocijaciji za oružje Srbije.
Od 900.000 komada registrovanog oružja, iz iste asocijacije podatak, u Srbiji je više od polovine lovačko. Na drugom mestu bi bilo ono za ličnu bezbednost, posle sportsko, a ima nešto kolekcionarskog oružja. U legalno oružje, u ovom obračunu, ne spada ono koje koriste organi reda poput policije, ono se i ne tretira po zakonu.
Inače, po važećem u Srbiji Zakonu o oružju i municiji, oružje je „ručno prenosiva naprava izrađena ili prilagođena da pod pritiskom vazduha, barutnih i drugih gasova ili drugog potisnog sredstva može izbaciti zrno, kuglu, sačmu ili neki drugi projektil, odnosno raspršiti gas ili tečnost i druga naprava koja je namenjena za samoodbranu ili napad, lov ili sport, s tim što se, u smislu ovog zakona, oružjem ne smatraju uređaji za humano lišavanje života životinja, alati i imitacije oružja koje ne koriste municiju sa barutnim punjenjem“.
Po pre par meseci usvojenim izmenama i dopunama tog istog Zakona o oružju i municiji, „fizička lica koja su posedovala oružne listove i dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su posedovali odobrenja za držanje oružja, izdata po zakonu koji je važio do dana početka primene ovog zakona, dužni su da do 5. marta 2024. godine podnesu zahtev za izdavanje isprave, zajedno sa uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja u skladu sa ovim zakonom“. Čisto da znate, ako do tog datuma začujete pucnje. Najverovatnije da je sve u redu. Nema brige. Barem po, do 2024. godine, važećem zakonu.
Ilustracije: Radio Slobodna Evropa & pixabay.com