Neće biti moguća registracija traktora bez kabine ako nemate zaštitni ram

Izvor: agroklub.rs,2. april 2022 – Saglasno sa Pravilnikom o podeli motornih vozila, svaki traktor bez kabine proizveden posle 1983. godine u Srbiji mora da ima ugrađen zaštitni ram, u suprotnom vlasnik neće moći da ga registruje. Više puta odlagano, novi rok za sprovođenje ove obaveze je 1. januar 2023. godine – a motiv je povećati bezbednost traktorista, ali i ostalih učesnika u saobraćaju. Konstrukcija je univerzalna, i namenjena pre svega IMT-ovim modelima 533, 539, 540, 542 i 549.

„Osnovni cilj ovog projekta je bio da se zaštite ljudski životi, s obzirom da je veliki broj traktorista stradao usled prevrtanja. Uzima se podatak da je godišnje nekih 30 do 40 vozača koji poginu u saobraćaju, ali taj broj je veći ako se uzme u obzir stradali na njivi ili u šumu gde budu mašinom prignječeni jer nemaju kabinu ili ram“, objašnjava profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Mirko Simikić i dodaje da poljoprivrednici često ugrađuju one koji nisu atestirali, zbog forme ako ih zaustavi policija – a suštinski sebi nisu obezbedili sigurnost.

Agencija za bezbednost saobraćaja je prošle godine pokrenula projekat izgradnje univerzalnog zaštitnog rama, na kome je uključen Mašinski fakultet u Beogradu, Laboratorije Ciah i Poljoprivredni fakučtet iz Novog Sada, Laboratorija za pogonske mašine i traktore.

„Ideja je bila da se napravi univerzalan, a nemoguće je pokriti sve zbog različite konstrukcije i težine istih. Ali, istražili smo koji su to modeli najprisutniji i ciljano za njih napravili prototip rama.“

Podatak je da u Srbiji postoji ukupno oko 450.000 traktora, a od toga tek oko 200.000 registrovano. Najveći broj su IMT modeli. Odnosno, od pomenutih 200.000 negde oko 104.000 su modeli nekadašnjeg domaćeg brenda, a od tih 104.000 oko 80.000 su mašine koje mogu da budu pokrivene ovim ramom.

„Naša istraživanja od ranije govore da preko 50 odsto nema zaštitnu strukturu, znači pola od 80.000 je četrdeset, četrdeseti pet hiljada registrovanih traktora koji nemaju zaštitnu strukturu. Međutim, ukoliko se uzme u obzir preostalh 250.000 neregistrovanih traktora, gde traktori IMT verovatno učestvuju sa više od 50 odsto, naše su procene da u Srbiji ima preko 100.000 traktora bez zaštitne strukture“, kaže Simikić.

Ram koji je projektovan i ispitan namenjen je za IMT-ove modele 533, 539, 540, 542 i 549. Prema rečima Simikića, najveći broj traktora kojima je on neophodan nalazi se u Centralnoj Srbiji, oko 85 odsto, a svega 15 odsto u Vojvodini. Bez obzira na to, pojedini Vojvođani ne gledaju blagonaklono na ovu obaveznu ugradnju.

„Mislim da je ovaj Pravilnik najveća glupost, pošto ovde nije brdovito područje da bi se prevrtali. Ovo je najveća greška, jer kada traktor auto udari otpozadi – vozač pada na volan, povredi stomak i deo nogu. Kada skreće, vozači automobila ne gledaju, voze brzo i nalete – tada najviše nastradaju“, kritičan je Svetozar Murgaški, stočar iz Čeneja kod Novog Sada, koji u svom dvorištu ima parkirane IMT modele 539 i 542 proizvedenih kasnijih 80-tih godina prošlog veka bez ugrađenog rama.

Pošto neće moći da registruju traktor bez sprovedene obavezne ugradnje, poljoprivrednicima je važno da je ta papirološka procedura što jednostavnija i jeftinija. Zato je nedavno Ministarstvo saobraćaja najavilo subvencionisanje nabavke i ugradnje univеrzalnog zaštitnog rama.

Ministarstvo saobraćaja subvencioniše nabavku zaštitnih ramova za traktore

„Taj projekat je realizovan i sada su na potezu nadležna ministarstva, odnosno Vlada Republike Srbije. Bilo je čak i predloga da to bude džabe, ili maksimalno do 200 evra, dok je tržišna cena sad oko 450 evra, znači upola manje“, kaže Simikić i pojašnjava da je ta vrednost bila u novembru prošle godine kad je rađen projekat, a da sada ona zavisi od cene čelika na tržištu, zbog korone, pa i rata u Ukrajini.

Ideja je da ovu konstrukciju, kompletnu od čelika, poljoprivrednici mogu da ugrade i sami za pola sata do 45 minuta. Pitanje je da li će Agencija propisati da ipak neko merodavno telo sprovodi samu kontrolu ugradnje.

„Svaki ram ima dve ploče sa rupama, zahvaljujući čijem rasporedu se veže za šasiju traktora, pa je univerzalan za više modela. Konstrukcija se veže za zadnji most traktora i onda se na te iste rupe vežu i blatobrani“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da se projektom želelo napraviti što jeftinije, univerzalnije i bezbedno rešenje.

A, ko će ih proizvoditi po postojećem prototipu, znaće se nakon raspisivanja tendera, a interesovanje firmi kojima je to priroda posla postoji. Na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja je istaknuto da ispitivanjem bezbednosnih kabina ili ramova koji moraju biti ugrađeni i izvedeni tako da štite vozača od povrede u slučaju prevrtanja traktora u cilju dobijanja tipskog odobrenja, proveravaju se bezbednosno – tehničke karakteristike deklarisane tehničkom dokumentacijom proizvođača u pogledu ispunjenosti uslova propisanih zahtevima direktive EU broj 2009/75 odnosno 2009/57 ili odgovarajućim kodovima O.E.C.D.

Trenutno je u Evropskoj uniji na snazi, kad je u pitanju proizvodnja, prodaja i upotreba traktora, direktiva 167/2013 kojom je predviđeno da svi koji se prodaju i proizvode u Uniji moraju da imaju atestirane ispitane zaštitne strukture, odnosno ramove i kabine. Mi smo prihvatili tu direktivu po pitanju zaštitnih stuktura, od 2016. godine svi traktori koji se uvoze u R. Srbiju – novi i polovni, moraju da imaju to“, kaže Simikić.

Hrvatska kao članica Evropske unije sprovodi pomenute zakone, dok ne postoji nikakva obaveza u Bosni i Hercegovini, pa ni u Severnoj Makedoniji.

Video kako izgleda prototip zaštitnog rama, možete pogledati ispod

Objavljeno na agroklub.rs, naslovna fotografija: wikimedia.org

Skorašnji članci