Izvor: talas.rs, autor: Mihailo Gajić, 19. februar 2022 – Iz Srbije svake godine imigrira oko 40.000 ljudi, od kojih veliki deo čine mladi. Trend „odliv mozgova“ znači velike gubitke za Srbiju – u pogledu znanja, tehnologije, pa i celokupne privrede. Bez ovog broja mladih, napredak i promene u velikom broju sektora sporije su nego što bi to inače bile. Privreda je bez njih jednostavno manje dinamična i produktivna.
Kakav je uticaj statičkih i dinamičkih efekata emigracija na srpsku privredu? Šta oni zapravo znače i zašto je važno da ih razlikujemo? Kako da ove trendove razumemo ako ne možemo da ih zaustavimo?
Emigracija obrazovanih ljudi iz Srbije utiče na statičke efekte
Statički efekti su fiksni ili se veoma malo menjaju sa protokom vremena, dok su dinamički efekti njihova suprotnost, oni se sa protokom vremena značajno menjaju. Ovo možemo da sagledamo na primeru iseljavanja iz Srbije.
Emigracije iz Srbije prisutna je još od 1960-ih godina za vreme SFRJ, a naročito se intenzivirala tokom 1990-ih. Međunarodni podaci kažu da u zemljama OECD-a živi gotovo milion ljudi koji su rođeni u Srbiji, bez obzira da li su zadržali srpsko državljanstvo ili ne.
Najveći broj kalkulacija o tome kako emigracija mladih ljudi iz Srbije, naročito onih visoko obrazovanih, utiče na srpsku privredu zaustavlja se na statičkim efektima. Prvo se posmatra koliko novca je uloženo u obrazovanje ovih ljudi, od osnovne preko srednje škole do fakulteta, i onda se te cifre saberu.
Da ovo nisu male sume, govori i jedno istraživanje iz 2018. o ovoj temi koje je uradio Institut za razvoj i inovacije iz Beograda, koji je procenio troškove za obrazovanja od 13.500 evra za osobu koja je završila osnovnu školu, a 20.800 evra za srednju i 34.100 za završene osnovne studije. U zavisnosti od obrazovne strukture onih koji se iz zemlje iseljavaju, godišnje ovi troškovi iznose od 960 miliona do 1,2 milijardi evra. Ali ovo je samo vrh ledenog brega.
Visoka stopa iseljavanja mladih loše utiče na srpsku privredu
Pored ovih statičkih postoje i dinamčki efekti. Visoka stopa iseljavanja mladih za svaku privredu je kao otvorena rana iz koje lipti krv; od toga nećemo umreti ali sa takvim oštećenjem nećemo ni da se dobro osećamo a ni da bude spremni na fizičke napore.
Nepotpune procene su da se iz Srbije godišnje iseljava preko 40.000 ljudi, a značajan deo njih su mladi, pred kojima se tek nalazi veći deo njihove profesionalne karijere. Ovo znači da svaki privredni sektor u Srbiji godišnje gubi ogroman broj mladih ljudi, njihovu snagu, veštine, kreativnost i talente, koji su neophodni za napredovanje celog sektora.
Mladi ljudi se najlakše i prilagođavaju promenama, uvođenju novih tehnologija i slično, što je zamajac za porast produktivnosti. Bez ovog velikog broja mladih ljudi godišnje, napredak i promene u velikom broju sektora su sporije nego što bi to inače bile; privreda je bez njih jednostavno manje dinamična i produktivna. Ali to koliko je to tačno veoma je teško, ili gotovo nemoguće izmeriti, pa se onda i ostavlja po strani i pažnja se sa ovih dinamičkih usmerava samo ka statičkim efektima.
Dinamički efekti, iako jako važni, često se stavljaju po strani
Ali to zamagljuje prave razmere problema. Sva deca treba da se školuju, jer unapred ne možemo da znamo da li će neko od njih kada poraste da se odseli iz Srbije; takođe njihove porodice plaćaju poreze kojim se dominantno finansira obrazovni sistem pa im se ne može ni stoga ograničiti pristup obrazovanju. Zato je i davanje pažnje troškovima obrazovanja manje važno. Umesto toga treba da pogledamo dinamičke efekte.
Ne znamo koliko među tih 40,000 iseljenika godišnje ima budućih veoma uspešnih kardiohiruga (koji su danas mladi lekari opšte prakse), naučnika svetskog glasa (a sada mladih istraživača), ili preduzetnika koji će napraviti firme koje vrede milione dolara? Koliko drugih kompanija kao što je bio Frame (koju je osnovao Nikola Božinović i koju je Nutanix kupio 2018. za 165 miliona evra) neće biti osnovano u Srbiji jer su se njihovi budući osnivači iselili za Kanadu ili će to tek uraditi? To su pravi dinamički efekti emigracija iz Srbije, i oni su nekoliko redova veličina značajniji od statičkih efekata. Ali njih je nogo teže izmeriti pa se zato često i zanemaruju.
Ali probajte da Silicijumsku dolinu u Kaliforniji zamislite samo sa američkim inženjerima i direktorima, bez ogromnog broja inženjera iz celog sveta, prvenstveno iz Kine i Indije, kao i stručnjaka svih drugih profila. Takvo „USA only“’ okruženje ne bi imalo ni izbliza one rezultate koje ima danas, kao stecište talenata i znanja iz celog sveta. Da li bismo mogli uopšte da zamislimo svet danas da se Abdulfatah Džandali nije preselio za SAD iz Sirije? Možda vam ovo ime ne znači puno, ali ćete zato prepoznati ime njegovog biološkog sina: Stiv Džobs.
Drugi primer razlike između statičkih i dinamičkih efekata može se videti prilikom izgradnje putne infrastrukture. Analiza koja treba da nam kaže da li se isplati ili ne, izgradnja nekog autoputa koja u sebi sadrži samo statičke elemente, zadržaće se na trenutnom nivou saobraćaja koji se odvija trasom budućeg autoputa.
Frekvencija saobraćaja daće sliku da li novi put treba graditi. Ali ovakva analiza ne uključuje u sebi dinamičke efekte: da li će postojanje autoputa sa sobom doneti povećanje saobraćaja jer je nova infrastruktura smanjiti vreme i troškove saobraćaja?
Sada je brže i lakše stići do udaljenog grada – ljudi će sada češće ići da posete rođake i prijatelje i slično; ali ovo dosta znači i za firme jer značajno smanjuje njihove troškove poslovanja, one će sada možda više investirati i povećati proizvodnju. A možda će uklanjanje infrastrukturnih crnih rupa doprineti da se pojavi neki novi investitor koji će želeti da iskoristi postojeće privredne potencijale. Samo ona analiza koja u sebi bude uključivala i ovakve dinamičke efekte izgradnje autoputa daće pravi odgovor na pitanje isplati li se praviti ga.
Objavljemo na: talas.rs Foto/ilustracije: pixabay.com