SMEDEREVO, 28. januar 2022 – Od početka grejne sezone gotovo da nije bilo dana u Smederevu kada je kvalitet vazduha bio makar približan onom koji je pogodan za disanje. Na poznato, nažalost, „tradicionalno“ industrijsko zagađenje naslonilo se i ovo iz individualnih ložišta i kotlarnica na mazut.
To pokazuju i podaci državne Agencije za zaštitu životne sredine, na čijem dijagramu se vidi da su pojedini satni proseci bili daleeeko iznad onih koji se beleže u, recimo, južnoj Indiji, koju je Greenpeace nedavno uzeo i obradio kao etalon zagađenja vazduha u vascelom svetu. Ozloglašeni, po tom osnovu, Čenaj je, gledajući satne, pa i dnevne i mesečne proseke, neretko „sitni deca“ prema Smederevu, o Radincu da i ne govorimo.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ukoliko živite u mestu u kom je koncentracija PM2,5 čestica do 15 μg/m3, ono se može smatrati zdravim, dok je koncentracija do 35 μg/m3 nezdrava za osetljivu grupu kao što su deca, starije osobe, trudnice i ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom. Kad se prekorači granica od 55 μg/m3, govori se o skroz nezdravoj sredini i velikoj izloženosti riziku.
U Smederevu je u ovoj godini, čijih je tek 30 dana prošlo, dnevni prosek baš 55, a ekstremi u pojedinim momentima idu i preko 300!
Da li još jednom treba podsetiti na član 23 Zakona o zaštiti vazduha koji doslovce glasi: „Kad se prekorači koncentracija o kojoj se izveštava javnost utvrđena aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona ili koncentracija pojedine zagađujuće materije opasne po zdravlje ljudi, Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, dužan je da obavesti javnost putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta i/ili na drugi pogodan način“. Da ne ostane nedorečeno, u tom stavu 1 člana 18 navodi se prekoračenje „graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednosti“. Dakle, sve ono što se u Smederevu dešava na dnevnoj bazi.
Da li ste u ovim našim krajevima ikada tome svedočili, da se neki od organa vlasti na državnom ili lokalnom nivou oglasio da narodu kaže da je vazduh bilo gde, u bilo kom momentu, opasan po zdravlje? Ako sami, izgleda, ne mogu ništa da urade po tom pitanju, da se zagađenje smanji, za ovo im ne treba ništa drugo osim dobre volje. I poštovanja zakona, na koje, razne druge, ta ista država običan narod, po definiciji uostalom, mora da tera. A odredbe ovog, kakav je da je, sama ga je donela, svesno ignoriše.