SMEDEREVO, 29. oktobar 2021 – Nedavno ste i na ovom portalu mogli da pročitate o tome kako je u Kovin Dunavom doplovila prva od dve šajke, rekonstrukcije nekada dominantnog plovila na ovom delu Balkana. Ko se sinoć zatekao u Muzeju u Smederevu mogao je da prisustvuje i učestvuje u više nego zanimljivom razgovoru sa Zlatkom Pajićem, jednim od – ako ne i glavinim „krivcem“ što Dunavom ponovo plove šajke.
Čuvena prečanska doskočica, ono „Šorom šajke, a Dunavom čeze“, tako je izvrnuta naglavce; opet ima šajki na reci, a kanda se i čeze tu i tamo viđaju na šorovima.
Zlatko Pajić je poznat po modelima brodova koje već tri decenije pravi, uostalom i sinoćni razgovor se odvijao u ambijentu izložbe njegovih minucioznih radova koja traje u smederevskom muzeju, ali i zaljubljenik i, još važnije, poznavalac brodovlja i uopšte svega što je vodom plovilo. Onda ne čudi što je njega odabrala Turistička organizacija opštine Kovin da, zajedno sa nekoliko prijatelja/saradnika, realizuje ideju obnavljanja šajke, koja je svesrdno pomognuta od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Tako je, posle X vremena, oživela tradicionalna dunavska šajka.
Tačnije, reč je o četvrt-šajki, kako je Pajić objasnio, jer ima i polu-šajki i šajki, a to određuje dužina broda i broja veslača koji su ga opsluživali. Ono što celu priču o šajkama čini lokalno još interesantnijom jeste činjenica da je Smederevo nekada bilo sedište jedne od najvećih tersana, po turski – brodogradilišta, u kome su pravljene baš takve šajke. Bilo je to pre najmanje, zna se to po zapisima, tačno 500 godina, jer prvi pomen da tersana radi u Smederevu je iz 1521.
– Te 1521. to brodogradilište već isporučuje izvesnu količinu brodova. Očigledno je osnovano ranije. Bilo je to carsko brodogradilište, u turskim zapisima ostao je naziv za mesto brodogradilišta „Semendire“, a ono je bilo takvo i toliko da je osim onoga što očekujete, majstora, pomoćnika, radnika, bila tu čak i medicinska služba. Kada nije išla proizvodnja kako treba to je stizalo direktno do sultana. Tako, kada su neki od glavešina tog brodogradilišta zakinuli nešto novca koji je bio namenjen za plaćanje radnika, ali i raje koja je radila u smederevskoj tersani, iz Stambola im je stigao svilen gajtan, jer se Turska spremala za napad na Beč i ovde su pravljeni brodovi koji su za to bili spremani – prenosi samo jednu od manje znanih činjenica nevelikoj publici sinoć u muzeju.
Inače, navodi još jednu zanimljivost Pajić, najveći turski jedrenjak koji je ikada plovio imao je ime „Semendire“. Bio je toliki da se ispostavio kao nefunkcionalan, pa je recimo njegov jedini parnjak na kraju ostao na privezu u Beogradu, da bi jedno vreme bio kafana, potom magacin, i na kraju su ga Turci razmontirali.
O tome kolika je bila smederevska tersana može da kaže i to da je tih godina nestalo šume u Udovicama, koja je za potrebe brodogradilišta posečena, drveće hrasta i bukve, pa je drvo dopremano preko Drine i Save iz Zvornika da bi se ovde pravili brodovi. A pravilo ih se mnogo. O kapacitetu, kako bi se to današnjim rečnikom reklo, tersane u Smederevu svedoči podatak da je jedne godine napravljeno 85 trirema, ogromnih brodova sa tri reda vesela, koje je opsluživalo i do 250 ljudi.
I tu dolazimo do šajki. Naime, 1866. je u smederevskom brodogradilištu napravljeno čak 250 brodova, od toga 50 šajki, koje su bile idealne za Dunav zbog plitkog gaza i mogle su svuda da stignu i pristanu. Baš tako je i ova šajka, četvrt-šajka, od 12 metara, koju su napravili za Kovince, ovih dana, na čuđenje svih, lagano doplovila do pristana u Dunavcu, prolazeći tamo gde je nivo vode niži od pola metra.
Dakle, Kovin ima sada jednu, uskoro i dve šajke, a Smederevo, u kome su se vekovima pravili ti i takvi brodovi, ne da nema ovakvog ili sličnog broda nego nema ni mesto gde bi šajke mogle da pristanu i budu privezane. Višegodišnja priča o marini to je samo i ostala – priča. Kada bi se barem to promenilo, i Smederevo bi moglo da ima svoje šajke, da organizuje turističke ture, po okolini, uostalom tu je Tvrđava i još štošta što bi sa vode turistima možda bilo još interesantnije, da ne govorimo o turama do Golupca i Kladova i nazad. E pa, baš ta mesta se sada i raspituju kod Pajića i društva, da naruče ovakve brodove, za sada ne i Smederevo. Da li će se tu nešto promeniti, da li će šajke zaploviti i iz Smedereva i oko njega? Razgovoru sinoć u Muzeju prisustvovala je i predstavnica lokalne samouprave, pa ostaje da se vidi…